Пређи на садржај

Змијоноша (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Сазвежђе Змијоноша
Сазвежђе
Сазвежђе Змијоноша
Латинско имеOphiuchus
СкраћеницаOph
ГенитивOphiuchi
СимболизујеЧовека са змијом
Ректасцензија17
Деклинација-8
Површина948 sq. deg. (11.))
Најсјајнија звездаα Oph (2,1m)
Метеорски ројевиОфијукиди
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +80° и −80°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у мају.

Змијоноша (лат. Ophiuchus)[1] једно је од 88 модерних и 48 првобитних Птолемејевих сазвежђа. Већ годинама трају расправе астролога да ли треба Змијоношу уврстити међу знакове зодијака, али пуно већи број стручњака заступа став да то не би требало да се учини.[2]

Локација

[уреди | уреди извор]
Ро Змијоноша, приказан са околним плавичастим облаком мало изнад петоугла звезда у Шкорпији, са главном траком Млечног пута много даље лево

Змијоноша се налази између Орао, Змије, Шкорпије, Стрелца и Херкула, северозападно од центра Млечног пута. Јужни део лежи између Шкорпије на западу и Стрелца на истоку.[3][4] На северној хемисфери најбоље се види лети.[5] То је супротно од Ориона. Змијоноша је приказан као човек који хвата змију; интерпозиција његовог тела дели змијско сазвежђе Серпенс на два дела, Серпенс Капут и Серпенс Кауда. Змијоноша се простире на екватору, а већина његовог подручја лежи на јужној хемисфери. Расалхаг, његова најсјајнија звезда, налази се близу северне ивице Змијоноше на око +12° 30′ деклинације.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Star Tales – Ophiuchus”. Приступљено 2021-06-25. 
  2. ^ „Blic Online | Zmijonoša je 13. horoskopski znak”. Приступљено 28. 1. 2011. 
  3. ^ Ford, Dominic. „The Constellation Ophiuchus – In-The-Sky.org”. in-the-sky.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-23. 
  4. ^ Dickinson, Terence (2006). Nightwatch A practical Guide to Viewing the Universe Revised Fourth Edition: Updated for use Through 2025. US: Firefly Books. стр. 185. ISBN 1-55407-147-X. 
  5. ^ Dickinson, Terence (2006). Nightwatch A Practical Guide to Viewing the Universe Revised Fourth Edition: Updated for Use Through 2025. US: Firefly Books. стр. 44–59. ISBN 1-55407-147-X. 
  6. ^ Ford, Dominic. „Rasalhague (Star)”. in-the-sky.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-23. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]