Хематопоеза (од античког Грчког: αἷμα, "крв"; ποιεῖν "направити") (енгл. hematopoiesis, haemopoiesis, hemopoiesis) је формирање крвних ћелијских компоненти. Све ћелијске компоненте крви су изведене из хематопоетских матичних ћелија. У здравој одраслог особи, приближно 1011–1012 нових крвних ћелија се произведе дневно да ��и се одржали устаљени нивои у периферној циркулацији.[1][2]

Дијаграм који показује развој различитих крвних ћелија из матичних ћелија хематопоезе у зреле ћелије

Матичне ћелије хематопоезе

уреди

Матичне ћелије хематопоезе (HSC) су лоциране у медули костију (коштаној сржи). Оне имају јединствену способност да формирају све друге типове крвних ћелија. HSC су самообнављајуће: кад се оне пролиферирају, бар део новонасталих ћелија остаје у HSC облику, тако да се залиха матичних ћелија не исцрпљује. Преостале ћерке HSC ћелија (мијелоидне и лимфоидне прогениторне ћелије), међутим се могу усмерити ка било којем од алтернативних путева диференцијације који доводе до производње једног или више специфичних типова крвних ћелија, али нису самообновљиве. То је један од виталних процеса у телу.

Родови

уреди

Крвне ћелије се деле у три рода.

Гранулопоеза је хематопоеза гранулоцита. Мегакариоцитопоеза је хематопоеза мегакариоцита.

Референце

уреди
  1. ^ Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114. 
  2. ^ Парслоw,Т Г.; Ститес, ДП.; Терр, АИ. & Имбоден ЈБ. Медицал Иммунологy (1 изд.). ISBN 9780838562789.  Пронађени су сувишни параметри: |lastauthoramp= и |last-author-amp= (помоћ)

Spoljašnje veze

уреди