Пређи на садржај

Take That

С Википедије, слободне енциклопедије
Тејк дет
Тејк дет на наступу у Манчестеру 12. јуна 2011. Слева надесно: Оринџ, Вилијамс, Доналд, Овен и Барлоу.
Музички рад
Активни период1990—1996
2005—данас
Оснивање1990 (Манчестер, Уједињено Краљевство)
Жанрпоп, поп рок, денс
Издавачка кућаBMG, Universal, Polydor, Interscope
Чланови
Садашњи члановиГари Барлоу
Хауард Доналд
Марк Овен
Бивши члановиРоби Вилијамс
Џејсон Оринџ
Остало
Веб-сајтwww.takethat.com
Дискографија
Beautiful World
(2006) 		The Circus
(2008) 		Progress
(2011)

Тејк дет (енгл. Take That) је британски вокални састав основан 1990. године у Манчестеру, коју чине Гари Барлоу, Роби Вилијамс, Хауард Доналд, Марк Овен и Џејсон Оринџ.

Група је постигла огроман успех у Уједињеном Краљевству по објављивању албума Take That & Party (1992) и Everything Changes (1993), а трећи албум Nobody Else (1995) донео им је светску славу. Међутим, исте године групу је напустио Роби Вилијамс, а 1996. преостала четири члана објавили су компилацију највећих хитова и Тејк дет је потом престао са радом. Године 2005. британска телевизија ИТВ приказала је документарни филм о групи, Take That: For the Record, који је инспирисао Барлоуа, Доналда, Овена и Оринџа да се поново окупе. Карте за њихову повратничку турнеју биле су распродате за свега три сата.[1] Тејк дет је у наредне две године објавио два студијска албума, Beautiful World (2006) и The Circus (2008), освојио две Британске музичке награде за британски сингл године и одржао две изузетно успешне турнеје. Године 2010. Вилијамс је поново придружио бенду, који је потом као квинтет објавио албум Progress, најпродаванији албум у Уједињеном Краљевству у 21. веку.[2]

Група Тејк дет је до сада продала преко четрдесет и пет милиона носача звука широм света.[3] Године 2012. бенд је заузео петнаесто место на листи најпродаванијих извођача свих времена у Уједињеном Краљевству[4] и пето место на листи извођача са највећом зарадом коју је објавио часопис Forbes.[5]

Историја групе

[уреди | уреди извор]

Оснивање и Take That & Party: 1989–93.

[уреди | уреди извор]

Године 1989, менаџер Најџел Мартин-Смит (енгл. Nigel Martin-Smith) из Манчестера одлучио је да оснује вокалну музичку групу сачињену од неколико младића, која би била британска варијанта америчког дечачког бенда New Kids on the Block. Након многобројних аудиција, одржаних током 1990. године, Мартин-Смит је изабрао петорицу момака из Манчестера и околине — Гарија Барлоуа (енгл. Gary Barlow; рођен 20. јануара 1971), Робија Вилијамса (енгл. Robbie Williams; рођен 13. фебруара 1974), Хауарда Доналда (енгл. Howard Donald; рођен 28. априла 1968), Марка Овена (енгл. Mark Owen; рођен 27. јануара 1972) и Џејсона Оринџа (енгл. Jason Orange; рођен 10. јула 1970). Мартин-Смит је био посебно очаран Барлоуом, који је на своју аудицију донео и песме које је написао, те је одлучио да ће музика бенда бити концентрисана на Барлоуа и његов музички стил. Остали чланови бенда углавном су били задужени за извођење хармонија, пратећих вокала и кореографија. Оваква расподела улога касније ће довести до проблема и свађа међу члановима.

Након неколико месеци вежбања певања и кореографија, Тејк дет је почео да наступа у клубовима, школама и на мањим музичким догађајима широм земље, стекавши велики број обожавалаца међу млађом популацијом, поготово међу девојкама и хомосексуалцима. Уследили су наступи на телевизији, а потом, у јулу 1991, и објављивање првог сингла „Do What U Like“. Гари Барлоу је у документарцу Take That: For the Record из 2005. године рекао: „Музички, та песма није била савршена, али је довела до тога да нас људи примете и запамте“. Након два мање успешна сингла „Promises“ и „Once You've Tasted Love“, Тејк дет објављује своју верзију песме „It Only Takes a Minute“ групе Таварес која заузима седмо место на листи синглова у Уједињеном Краљевству и постаје њихов први велики хит. Први албум групе Take That & Party објављен је у августу 1992. и достигао друго место на листи албума у Британији, као и троструки платинасти тираж. Са њега су се издвојили и велики хитови „A Million Love Songs“, „Could It Be Magic“ и „Why Can't I Wake Up with You“ који су се нашли на седмом, односно трећем и другом месту британске топ-листе. „Could It Be Magic“ је 1993. године освојио Британску музичку награду (енгл. BRIT) за сингл године.[6]

Олимпијске игре, пауза и седми студијски албум: 2012–тренутно

[уреди | уреди извор]

Убрзо након завршетка турнеје „Progress Live“ група је објавила да одлази на краћу паузу, али је инсистирала на томе да се не разилази.[7][8] Гари Барлоу је током свог гостовања у емисији Шоу Џонатана Роса (енгл. The Jonathan Ross Show) у новембру 2013. потврдио да ће Тејк дет почети са снимањем новог албума 2014. године.[9]

У међувремену, у мају 2012, група је награђена престижним признањем Ајвор Новело за изузетан допринос британској музици.[10] Тејк дет су наступили као квартет на церемонији затварања Летњих олимпијских игара 2012. у Лондону, извевши своју песму „Rule the World“ за време гашења Олимпијског пламена. Роби Вилијамс овом приликом није наступио с групом јер је његова супруга у том тренутку била пред порођајем.[11]

Појављивања у популарној култури

[уреди | уреди извор]

Године 2006. издавачка кућа EMI дозволила је да песме групе Тејк дет буду коришћене за мјузикл Никада не заборави (енгл. Never Forget), који је премијерно приказан у јулу 2007. у Кардифу, а касније је игран на Вест Енду у Лондону. Чланови бенда су најпре осудили осудили овај потез издавачке куће, али је Гари Барлоу касније изјавио: „Извештаји који сам чуо су били заиста позитивни, тако да мора да има нечег доброг у томе“.[12]

Године 2009. компанија Сони је објавила видео-игру SingStar Take That за PlayStation 3.

Многе песме групе Тејк дет су појављивале у разним филмовима — „Rule the World“ коришћена је у филму Звездана прашина (енгл. Stardust), „Love Love“ у филму Икс мен: прва класа (енгл. X-Men: First Class), а „When We Were Young“ у филму Три мускетара (енгл. The Three Musketeers).

Чланови

[уреди | уреди извор]

Дискографија

[уреди | уреди извор]
Студијски албуми

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Wembley Stadium beckons Take That”. BBC (на језику: енглески). 12. 12. 2005. Приступљено 28. 11. 2013. 
  2. ^ Секстон, Пол (20. 6. 2011). „Take That Re-Release Tops U.K. Album Chart; Example Single Remains at No. 1”. Билборд (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2013. 
  3. ^ Маколи, Метју (19. 7. 2012). „Gary Barlow to receive music industry honour”. The Telegraph (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2013. 
  4. ^ „The Official Singles Charts' biggest selling artists of all time revealed”. Official Charts Company (на језику: енглески). 4. 6. 2012. Приступљено 28. 11. 2013. 
  5. ^ Корнер, Луис (29. 11. 2012). „Forbes Music Rich List: Take That top Bieber, Rihanna, Jay-Z and GaGa”. The Digital Spy (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2013. 
  6. ^ „The BRITs 1993”. BRIT Awards (на језику: енглески). Приступљено 27. 2. 2014. 
  7. ^ Милар, Пол (3. 10. 2011). „Robbie Williams not quitting Take That, says band rep”. The Digital Spy (на језику: енглески). Приступљено 30. 11. 2013. 
  8. ^ „Robbie Williams splitting from Take That ‘untrue’ – they’re on a break”. Metro (на језику: енглески). 4. 10. 2011. Приступљено 30. 11. 2013. 
  9. ^ Честер, Џејсон (23. 11. 2013). „Wedding bells? Michelle Keegan hints at 2015 marriage to Mark Wright on The Jonathan Ross Show”. The Daily Mail. Приступљено 30. 11. 2013. 
  10. ^ „Take That win at the 57th Ivor Novello Awards”. Званична презентација групе Тејк дет (на језику: енглески). 17. 5. 2012. Архивирано из оригинала 16. 03. 2014. г. Приступљено 30. 11. 2013. 
  11. ^ Мартиновик, Пол (9. 6. 2012). „Take That, George Michael to feature in London 2012 closing ceremony”. The Digital Spy (на језику: енглески). Приступљено 30. 11. 2013. 
  12. ^ Јангс, Јан (23. 3. 2008). „Barlow backs Take That stage show”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 30. 11. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Take_That&oldid=26787494”