Moram da priznam da sam razočarana ovom knjigom. Iako mi se već duže vreme nalazila na to read listi, ipak se ispostavilo da je reč o poprilično predv Moram da priznam da sam razočarana ovom knjigom. Iako mi se već duže vreme nalazila na to read listi, ipak se ispostavilo da je reč o poprilično predvidivoj priči; bukvalno sam negde na 65.stranici provalila veći deo zapleta, a sve do samog kraja sam imala utisak kao da me ništa ne može iznenaditi - i nije! Dragi Bravo, da li sam ja to konačno prerasla YA žanr? :)
Čejmbersova zbirka priča "Kralj u žutom" doživela je drugu mladost zbog emitovanja popularne HBO serije "True Detective". Seriju sam pratila, ali ne m Čejmbersova zbirka priča "Kralj u žutom" doživela je drugu mladost zbog emitovanja popularne HBO serije "True Detective". Seriju sam pratila, ali ne mogu da kažem da li je bolja serija ili knjiga, pre svega jer je reč o potpuno različitim proizvodima, a drugo jer se ne može reći da je serija ekranizacija Čejmbersovih priča i ideja, već pre da je poslužila možda kao inspiracija scenaristi serije koji je od Čejmbersa "pozajmio" par motiva. Zbirku "Kralj u žutom" čini 10 priča, i kao i na većinu drugih čitalaca i na mene su daleko veći utisak ostavile priče sa početka zbirke koje odišu tom lavkraftovskom atmosferom strave i užasa. Među njima posebno izdvajam prvu priču "Majstor za reputacije" u okvire koje je poseban utisak na mene ostavila Smrtonosna dvorana - državna ustanova u kojoj "bezbolna smrt čeka onoga koji više ne može da podnese tuge ovog života." Osim ove, još bih izdvojila priče "U Zmajevom sokaku" i "Žuti znak". Zapravo centralni motiv ovih priča jeste drama u dva čina pod imenom Kralj u žutom, koja na čitaoce destruktivno utiče, uništavajući im zdrav razum zbog čega je praktično i zabranjena u tom zamišljenom Čejmbersovom svetu. Sa druge strane, kroz priče sa kraja zbirke autor prenosi atmosferu boemskog života mladih umetnika iz Latinske četvrti u Parizu. Može se reći da nemaju gotovo nikakvih dodirnih tačaka sa pričama sa početka, mada na momente i kroz njih provejava dah nekog nespokojstva ili uznemirenosti, ali dalje od toga autor ne ide. Međutim, daleko od toga da su ove priče loše ili nezanimljive. Ovde bih istakla kao najzanimljiviju priču "Ulica prve granate". Kao zaključak mogu da istaknem da su prvih pet priča pravo malo remek-delo natprirodne književnosti, i da će sigurno svi koji vole Lavkrafta uživati i u ovim pričama; a da je druga polovina zbirke jednostavno različita i drugačija, pa na čitaoca ostavlja slabiji utisak. I na kraju, jednostavno moram da uputim posebne pohvale uz standing ovation na račun ekipe iz Kluba knjige i umetnosti Gavran iz Smedereva. Ovi mladi ljudi su se odvažili na veoma hrabar i smeo poduhvat, a to je da se srpskoj čitalačkoj publici predstave jednim ovakvim prvencem. Prevod je besprekoran, prelom teksta na najvišem nivou, a na samom kraju zbirke je i odlična i veoma poučna recenzija Dejana Ognjanovića, autora romana "Naživo" i "Zavodnik".
"Legenda" je zabavan, dinamičan, izuzetno filmičan, distopijski roman namenjen mlađoj čitalačkoj publici, a Marie Lu je mlada autorka pred kojom je te "Legenda" je zabavan, dinamičan, izuzetno filmičan, distopijski roman namenjen mlađoj čitalačkoj publici, a Marie Lu je mlada autorka pred kojom je tek budućnost u svetu pisane reči, i koja se drži oprobanog recepta kada je reč o distopijskim romanima za mlade, pa kao osnovne sastojke ove uzbudljive avanture imamo: - vojni totalitaristički režim na čelu sa Elektorom Primom; - jasno postavljenu hijerarhiju vlasti i nezaobilaznu klasnu podelu stanovništva; - Heroja - buntovnika iz naroda, koji je domišljat, pametan, sa teškim teretom na svojim mladim plećima; - strogo vaspitanu devojku genijalca pred kojom je svetla budućnost, koja veruje u ideale i čiji se svet preko noći ruši. Može se reći da "Legenda" ne odstupa od postavljenih parametara koji su u trendu poslednjih nekoliko godina, ali njeni junaci su veoma dopadljivi, svet je lepo osmišljen i prikazan, pa je i vizuelizacija laka. Nedostatak je nešto slabija karakterizacija sporednih likova.
Na kraju par reči i o srpskom izdanju ove knjige: "Legenda" je izdanje je Urban Readsa, mlade izdavačke kuće na čiju adresu idu samo pohvale, kako zbog sjajnog "pakovanja" - odličan kvalitet papira, lep font i PRELEPE <3 korice, tako i zbog sjajnog posla kad je reč o prevodu, lekturi i korekturi. "Eminentniji" izdavači bi mogli da se malo ugledaju na mlađe kolege, i da se prisete zašto se uopšte bave izdavaštvom....more
Kao i uvek, i ovaj put Makjuanovi junaci su ljudi od krvi i mesa, puni strahova, predrasuda, kompleksa. Kod njega nema lažnog morala, on ogoljuje ljud Kao i uvek, i ovaj put Makjuanovi junaci su ljudi od krvi i mesa, puni strahova, predrasuda, kompleksa. Kod njega nema lažnog morala, on ogoljuje ljudsko telo i ističe sve njegove nedostatke, ali ne zato da bi ga izvrgao ruglu, već zato što je ono upravo takvo - nesavršeno i puno mana, baš kao što je i ljudska duša mračna i tajnovita. "Čezil Bič" se može posmatrati i kao studija o komunikaciji i poverenju među životnim partnerima, otvorenosti i poštovanju tuđih osećanja, spremnosti da se problemi reše i prevaziđu ili da se jednostavno dignu ruke od svega. Koliko zapravo poznajemo osobu sa kojom živimo, delimo sto i postelju? Makjuanov jezik je slobodan i lišen bilo kakvih stega, a njegova dela se lako čitaju. Neko bi rekao da je pitak, on to u neku ruku i jeste, ali u isto vreme je i izuzetno kompleksan, baš kao i njegovi likovi, koji na prvi pogled deluju obično i svakodnevno, a onda kad se zagrebe po površini, može se videti sva teskoba i muka koja ih pritiska i osakaćuje. I ono najbitnije, Makjuan se ne plaši da kaže ono što velika većina nas misli ili oseća. Mogu slobodno da kažem da je Makjuan, uz Markesa, svojim jezikom i složenošću tema koje obrađuje obogatio moju čitalačku 2014.godinu.
Fridrih Niče, neopaganizam, gnosticizam, antisemitizam, katolička crkva, masoni, jevrejski lobi, ritualna ubistva, nestanak mumije iz muzeja u Torinu. Fridrih Niče, neopaganizam, gnosticizam, antisemitizam, katolička crkva, masoni, jevrejski lobi, ritualna ubistva, nestanak mumije iz muzeja u Torinu...sve to u jednoj knjizi! Znam, znam, i meni je sve ovo delovalo privlačno i uzbudljivo, ali nažalost "Antihristov hram" se pokazao kao veliko razočarenje. Svi prethodno nabrojani elementi su bez nekog posebnog reda nabacani, zaplet je u velikoj meri neubedljiv, a na momente i konfuzan. Ne sumnjam da je autor imao najbolje namere, ali je u realizaciji podbacio, što je velika šteta jer je na raspolaganju imao dobar materijal, a delovi koji se odnose na istoriju neopaganizma, začetke ideje o čistoj arijevskoj rasi, kao i odnos između gnostika i katoličke crkve, u dobroj meri drže pažnju. Ali, avaj...Ono je što je između ostalog problematično u celoj priči je izostanak konstruktivnijeg zapleta, odnosno razrada postavljenog "kamena temeljca". Osim toga, kao retko kad, susrela sam se sa likovima čija je karakterizacija očajno urađena. Iako nam autor daje uvid u prošlost i probleme glavnih likova, oni su ipak površno predstavljeni i ne može se reći ni kakav im je moralni odnosno karakterni sklop. Ova knjige je bila veliko gubljenje vremena....more
Loading...
