Еумалацостраца
| Еумалацостраца | |
|---|---|
| |
| Атлантски плави рак, Цаллинецтес сапидус | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Подтип: | Црустацеа |
| Класа: | Малацостраца |
| Поткласа: | Еумалацостраца Гроббен, 1892 |
| Надредови | |
Еумалацостраца је подкласа ракова, која садржи скоро све живе малакостраке, или око 40.000 описаних врста.[1] Преостале подкласе су Пхyллоцарида и вероватно Хоплоцарида.[2] Еумалацострацанс има 19 сегмената (5 цефалних, 8 торакалних и 6 трбушних). Овај распоред је познат као „каридоидна фација”, термин који је сковао Вилијам Томас Калман 1909. Торакални удови су спојени и користе се за пливање или ходање. Сматра се да је заједнички предак имао оклоп, и већина живих врста га има, али је изгубљен у неким подгрупама.
Каридоидни фацијес
[уреди | уреди извор]Калман је идентификовао следећа својства као карактеристична за љускаре еумалакострак��:[3]
„Оклоп који обавија грудни део; очи са покретним стабљикама; двослојна прва антена; егзопод у облику љуске на другој антени; пливајући егзоподи на торакалним удовима; издужени, вентрално флексибилни стомак; репни лепезац формиран од ламеларних грана на било којој страни уропода од телсона“.
Класификација
[уреди | уреди извор]Мартин и Дејвис представљају следећу класификацију живих еумалакостракана у редове, којима су додати изумрли редови, назначени са †.[2]
Група коју је првобитно описао Карл Гробен[4] укључивала је Стоматопода (мантис шкампе), и бројни савремени стручњаци и базе података (нпр. НЦБИ) настављају да користе ову дефиницију. Овај чланак прати Мартина и Дејвиса у њиховом искључивању; они су смештени у своју подкласу, Хоплоцарида.
Подкласа Еумалацостраца Гроббен, 1892
- Надред Сyнцарида Пацкард, 1885
- †Ред Палаеоцаридацеа
- Ред Батхyнеллацеа Цхаппуис, 1915
- Ред Анаспидацеа Цалман, 1904 (инцлудинг Стyгоцаридацеа)
- Надред Перацарида Цалман, 1904
- Ред Спелаеогрипхацеа Гордон, 1957
- Ред Тхермосбаенацеа Монод, 1927
- Ред Лопхогастрида Сарс, 1870
- Ред Мyсида Хаwортх, 1825
- Ред Мицтацеа Боwман, Гарнер, Хесслер, Илиффе & Сандерс, 1985
- Ред Ампхипода Латреилле, 1816
- Ред Исопода Латреилле, 1817
- Ред Танаидацеа Дана, 1849
- Ред Цумацеа Крøyер, 1846
- Надред Еуцарида Цалман, 1904
- Ред Еупхаусиацеа Дана, 1852
- Ред Децапода Латреилле, 1802
- †Ред Ангустидонтида
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гарy C. Б. Пооре (2002). „Интродуцтион”. Црустацеа: Малацостраца. Зоологицал цаталогуе оф Аустралиа. 19.2А. ЦСИРО Публисхинг. стр. 1—7. ИСБН 978-0-643-06901-5.
- ^ а б Ј. W. Мартин; Г. Е. Давис (2001). Ан Упдатед Цлассифицатион оф тхе Рецент Црустацеа (ПДФ). Натурал Хисторy Мусеум оф Лос Ангелес Цоунтy. стр. 132 пп. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 05. 2013. г. Приступљено 13. 10. 2023.
- ^ Хесслер, Роберт Р. (1983). „А дефенсе оф тхе царидоид фациес; wхереин тхе еарлy еволутион оф тхе еумалацостраца ис дисцуссед”. Ур.: Сцхрам, Фредерицк Р. Црустацеан Пхyлогенy (ПДФ). Роттердам: А.А. Балкема. ИСБН 90-6191-231-8. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2014-05-14. г. Приступљено 2014-05-14.
- ^ C. Гроббен (1892). „Зур Кеннтнис дес Стаммбаумес унд дес Сyстемс дер Црустацеен”. Ситзунгсберицхте дер Каисерлицхен Академие дер Wиссенсцхафтен, Виенна. Матхематисцх-натурwиссенсцхафтлицхе Цлассе. 101: 237—274.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
