Пређи на садржај

Ostrva kraljice Elizabete

Координате: 78° 05′ N 095° 10′ W / 78.083° С; 95.167° З / 78.083; -95.167 (Queen Elizabeth Islands)
С Википедије, слободне енциклопедије
Ostrva kraljice Elizabete, severna Kanada.
  Nunavut
  Severnozapadne teritorije
  Kvebek
  Grenland

Ostrva kraljice Elizabete (fr. Îles de la Reine-Élisabeth; ranije Parijeva ostrva ili Parijev arhipelag) su najseverniji klaster ostrva u kanadskom Arktičkom arhipelagu, podeljena između Nunavuta i Severozapadnih teritorija u Severnoj Kanadi. Ostrva kraljice Elizabete sadrže približno 14% globalnih glečera i oblasti ledene kape.[1] (izuzev ostrva i ledenih ploča Grinlanda i Antarktika).

Geografija

[уреди | уреди извор]

Ova ostrva, zajedničke površine od 419.061 km2 (161.800 sq mi),[2] preimenovana su kao grupa po Elizabeti II nakon njenog kruniranja za kraljicu Kanade 1953. Ostrva pokrivaju područje približnog oblika pravougaonog trougla, omeđenog Narsovim moreuzom na istoku, Parijevim kanalom na jugu i Arktičkim okeanom na severu i zapadu. Većina je nenaseljena iako sektor Prirodnih resursa Kanade za klimatske promene geonaučnog programa nauke o zemlji (engl. Earth Sciences Sector - ESS) ima monitore na ostrvima.[3] Godine 1969, Panarktik Ojls, sada deo preduzeća Sankor Energi, počeo je sa eksploatacijom naftnih bušotina u Franklinskim i Sverdrup basenima i planirano je da uspostave svoju bazu resursa na ostrvima kraljice Elizabete. Produkcija je prekinuta tokom 1970-ih. Na Geokonvenciji 2013. Arktička ostrva su nazvana večitom kanadskom granicom „poslednjom granicom naftnih istraživanja”. Hog i Enačesku su tvrdili da razvoj i primena naprednih morskih i kopnenih seizmičkih tehnologija na Aljasci, Severnoj Evropi i Sibiru mogu biti modifikovani za upotrebu na ostrvima kraljice Elizabete.[4]

Evropljani su prvi put dosegli do ostrva kraljice Elizabete 1616. godine, ali ona nisu bila u potpunosti istražena i mapirana sve do britanskih ekspedicija Severozapadnog prolaza i kasnijeg norveškog istraživanja u 19. veku.

Ova ostrva su bila poznata kao Parijev arhipelag više od 130 godina. Ona su prvobitno imenovana po britanskom istraživaču Arktika, ser Vilijamu Pariju, koji je tamo uplovio 1820. godine, na brodu Hekl. Od kada je 1953. arhipelag preimenovan, termin Parijeva ostrva se i dalje koristio za njegov jugozapadni deo (izuzev ostrva Elsmir i ostrva Sverdrup). Regionalna podela arhipelaga je stoga:

  • Elsmirovo ostrvo
  • Sverdrup ostrva
  • Parijeva ostrva

Elsmirovo ostrvo je najsevernije i daleko najveće. Ostrva Sverdrup nalaze se zapadno od ostrva Elsmir i severno od Norveškog zaliva. Preostala ostrva su dalje na jugu i zapadu, ali severno od Parijevog kanala (Lankasterski moreuz, Viskont Melvilov moreuz i Maklurov tesnac), nosila su ime Parijevih ostrva, koje je do 1953. godine obuhvatalo Sverdrup ostrva i ostrvo Elsmir. Južno od Lankasterskog moreuza, Viskont Melvilovog moreuza i Maklurovog tesnaca su preostala ostrva Arktičkog arhipelaga.

Veća ostrva

[уреди | уреди извор]

Mnoga od ovih ostrva spadaju među najveća na svetu, a najveće je ostrvo Elsmir. Ostala veća ostrva uključuju ostrvo Amund Ringnes, ostrvo Aksel Hejberg, ostrvo Baterst, ostrvo Borden, ostrvo Kornvol, ostrvo Kornvolis, ostrvo Devon, ostrvo Eglinton, ostrvo Elef Ringnes, ostrvo Kinga Makenzija, ostrvo Melvil i ostrvo Princa Patrika.[2]

Manja ostrva

[уреди | уреди извор]

Ostala manja ali uočljiva ostrva uključuju: ostrvo Biči (74° 43′ N 091° 51′ W / 74.717° С; 91.850° З / 74.717; -91.850 (Beechey Island)), na kojem su grobovi nižeg oficira Džona Toringtona, mornara kraljevske mornarice Vilijama Brejna i pomorca Džona Hartnela, tri člana posade ser Džona Franklina, koji su učestvovali u njegovoj izgubljenoj ekspediciji,[5][6] ostrvo Hans (80° 49′ 41″ N 066° 27′ 35″ W / 80.82806° С; 66.45972° З / 80.82806; -66.45972 (Hans Island)), malo, nenaseljeno golo čvorište veličine 1,3 km2 (0,50 sq mi), čije vlasništvo je sporno između Kanade i Danske,[7] ostrvo Čejn (76° 18′ 22″ N 097° 31′ 12″ W / 76.30611° С; 97.52000° З / 76.30611; -97.52000 (Cheyne Islands)), tri mala (0,73 km2 (0,28 sq mi) zajedno) ostrva koja su važno područje ptica (#NU049) i ključno kopneno stanište migratornih ptica (NU mesto 5)[8] i ostrvo Skreling (78° 54′ 42″ N 075° 37′ 58″ W / 78.91167° С; 75.63278° З / 78.91167; -75.63278 (Skraeling Island)) važno arheološko nalazište, gde su inuitski (zajedno sa njihovim predačkim dorsetskim i Tulijskim) i nordijskim artefektima pronađeni.[9] Ona se sastoje se od silurskih i karbonskih stena prekrivenih tundrom.

Pregled ostrva

[уреди | уреди извор]

Prema Atlasu Kanade u arhipelagu se nalaze 34 veća i 2092 manjih ostrva.[2] Sa izuzetkom ostrva Elsmer, ona spadaju u dve grupe, ostrva Sverdrup i ostrva Pari:

Ostrvo pod-
grupa		 Teritorija Vrh Visina
m		 Visina
ft		 Površina
km2		 Površina
sq mi		 Rang
Kanada		 Rang
Svet		 Koordinate
Aleksander[10] Pari NU prosečna nadmorska visina 60—180 200—590 484 187 66   75° 52′ N 102° 37′ W / 75.867° С; 102.617° З / 75.867; -102.617 (Alexander Island)
Amund Ringnes[11] Sverdrup NU greben 265 869 5.255 2.029 25 111 77° 53′ N 095° 30′ W / 77.883° С; 95.500° З / 77.883; -95.500 (Amund Ringnes Island)
Aksel Hajberg[12] Sverdrup NU vrh Autluk 2.210 7.250 43.178 16.671 7 32 79° 26′ N 090° 46′ W / 79.433° С; 90.767° З / 79.433; -90.767 (Axel Heiberg Island)
Bejli-Hamilton[13] Pari NU   200 660 290 110 91   75° 53′ N 094° 35′ W / 75.883° С; 94.583° З / 75.883; -94.583 (Baillie-Hamilton Island)
Baterst[14] Pari NU planina Stouks 412 1.352 16.042 6.194 13 54 75° 46′ N 099° 47′ W / 75.767° С; 99.783° З / 75.767; -99.783 (Bathurst Island)
Borden[15] Pari NU/NT   150 490 2.794 1.079 30 170 78° 33′ N 111° 10′ W / 78.550° С; 111.167° З / 78.550; -111.167 (Borden Island)
Brok[16] Pari NT   67 220 764 295 58 383 77° 51′ N 114�� 27′ W / 77.850° С; 114.450° З / 77.850; -114.450 (Brock Island)
Bakingem ostrvo[17][18] Pari NU planina Vindsor 150 490 137 53 137   77° 12′ N 091° 00′ W / 77.200° С; 91.000° З / 77.200; -91.000 (Buckingham Island)
Bajam Martin[19] Pari NU   153 502 1.150 440 42 294 75° 12′ N 104° 17′ W / 75.200° С; 104.283° З / 75.200; -104.283 (Byam Martin Island)
Kameron[20] Pari NU planina Vilmot     1.059 409 46 312 77° 48′ N 101° 51′ W / 77.800° С; 101.850° З / 77.800; -101.850 (Cameron Island)
Koberg ostrvo[21] Pari NU   800 2.600 411 159 83   75° 57′ N 079° 18′ W / 75.950° С; 79.300° З / 75.950; -79.300 (Coburg Island)
Kornvol[22] Sverdrup NU vrh Makleod 400 1.300 2.358 910 31 184 77° 37′ N 094° 52′ W / 77.617° С; 94.867° З / 77.617; -94.867 (Cornwall Island)
Kornvolis[23] Pari NU   343 1.125 6.995 2.701 21 96 75° 05′ N 095° 00′ W / 75.083° С; 95.000° З / 75.083; -95.000 (Cornwallis Island)
Devon[24] Pari NU Devonska ledena kapa 1.920 6.300 55.247 21.331 6 27 75° 08′ N 087° 51′ W / 75.133° С; 87.850° З / 75.133; -87.850 (Devon Island)
Eglinton[25] Pari NT   200 660 1.541 595 36 249 75° 46′ N 118° 27′ W / 75.767° С; 118.450° З / 75.767; -118.450 (Eglinton Island)
Elef Ringnes[26] Sverdrup NU Isačsen kupola 260 850 11.295 4.361 16 69 78° 37′ N 101° 56′ W / 78.617° С; 101.933° З / 78.617; -101.933 (Ellef Ringnes Island)
Elsmir[27] NU vrh Barbo 2.616 8.583 196.236 75.767 3 10 80° 10′ N 079° 05′ W / 80.167° С; 79.083° З / 80.167; -79.083 (Ellesmere Island)
Emerald ostvo[28] Pari NT   150 490 549 212 63 466 76° 48′ N 114° 07′ W / 76.800° С; 114.117° З / 76.800; -114.117 (Emerald Isle)
Grajam[29] Sverdrup NU   175 574 1.378 532 38 265 77° 26′ N 090° 30′ W / 77.433° С; 90.500° З / 77.433; -90.500 (Graham Island)
Grifit ostrvo[30][31] Pari NU       189 73 110   74° 35′ N 095° 30′ W / 74.583° С; 95.500° З / 74.583; -95.500 (Griffith Island)
Helena ostrvo[32] Pari NU prosek u južnim brdima 220 720 327 126 85   76° 40′ N 101° 00′ W / 76.667° С; 101.000° З / 76.667; -101.000 (Helena Island)
Hoved ostrvo[33][34] Pari NU       158 61 125   77° 32′ N 085° 09′ W / 77.533° С; 85.150° З / 77.533; -85.150 (Hoved Island)
Vanije[35] Pari NU   200 660 1.126 435 44 298 76° 10′ N 103° 15′ W / 76.167° С; 103.250° З / 76.167; -103.250 (Île Vanier)
Kralj Kristijan[36] Sverdrup NU planina kralja Kristijana 165 541 645 249 60 420 77° 45′ N 102° 00′ W / 77.750° С; 102.000° З / 77.750; -102.000 (King Christian Island)
Litl Kornvolis ostrvo[37] Pari NU       412 159 75   75° 30′ N 096° 30′ W / 75.500° С; 96.500° З / 75.500; -96.500 (Little Cornwallis Island)
Lohid[38] Pari NU   60—110 200—360 1.308 505 41 273 77° 24′ N 105° 15′ W / 77.400° С; 105.250° З / 77.400; -105.250 (Lougheed Island)
Loder ostrvo[39][40] Pari NU izdignuta obala 1.065 3.494 145 56 133   74° 33′ N 097° 30′ W / 74.550° С; 97.500° З / 74.550; -97.500 (Lowther Island)
Mekenzi King[41] Pari NU/NT Kastel Bjut 300 980 5.048 1.949 26 115 77° 43′ N 111° 57′ W / 77.717° С; 111.950° З / 77.717; -111.950 (Mackenzie King Island)
Masi[42] Pari NU   210 690 432 167 71   75° 59′ N 102° 58′ W / 75.983° С; 102.967° З / 75.983; -102.967 (Massey Island)
Mijen[43] Sverdrup NU   260 850 955 369 50 337 79° 59′ N 099° 30′ W / 79.983° С; 99.500° З / 79.983; -99.500 (Meighen Island)
Melvil[44] Pari NU/NT   776 2.546 42.149 16.274 8 33 75° 30′ N 111° 30′ W / 75.500° С; 111.500° З / 75.500; -111.500 (Melville Island)
Severni Kent[45] Pari NU   600 2.000 590 230 62 453 76° 40′ N 090° 15′ W / 76.667° С; 90.250° З / 76.667; -90.250 (North Kent Island)
Princ Patrik[46] Pari NT   279 915 15.848 6.119 14 55 76° 45′ N 119° 30′ W / 76.750° С; 119.500° З / 76.750; -119.500 (Prince Patrick Island)
Stor ostrvo[47] Sverdrup NU   500 1.600 313 121 87   78° 59′ N 085° 50′ W / 78.983° С; 85.833° З / 78.983; -85.833 (Stor Island)
ostalih 2.092 ostrva[2] NU/NT 2.321 896 ... ...
Kraljica Elizabeta[2]   NU/NT Barbo vrh 2.616 8.583 419.061 161.800 ... ... 78° 05′ N 095° 10′ W / 78.083° С; 95.167° З / 78.083; -95.167 (Queen Elizabeth Islands)

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sharp, Martin; Burgess, David O.; Cogley, J. Graham; Ecclestone, Miles; Labine, Claude; Wolken, Gabriel J. (9. 6. 2011). „Extreme melt on Canada's Arctic ice caps in the 21st century” (PDF). Geophysical Research Letters. 38 (11): n/a. Bibcode:2011GeoRL..3811501S. doi:10.1029/2011GL047381. Приступљено 20. 2. 2014. 
  2. ^ а б в г д „Sea islands”. Atlas of Canada. Архивирано из оригинала 22. 1. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  3. ^ Fekete, Jason (18. 2. 2014). „Canada's Arctic ice caps melting rapidly since 2005, according to documents”. Postmedia. Архивирано из оригинала 18. 07. 2018. г. Приступљено 22. 2. 2014. 
  4. ^ Hogg, John R.; Enachescu, Michael E (2013), Reviving Exploration in the Arctic Islands: Opportunities and Challenges from an Operator's Perspective, Calgary, Alberta 
  5. ^ Researches for Sir John Franklin
  6. ^ Franklin timeline Архивирано 2012-04-08 на сајту Wayback Machine
  7. ^ „Greenland, Canada squabbling over pet rock”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2008. г. Приступљено 17. 8. 2009. 
  8. ^ Cheyne Islands Архивирано 2012-03-19 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „Vikings: the Arctic's first European visitors”. Архивирано из оригинала 21. 11. 2006. г. Приступљено 17. 8. 2009. 
  10. ^ „Alexander Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2010-12-23.  at oceandots.com
  11. ^ „Amund Ringnes Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 28. 5. 2008. 
  12. ^ „Axel Heiberg Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2010-12-23.  at oceandots.com
  13. ^ „Baillie-Hamilton Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 6. 5. 2008. 
  14. ^ Bathurst Island at Bivouac.com
  15. ^ „Borden Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2010-12-23.  at oceandots.com
  16. ^ „Brock Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2010-12-23.  at oceandots.com
  17. ^ „Graham Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 2008-04-10. 
  18. ^ Belcher, E.; Richardson, J.; Owen, R.; Bell, T.; Salter, J. W.; Reeve, L. (1855). The last of the Arctic voyages being a narrative of the expedition in H.M.S. Assistance, under the command of Captain Sir Edward Belcher, C.B., in search of Sir John Franklin, during the years 1852-53-54. London: L. Reeve. стр. 309–311. OCLC 13850803. „Buckingham Island.” 
  19. ^ „Byam Martin Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-03-14.  at oceandots.com
  20. ^ „Cameron Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  21. ^ „Coburg Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-20.  at oceandots.com
  22. ^ „Cornwall Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  23. ^ „Cornwallis Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  24. ^ „Devon Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  25. ^ „Eglinton Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  26. ^ „Ellef Ringnes Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  27. ^ „Ellesmere Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-01-15.  at oceandots.com
  28. ^ „Emerald Isle”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  29. ^ „Graham Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 10. 4. 2008. 
  30. ^ Bourne, Charles B. (1963). Canadian Yearbook of International Law. Vancouver: Publication Centre, University of British Columbia. стр. 101. ISBN 978-0-7748-0127-0. OCLC 2442067. 
  31. ^ Pharand, Donat; Legault, L.H. (1984). The Northwest Passage: Arctic Straits. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 7. ISBN 90-247-2979-3. 
  32. ^ „Helena Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-20.  at oceandots.com
  33. ^ England, J. H.; Atkinson, N.; Dyke, A. S.; Evans, D. J. A.; Zreda, M. (2004). „Late Wisconsinan buildup and wastage of the Innuitian Ice Sheet across southern Ellesmere Island, Nunavut” (PDF). Canadian Journal of Earth Sciences. 41: 39—61. OCLC 194498471. doi:10.1139/e03-082. Архивирано из оригинала (PDF) 2005-05-28. г. Приступљено 2008-04-30. 
  34. ^ „Queen Elizabeth Islands”. nrcan.gc.ca. 2008-03-19. Архивирано из оригинала 2013-01-22. г. Приступљено 2008-04-30. 
  35. ^ „Île Vanier”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  36. ^ „King Christian Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 12. 5. 2008. 
  37. ^ „Little Cornwallis Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-20.  at oceandots.com
  38. ^ „Lougheed Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  39. ^ Bourne, Charles B. (1963). Canadian Yearbook of International Law. Vancouver: Publication Centre, University of British Columbia. стр. 101. ISBN 978-0-7748-0127-0. OCLC 2442067. 
  40. ^ Pharand, Donat; Legault, L.H. (1984). The Northwest Passage: Arctic Straits. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 7. ISBN 90-247-2979-3. 
  41. ^ „Mackenzie King Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  42. ^ „Massey Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  43. ^ Meighen Island at arctic.uoguelph.ca
  44. ^ „Melville Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  45. ^ „North Kent Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  46. ^ Prince Patrick Island at peakbagger.com
  47. ^ „Stor Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 13. 4. 2008. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Ostrva kraljice Elizabete на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ostrva_kraljice_Elizabete&oldid=28295354”