Laktoza

Laktoza
	β-D-galaktopiranozil-(1→4)-D-glukoza
Drugi nazivi	Mlečni šećer; 4-O-β-D-galaktopiranozil-D-glukoza
Identifikacija
CAS registarski broj	63-42-3
PubChem	6134
EC-broj	200-559-2
MeSH	Lactose
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O[C@H]2[C@H](O[C@@H]1O[C@H](CO)[C@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)[C@@H](CO)O[C@@H](O)[C@@H]2O
InChI
	InChI=1S/C12H22O11/c13-1-3-5(15)6(16)9(19)12(22-3)23-10-4(2-14)21-11(20)8(18)7(10)17/h3-20H,1-2H2/t3-,4-,5+,6+,7-,8-,9-,10-,11-,12+/m1/s1 ; Kod: GUBGYTABKSRVRQ-DCSYEGIMSA-N
Svojstva
Molekulska formula	C12H22O11
Molarna masa	342.30 g/mol
Agregatno stanje	beli čvrsti materijal
Rastvorljivost u vodi	21.6 g/100 mL
Opasnost
EU-indeks	nije na listi
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Laktoza je disaharid koji se sastoji od molekula β-D-galaktoze i β-D-glukoze koji su vezani preko β1-4 glikozidne veze. Laktoza sačinjava oko 2-8% čvrste supstance u mleku. Ime dolazi od latinske reči za mleko, plus sufiks "-oza" koji označava šećere.

Varenje laktoze

Mladunci sisara se hrane mlekom svojih majki. Kako bi ga svarili, crevne resice luče enzim nazvan laktaza (β1-4 disaharidaza) i ovaj enzim deli molekul na dve podjedinice (glukozu i galaktozu) zbog apsorpcije.

S obzirom da se laktoza pojavljuje uglavnom u mleku, kod većine vrsta, proizvodnja laktaze postepeno prestaje sa sazrevanjem i tada ona ne može više da se metaboliše. Ovaj gubitak laktaze po sazrevanju dešava se i kod većine ljudi. Međutim, mnogi ljudi poreklom iz Evrope, Srednjeg Istoka, Indije, kao i Masai narod iz istočne Afrike, imaju verziju gena za laktazu koji nije onemogućen nakon sazrevanja, i u mnogim od ovih kultura ostali sisari kao što su stoka, koze i ovce, muzu se zbog mleka.

Rastvorljivost

8 g laktoze u 10 g.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

Povezano

Intolerancija na laktozu

Vanjske veze

Portal Hemija

Studija primećuje skori pomak u ljudskoj evoluciji (otkriće da je tolerancija na laktozu skorašnja promena)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[CRC-3] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[1]