Пређи на садржај

Edotreotid

С Википедије, слободне енциклопедије
Edotreotid
Identifikacija
3D model (Jmol)
UNII
  • CC(O)C(CO)NC(=O)C1CSSCC(NC(=O)C(Cc2ccccc2)NC(=O)CN3CCN(CC(=O)O)CCN(CC(=O)O)CCN(CC(=O)O)CC3)C(=O)NC(Cc4ccc(O)cc4)C(=O)NC(Cc5c[nH]c6ccccc56)C(=O)NC(CCCCN)C(=O)NC(C(C)O)C(=O)N1
Svojstva
C65H92N14O18S2
Molarna masa 1421,639
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Edotreotid je organsko jedinjenje, koje sadrži 65 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 1421,639 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 25
Broj donora vodonika 17
Broj rotacionih veza 26
Particioni koeficijent[3] (ALogP) -9,9
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -8,2
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 531,0
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]