Пређи на садржај

Geri Kildal

С Википедије, слободне енциклопедије
Geri Kildal
Gary Kildall at the European Development Centre (EDC) in Hungerford, United Kingdom, 1988.
Druga imenaGary Kildall
Datum rođenja19 maj, 1942(1942-05-19)
Mesto rođenjaSijetl, Wašington
 SAD
Datum smrti11. jul 1994.(1994-07-11) (52 god.)
Mesto smrtiMonterej, Kalifornija
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetUniverzitet u Vašingtonu[1][2]
ZanimanjeRačunarski naučnik
Aktivni period1972–1994
SupružnikDoroti Makeven Kildal
Karen Kildal[3]
Deca2[4]

Geri Arlen Kildal (/ˈkɪldˌɔːl/; 19. maj 1942 – 11. jul 1994) bio je američki informatičar i mikroračunarski preduzetnik koji je kreirao CP/M operativni sistem i osnovao Digital Research, Inc. (DRI).[5] Kildal je bio jedan od prvih ljudi koji su videli mikroprocesore kao potpuno svestrane računare, a ne kao puke kontrolore opreme, i koji je organizovao kompaniju na tom konceptu.[6] Takođe je bio domaćin PBS-ove emisije The Computer Chronicles. Iako je njegova informatička karijera trajala više od dve decenije, uglavnom je zapamćen po neuspešnom pokušaju IBM-a 1980. godine da licencira CP/M za IBM personalni računar.

Godine 1974. u Pacifik Grouvu, Kildal je demonstrirao prvi radni prototip CP/M. Zajedno sa njegovim pronalaskom BIOS-a (Basic Input Output System), njegov operativni sistem je omogućio računaru zasnovanom na mikroprocesoru da komunicira sa diskovnom memorijom.[7] Kildal je bio među prvim pojedincima koji su prepoznali mikroprocesore kao potpuno sposobne računare.[6] Smatra se pionirom revolucije personalnih računara.[6][8]

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Geri Kildal je rođen i odrastao u Sijetlu u Vašingtonu, gde je njegova porodica vodila pomorsku školu. Njegov otac, Džosef Kildal, bio je kapetan norveškog porekla. Njegova majka Ema bila je delom švedskog porekla, pošto je Gerijeva baka rođena u Longbeku, Švedska, u opštini Skeleftoa, i emigrirala u Kanadu u svojoj 23. godini.[9]

Geri je pohađao Univerzitet u Vašingtonu (UV) nameravajući da postane nastavnik matematike, ali je sve više postajao zainteresovan za računarsku tehnologiju. Nakon što je stekao diplomu,[1] on je odslužio vojni rok u Mornarici Sjedinjenih Država tako što je predavao u Pomorskoj postdiplomskoj školi (NPS) u Montereju, Kalifornija.[10] U to vreme dok je živeo na sat vremena vožnje od Silicijske doline, on je čuo za prvi komercijalno dostupan mikroprocesor, Intel 4004. On je kupio jedan procesor i počeo da piše eksperimentalne programe za njega. Da bi saznao više o procesorima, radio je u Intelu kao konsultant tokom svojih slobodnih dana.

Kildal se nakratko vratio na Univerzitet u Vašingtonu i završio doktorat iz računarskih nauka 1972,[2] i zatim je nastavio sa predavanjima na NPS. On je objavio rad koji je uveo teoriju analize protoka podataka koja se i danas koristi u optimizaciji kompajlera[11] (ponekad naziva Kildalovom metodom), i nastavio je da eksperimentiše sa mikroračunarima i novom tehnologijom disketa. Intel mu je dao na zajmio sisteme koji koriste procesore 8008 i 8080, a 1973. godine razvio je prvi programski jezik visokog nivoa za mikroprocesore, zvan PL/M.[10] Za Intel je napisao i 8080 simulator skupa instrukcija nazvan INTERP/80. Iste godine stvorio je CP/M da bi omogućio da 8080 kontroliše flopi drajv, kombinujući prvi put sve bitne komponente računara na skali mikrokompjutera. On je dao Intelu demonstraciju CP/M, ali Intel je pokazao malo interesovanja i umesto toga su odlučili da plasiraju na tržište PL/M.[10]

Poslovna karijera

[уреди | уреди извор]
Digitalna istraživačka kuća u Pacifik Grouvu, Kalifornija. Na trotoaru, levo, spomen ploča.

CP/M

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: CP/M

Godine 1973, Kildal i Katrin Strutinski razvili su jezik PL/M[12] za proizvodnju CP/M, jednog od prvih operativnih sistema za personalne računare. Oni su koristili kao referencu svoje iskustvo sa IBM mejnfrejm računarima i operativnim sistemom VM.

Kildal i njegova supruga Doroti osnovali su kompaniju, prvobitno nazvanu „Intergalaktičko digitalno istraživanje” (kasnije preimenovana u Digital Research, Inc.), da plasiraju operativni sistem CP/M putem reklama u časopisima za hobiste. Digital Research je licencirao CP/M za IMSAI 8080, popularni klon računara Altair 8800. Kako je sve više proizvođača licenciralo CP/M, on je postao de fakto standard i morao je da podržava sve veći broj varijacija hardvera. Kao odgovor, Kildal je bio pionir koncepta BIOS-a, skupa jednostavnih programa uskladištenih u računarskom hardveru (ROM ili EPROM čip) koji je omogućio CP/M da radi na različitim sistemima bez modifikacija.[10]

Brzi uspeh CP/M-a iznenadio je Kildala i on je bio spor da ga ažurira za diskete velike gustine i hard diskove. Nakon što su proizvođači hardvera pričali o stvaranju rivalskog operativnog sistema, Kildal je započeo projekat naglog razvoja CP/M 2.[13] Do 1981. godine, na vrhuncu svoje popularnosti, CP/M je radio na 3000 različitih modela računara i DRI je imao 5,4 miliona američkih dolara godišnjih prihoda.[10]

Između 1983. i 1984, Digital Research je ponudio nekoliko svojih poslovnih i obrazovnih aplikacija za IBM PC na butabilnim disketama u paketu sa SpeedStart CP/M, smanjenom verzijom CP/M-86 kao okruženjem za pokretanje sistema.[14]

IBM poslovi

[уреди | уреди извор]

IBM se obratio preduzeću Digital Research 1980. godine, na predlog Bila Gejtsa,[15] da pregovara o kupovini predstojeće verzije CP/M pod nazivom CP/M-86 za IBM PC. Geri je prepustio početne pregovore svojoj supruzi Doroti, kao što je to obično činio, dok su on i njegov kolega i programer MP/M operativnog sistema Tom Rolander koristili Gerijev privatni avion da isporuče softver proizvođaču Bilu Godbutu.[6][16] Pre nego što su predstavnici IBM-a objasnili svrhu svoje posete, insistirali su da Doroti potpiše ugovor o neotkrivanju podataka. Po savetu DRI advokata Džerija Dejvisa, Doroti je odbila da potpiše sporazum bez Gerijevog odobrenja. Geri se vratio popodne i pokušao da unapredi diskusiju sa IBM-om, mada se izvori ne slažu oko toga da li je potpisao ugovor o neotkrivanju podataka, kao i da li se ikada sastao sa predstavnicima IBM-a.[17]

Navedeni su različiti razlozi zbog kojih dve kompanije nisu uspele da postignu dogovor. DRI, koji je imao samo nekoliko proizvoda, možda nije bio voljan da proda svoj glavni proizvod IBM-u za jednokratnu uplatu, a ne svoj uobičajeni plan zasnovan na tantijema.[18] Doroti je možda verovala da kompanija ne može da isporuči CP/M-86 prema IBM-ovom predloženom rasporedu, pošto je kompanija bila zauzeta razvojem implementacije PL/I programskog jezika za Data General.[8] Takođe je moguće da su predstavnici IBM-a možda bili iznervirani što je DRI proveo sate na ono što su smatrali rutinskom formalnošću.[16] Prema Kildalovim rečima, predstavnici IBM-a su te noći krenuli istim letom za Floridu na koji su on i Doroti otišli na odmor, i dalje su pregovarali na letu, postigavši usmeni dogovor. Vodeći pregovarač IBM-a Džek Sems je insistirao da nikada nije sreo Gerija, a jedan IBM-ov kolega je potvrdio da je Sams to rekao u to vreme. Prihvatio je da je neko drugi u njegovoj grupi možda bio na istom letu, i primetio je da se vratio u Sijetl da ponovo razgovara sa Majkrosoftom.[16]

Sems je ispričao priču Gejtsu, koji je već pristao da obezbedi BASIC prevodioca i nekoliko drugih programa za PC. Gejtsov utisak o toj priči bio je da je Geri hirovito „oletio“, kako će kasnije reći novinarima.[19] Sems je ostavio Gejtsa sa zadatkom da pronađe upotrebljiv operativni sistem, a nekoliko nedelja kasnije predložio je korišćenje operativnog sistema 86-DOS—nezavisno razvijeni operativni sistem koji je implementirao Kildalov CP/M API — od firme Seattle Computer Products (SCP). Pol Alen je pregovarao o licenciranju sa SCP-om. Alen je imao 86-DOS prilagođen za IBM-ov hardver, a IBM ga je isporučio kao IBM PC DOS.[17]

Kildal je nabavio kopiju PC DOS-a, pregledao ga i zaključio da krši prava CP/M. Kada je pitao Džerija Dejvisa koje su pravne opcije dostupne, Dejvis mu je rekao da zakon o intelektualnoj svojini za softver nije dovoljno jasan za tužbu.[20] Umesto toga, Kildal je samo pretio IBM-u pravnim postupkom, a IBM je odgovorio predlogom da ponudi CP/M-86 kao opciju za PC u zamenu za oslobađanje od odgovornosti.[21] Kildal je prihvatio, verujući da IBM-ov novi sistem (kao i njegovi prethodni personalni računari) neće biti značajan komercijalni uspeh.[22] Kada je IBM PC predstavljen, IBM je prodao svoj operativni sistem kao odvojenu opciju. Jedna od opcija operativnog sistema bio je PC DOS, po ceni od 40 US$. PC DOS je viđen kao praktično neophodna opcija; većina softverskih naslova je to zahtevala i bez toga je IBM PC bio ograničen na svoju ugrađenu kasetu BASIC. CP/M-86 je isporučen nekoliko meseci kasnije šest puta skuplji po ceni od 240 US$, slabo se prodavao u odnosu na DOS i uživao je mnogo manje softverske podrške.[6]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Kildall, Gary Arlen (decembar 1968). Experiments in large-scale computer direct access storage manipulation (M.Sc. thesis). University of Washington. Thesis No. 17341. 
  2. ^ а б Kildall, Gary Arlen (maj 1972). Global expression optimization during compilation (Ph.D. dissertation). Seattle, Washington, USA: University of Washington, Computer Science Group. Thesis No. 20506, Technical Report No. 72-06-02. 
  3. ^ O'Connor, Rory J. „PC pioneer Kildall dies in Monterey”. wearcam.org. Приступљено 2022-01-19. 
  4. ^ Markoff, John Gregory (13. 7. 1994). „Gary Kildall, 52, Crucial Player In Computer Development, Dies”. The New York Times. стр. D19. 
  5. ^ Kildall, Gary Arlen (2016-08-02) [1993]. Kildall, Scott; Kildall, Kristin, ур. Computer Connections: People, Places, and Events in the Evolution of the Personal Computer Industry (Manuscript, part 1). Kildall Family. Приступљено 2023-05-02. 
  6. ^ а б в г д „Special Edition: Gary Kildall”. The Computer Chronicles. 1995. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  7. ^ Almanzan, Krista (2014-04-24). „Recognizing the Legacy of Pacific Grove Inventor Gary Kildall”. KAZU. 
  8. ^ а б Evans, Harold; Buckland, Gail; Lefer, David (2004). They Made America: From the Steam Engine to the Search Engine: Two Centuries of InnovatorsНеопходна слободна регистрација. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-27766-2. 
  9. ^ Andersson, Ulrika (19. 1. 2009). „Skellefteåättling kunde ha varit Bill Gates”. Norra Västerbotten. Архивирано из оригинала 24. 5. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2009. 
  10. ^ а б в г д Swaine, Michael (1. 4. 1997). „Gary Kildall and Collegial Entrepreneurship”. Dr. Dobb's Journal. Архивирано из оригинала 24. 1. 2007. г. Приступљено 20. 11. 2006. 
  11. ^ Kildall, Gary Arlen (1. 10. 1973). „A Unified Approach to Global Program Optimization” (PDF). Proceedings of the 1st Annual ACM SIGACT-SIGPLAN Symposium on Principles of Programming Languages (POPL). Boston, Massachusetts, USA: 194—206. doi:10.1145/512927.512945. hdl:10945/42162. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 6. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2006.  ([1])
  12. ^ Shustek, Len (2016-08-02). „In His Own Words: Gary Kildall”. Remarkable People. Computer History Museum. Приступљено 2023-05-02. 
  13. ^ Eubanks, Gordon. Akass, Clive, ур. „Interview: Gordon Eubanks, Former Student & CEO of Oblix, Inc.”. Recollections of Gary Kildall (интервју). DigitalResearch.biz. Приступљено 2023-05-02. 
  14. ^ „CPM PC Applications Library Brochure 1983” (PDF). 
  15. ^ Isaacson, Walter (2014). The Innovators: How a Group of Inventors, Hackers, Geniuses, and Geeks Created the Digital Revolution. Simon & Schuster. стр. 358. ISBN 978-1476708690. 
  16. ^ а б в Wallace, James; Erickson, Jim (1993). Hard Drive: Bill Gates and the Making of the Microsoft EmpireНеопходна слободна регистрација. New York: HarperBusiness. ISBN 0-88730-629-2. 
  17. ^ а б Freiberger, Paul; Swaine, Michael (2000) [1984]. Fire in the Valley: The Making of the Personal ComputerНеопходна слободна регистрација (2nd изд.). New York, N.Y., USA: McGraw-Hill. ISBN 0-07-135892-7. 
  18. ^ Young, Jeffrey (1997-07-07). „Gary Kildall: The DOS That Wasn't”. Forbes. Архивирано из оригинала 2011-06-23. г. Приступљено 2011-08-29. 
  19. ^ Manes, Stephen; Andrews, Paul (1992). Gates: How Microsoft's Mogul Reinvented an Industry—and Made Himself the Richest Man in America. Doubleday. ISBN 0-671-88074-8. 
  20. ^ Hamm, Steve; Greene, Jay (2004-10-25). „The Man Who Could Have Been Bill Gates - A new book says Gates got the rewards due Gary Kildall. What's the real story?”. BusinessWeek. Bloomberg Businessweek. Архивирано из оригинала 2012-06-29. г. Приступљено 2006-11-13. 
  21. ^ Eubanks, Gordon (2000-11-08). Morrow, Daniel S., ур. „Gordon Eubanks Oral History” (PDF). Computerworld Honors Program International Archives (интервју). Cupertino, CA, USA. Архивирано из оригинала (PDF) 2009-03-26. г. Приступљено 2006-11-20. 
  22. ^ Rolander, Tom (2007-08-08). Scoble, Robert, ур. „Scoble Show”. PodTech.net (интервју). Приступљено 2023-05-02. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Geri Kildal на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Geri_Kildal&oldid=28492262”