Gvožđe(III) sulfat
Gvožđe(III)-sulfat | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Drugi nazivi | feri-sulfat sumporna kiselina, gvožđe(3+) so (3:2) | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 10028-22-5 , 15244-10-7 (monohidrat) | ||
PubChem[1][2] | 24826 | ||
ChemSpider[3] | 23211 | ||
ChEBI | 53438 | ||
RTECS registarski broj toksičnosti | NO8505000 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | Fe2(SO4)3 | ||
Molarna masa | 399.88 g/mol (anhidrat) 489.96 g/mol (pentahidrat) | ||
Agregatno stanje | beli kristali | ||
Gustina | 3.097 g/cm3 (anhidrat) 1.898 g/cm3 (pentahidrat) | ||
Tačka topljenja |
480 °C, 753 K (anhidrat) | ||
Rastvorljivost u vodi | neznatno rastvoran u vodi | ||
Opasnost | |||
EU-indeks | Nije na listi | ||
NFPA 704 | |||
LD50 | 500 mg/kg (oralno, pacov) | ||
Srodna jedinjenja | |||
Drugi anjoni | Gvožđe(III) hlorid Gvožđe(III) nitrat | ||
Сродна једињења | Gvožđe(II) sulfat | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Ferisulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule Fe2(SO4)3.
Dobija se reakcijom ferosulfata i sumporna kiselina|sumporne kiseline i azotne kiseline ili vodonikperoksida kao oksidacionog sredstva:
FeSO4 + H2SO4 + H2O2 → Fe2(SO4)3 + 2H2O
Na taj način kristališe hidrat, a zagrevanjem se dobija i anhidrovana so.[4]
ferisulfat je so u vidu belih kristala. Pri zagrevanju se raspada na feri-oksid i sumpor-trioksid. Ova reakcija se nekada koristila za pravljenje pušljive (Nordenhausenove) sumporne kiseline.[4]
Ferisulfat gradi stipse sa sulfatima alkalnih metala, od kojih je najvažnija feristipsa jer se upotrebljava u analitičkoj hemiji za pravljenje rastvora feri-soli zbog svojstva da se lako može prečistiti kristalizacijom.[4]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.