Jadranka's Reviews > Čezil Bič

Kao i uvek, i ovaj put Makjuanovi junaci su ljudi od krvi i mesa, puni strahova, predrasuda, kompleksa. Kod njega nema lažnog morala, on ogoljuje ljudsko telo i ističe sve njegove nedostatke, ali ne zato da bi ga izvrgao ruglu, već zato što je ono upravo takvo - nesavršeno i puno mana, baš kao što je i ljudska duša mračna i tajnovita.
"Čezil Bič" se može posmatrati i kao studija o komunikaciji i poverenju među životnim partnerima, otvorenosti i poštovanju tuđih osećanja, spremnosti da se problemi reše i prevaziđu ili da se jednostavno dignu ruke od svega. Koliko zapravo poznajemo osobu sa kojom živimo, delimo sto i postelju?
Makjuanov jezik je slobodan i lišen bilo kakvih stega, a njegova dela se lako čitaju. Neko bi rekao da je pitak, on to u neku ruku i jeste, ali u isto vreme je i izuzetno kompleksan, baš kao i njegovi likovi, koji na prvi pogled deluju obično i svakodnevno, a onda kad se zagrebe po površini, može se videti sva teskoba i muka koja ih pritiska i osakaćuje. I ono najbitnije, Makjuan se ne plaši da kaže ono što velika većina nas misli ili oseća.
Mogu slobodno da kažem da je Makjuan, uz Markesa, svojim jezikom i složenošću tema koje obrađuje obogatio moju čitalačku 2014.godinu.

Ocena: 4.5/5