Prijeđi na sadržaj

Betanehol

Izvor: Wikipedija
Betanehol
(IUPAC) ime
2-(karbamoiloksi)- N,N,N-trimetilpropan- 1-aminijum
Klinički podaci
Robne marke Ureholin
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682849
Identifikatori
CAS broj 674-38-4
ATC kod N07AB02
PubChem[1][2] 2370
DrugBank APRD00051
ChemSpider[3] 2280
UNII 004F72P8F4 DaY
KEGG[4] C06850 DaY
ChEBI CHEBI:3084 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL1482 DaY
Hemijski podaci
Formula C7H17N2O2 
Mol. masa 161.221 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi 2-[(aminokarbonil)oksi]- N,N,N-trimetil- 1-propanaminijum
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća C(US)
Pravni status
Način primene Oralno, supkutano

Betanehol je parasimpatomimetički holinski karbamat koji selektivno stimuliše muskarinske receptore. On nema uticaja na nikotinske receptore. Za razliku od acetilholina, betanehol ne hidrolizuje holinesteraza, i iz tog razloga on ima dugo vreme dejstva. Betanehol ne deluje na muskarinski M3 receptor in-vitro[6].

Betanehol je u prodaji pod imenima Duvoid, Miotonahol, Ureholin i Urokarb.

Upotreba

[uredi | uredi kod]

Betanehol se u nekim slučajevima koristi kao oralni ili supkutani lek za urinarnu retenciju koja je posledica generalne anestezije ili dijabetske neuropatije bešike, ili za tretman gastrointestinalne atonije. Muskarinski receptori bešike i gastrointestinalnog trakta stimulišu kontrakciju bešike, ekspulziju urina, i povišenu gastrointestinalnu motilnost.

Mogućnost primene betanehola u lečenju cerebralne paralize je ispitivana.[7] Betanehol je jak holinergički agens koji efikasno prolazi kroz krvno-moždanu barijeru i može da ima snažan uticaj na pojačavanje nervne signalizacije i brzine prenosa signala.

Atropin se daje predoperativno za sprečavanje pražnjenja creva/bešike tokom operacije. Betanehol se daje postoperativno da se poništi to dejstvo.[8]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Benavides-Haro et al. (2003)
  7. Carter WJ (September 2008). „Unexpected benefits of bethanechol in adults with cerebral palsy”. Med. J. Aust. 189 (5): 293. PMID 18759732. 
  8. Obied, Hassan (2011). Cholinergic Pharmacology. CSU. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]