Arsenatna kiselina

Arsenatna kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv Arsenatna kiselina
	Drugi nazivi Ortoarsenatna kiselina; Desikant L-10; Zotoks
Identifikacija
CAS broj	7778-39-4 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:18231 ;
ChemSpider	229 ;
ECHA InfoCard	100.029.001
KEGG	C01478 ;
RTECS	CG0700000
UNII	N7CIZ75ZPN ;
	SMILES O=[As](O)(O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	H3AsO4
Molarna masa	141,94 g/mol
Agregatno stanje	Beli providni kristali,; higroskopni.
Gustina	2,5 g/cm3
Tačka topljenja	355 °C (671 °F; 628 K)
Tačka ključanja	razlaže se ≥ 100 °C
Rastvorljivost u vodi	16.7 g/100 mL
Rastvorljivost	rastvorna u alkoholu
Kiselost (pKa)	2.19, 6.94, 11.5
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Tetraedralna
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	Toksična (T); Opasna po životnu sredinu (N)
R-oznake	R23/25, R45, R50/53
S-oznake	S53, S45, S60, S61
NFPA 704	0 3 0
Tačka paljenja	Nije zapaljiva
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Fosforna kiselina
Drugi katjoni	Natrijum arsenat
Srodna jedinjenja	Arsenitna kiselina; Arsenik pentoksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Arsenatna kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H₃AsO₄, ili AsO(OH)₃. Ova bezbojna kiselina je arsenični analog fosforne kiseline. Arsenatne i fosfatne soli se slično ponašaju. Samostalna arsenatna kiselina nije izolovana. Ona se može naći u rastvoru, gde je u znatnoj meri jonizovana. Njena hemihidratna forma (H₃AsO₄·½H₂O) formira stabilne kristale. Kristali se mogu dehidrisati kondenzacijom na 100 °C.^[2]

Osobine

Kristali arsenatne kiseline imaju tetraedralnu simetriju C_3v sa dužinom As-O veza u rasponu od 1.66 do 1.71 Å.^[3]

Ona je triprotonska kiselina, te se njena kiselost opisuje sa tri ravnoteže:

H₃AsO₄ ⇌ H₂AsO−4 + H⁺ (K₁ = 10^−2.19)

H₂AsO−4 ⇌ HAsO2−4 + H⁺ (K₂ = 10^−6.94)

HAsO2−4 ⇌ AsO3−4 + H⁺ (K₃ = 10^−11.5)

Ove K_a vrednosti su blizo vrednosti fosforne kiseline. Visoko bazni arsenatni jon (AsO3−4) je proizvod treće jonizacije. Za razliku od fosforne kiseline, arsenatna kiselina je oksidujuća. To se može ilustrovati njenom sposobnošću da konvertuje jodid u jod.

Upotreba

Arsenatna kiselina se koristi za zaštitu drveta, kao premaz stakla i metala, i u proizvodnji organskih arsenovih jedinjenja.

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
^ Lee, C.; Harrison, W. T. A. (2007). „Tetraethylammonium dihydrogenarsenate bis(arsenic acid) and 1,4-diazoniabicyclo[2.2.2]octane bis(dihydrogenarsenate) arsenic acid: hydrogen-bonded networks containing dihydrogenarsenate anions and neutral arsenic acid molecules”. Acta Crystallographica. C63 (Pt 7): m308—m311. PMID 17609552. doi:10.1107/S0108270107023967.

Literatura

Vidi još

Arsenitna kiselina - H₃AsO₃

Spoljašnje veze

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[Holleman&Wiberg1st-2] Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[3] Lee, C.; Harrison, W. T. A. (2007). „Tetraethylammonium dihydrogenarsenate bis(arsenic acid) and 1,4-diazoniabicyclo[2.2.2]octane bis(dihydrogenarsenate) arsenic acid: hydrogen-bonded networks containing dihydrogenarsenate anions and neutral arsenic acid molecules”. Acta Crystallographica. C63 (Pt 7): m308—m311. PMID 17609552. doi:10.1107/S0108270107023967.

[1]