Testament

Za ostala značenja, vidi Testament (razvrstavanje).

Testament (zaveštanje, oporuka, poslednja volja...) predstavlja zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica (testator, ostavilac, defunktus ili dekujus), kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti i, eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrti.

U naslednom pravu testament ima više značenja:

1. u formalnom smislu zaveštanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednopravnog efekta, data u zakonom utvrđenoj formi za testament. U tom smislu neka osoba može imati više testamenata, od kojih će važeći biti samo onaj poslednji (poslednja volja ostavioca). Međutim dešava se situacija da zaveštalac napiše više testamenata, a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. Tada će, u određenoj meri, važiti i prethodni testamenti.
2. u materijalnom (subjektivnom) smislu zaveštalac može imati samo jedan testament - to je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena, jer je to ono što će biti sprovedeno u pravnom životu. Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, što znači da, ako npr. testament bude uništen, on će i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako se nekako sazna njegova sadržina (ili bude rekonstruisan), sud će postupiti po toj volji.
3. u objektivnom smislu, testament predstavlja ispravu koja sadrži ostaviočevu poslednju volju, odn. objekt na kome je napisan testament (npr. parče papira).

Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog posla:

1. pravni posao mortis causa (za slučaj smrti) - je posao koji se preduzima za života, ali njegova pravna dejstva otpočinju tek smrću određenog lica (u ovom slučaju ostavioca);
2. dobročin (lukrativni) pravni posao - je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija korist, a da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu;
3. jednostran pravni posao - nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne volje;
4. strogo lični pravni posao - je onaj kod koga je isključeno svako zastupanje. Zaveštalac mora lično, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, da iskaže sadržinu svog testamenta. Jedini način da drugo lice učestvuje u procesu nastanka testamenta je taj da daje savete koje se tiču forme, a nikako sadržine, jer će u suprotnom slučaju testament biti ponšiten;
5. formalni pravni posao - je onaj za čiju se punovažnost zahteva da bude sastavljen u naročitoj formi koju propisuje zakon (tzv. forma ad solemnitatem). Naš zakon dozvoljava više formi testamenta;
6. jednostrano opoziv pravni posao - obzirom na to da je testament jednostrani, strogo lični i dobročin posao, proizlazi ovlašćenje zaveštaoca da u svakom trenutku opozove tu svoju poslednju volju. Jedino ograničenje koje se njemu postavlja je to da on mora testament da opozove u nekoj od zakonom određenih formi za sastavljanje testamenta. On NE MORA da testament opoziva baš u onoj formi u kojoj ga je sastavio!

Kako je testament jedan od važnijih pravnih instituta svakog poretka, država propisuje uslove koji moraju biti spunjeni da bi se poslednja volja uopšte mogla uzeti u razmatranje. Ti uslovi su sledeći:

1. Subjektivni uslov - jeste sposobnost za rasuđivanje, odn. sposobnost lica da shvati pravne (i sve druge) posledice svoje izjave volje;
2. Objektivi uslov - jeste određena starosna granica sa čijim je navršenjem moguće sastavljati punovažan testament. To je tzv. aktivna testamentarna sposobnost (testamentio factio activa) i ona se u našem pravu stiče sa navršenih 15 godina;
3. Animus testandi, odnosno namera za sačinjavanje testamenta - jeste pravno relevantna volja nekog lica da preduzme određene pravne radnje i njegova svest o uslovima i posledicama preduzetih radnji. Ta volja mora biti: ozbiljna (nije punovažan testament koji je napisan "iz zezanja"), stvarna, slobodna i upućena na nešto što je moguće ostvariti.

Da bi testament bio punovažan svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno, dakle, moraju svi da postoje u isto vreme. Ako neko lice koje je starije od 15 godina napiše testament i ispostavi se da je bilo nesposobno za rasuđivanje, testament će biti poništen. Ako advokat (koji je sposoban ta rasuđivanje i stariji od 15 godina) napiše testament samo da bi svom klijentu pokazao kako se to radi, testament neće biti punovažan, jer nema animus testandi...

Testament može sadržati veoma veliki broj različitih odredbi, tako da je, u teoriji, izvršena podela sadržine testamenta na materijalnu, formalnu i tzv. ostale odredbe.

1. U materijalnu sadržinu spada sve ono što se odnosi na imovinsko raspolaganje ostavioca: postavljanje naslednika i legatara, određivanje naslednih delova, isključenja iz nasleđa, osnivanje zadužbina, fondova, itd;
2. Formalna sadržina se odnosi na pitanje postavljanja izvršioca testamenta, ili odrđivanja tzv. konkretizatora zaveštaočeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu;
3. Ostale odredbe su vrlo heterogena kategorija i mogu se definisati kao sve one odredbe koje ne spadaju u prethodne dve grupe. One mogu biti neimovinske: priznavanje vanbračnog očinstva (JEDNA PRAVNA ZAČKOLJICA: testament je moguće napisati sa 15, a priznati očinstvo je moguće sa tek sa 16 godina. Ako lice od 15 godina prizna vanbračno očinstvo u testamentu, testament će biti punovažan, sem te odredbe, odm. njegovo priznanje će ostati bez efekta!), određivanje mesta i načina sahrane, davanje preporuke organu starateljstva povodom nekog lica..., kao i imovinske prirode: oproštaj duga, priznanje duga, itd.

U našem pravu postoji veliki broj formi u kojima se može izraziti poslednja volja. To su sl.:

Ili svojeručno zaveštanje je pismeni, privatni (u njegovom sastavljanju ne učestvuju državni organi) i redovni oblik sastavljanja testamenta. Obzirom na to da je najjednostavniji i najmanje zahtevan oblik testamenta, pa se zato i koristi najmasovnije. Bitni elementi forme su ti da on mora u celosti biti napisan i potpisan svojeručno od strane zaveštaoca. Preporučuje se da nosi i datum, ali to nije bitan element forme. Logični uslovi koji se traže su ti da zaveštalac bude pismen, da piše onom rukom kojom piše uobičajeno, da piše na onom jeziku koji razume i da se potpisuje svojim uobičajenim potpisom. Materijal na kome je testament ispisan nije relevantan;

Ili pismeno zaveštanje pred svedocima je pismeni, privatni i redovni oblik zaveštanja, koje se sačinjava na taj način što će zaveštalac unapred sačinjenu ispravu svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka, izjavljujući da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. Logični uslovi koji se nameću su, da je zaveštalac pismen i da ima očuvano čulo vida, mora ga potpisati svojeručno i uobičajenim potpisom, svedoci moraju da vide potpisivanje (znači da moraju da imaju očuvano čulo vida) i da čuju izjavu zaveštaoca (očuvano čulo sluha). Ne moraju da budu upoznati sa sadržinom testamenta, a moraju biti pismeni samo u onoj meri u kojoj im je potrebno da se potpišu. Ako se testament sastoji od više strana dovoljno je da se zaveštalac potpiše samo na poslednjoj strani;

Je veoma značajan oblik pismenog, redovnog i javnog oblika zaveštanja, ne samo zbog toga što je to najčešće korišćena forma javnog testamenta, već i zato što je to model čija pravila važe i kod ostalih oblika javnih testamenata. Razlog za veliku popularnost ovog testamenta je i to što je za nepismene ili slepe osobe najsigurniji oblik, obzirom na to da u njegovom sastavljanju učestvuje sud. Sudski testament sastavlja sudija opštinskog suda, prema usmenom i neposrednom kazivanju samog zaveštaoca. Zaveštalac NE MOŽE doneti već pripremljeni tekst testamenta. Pre bilo kakvog postupka sudija mora da utvrdi identitet svedoka i da utvrdi da li zaveštalac ima testamentarnu sposobnost. Identitet se utvrđuje na tri načina - da sudija lično i po imenu poznaje zaveštaoca; uvidom u javnu ispravu sa fotografijom i uz saslušanje jednog svedoka identiteta; ili saslušanjem dva svedoka identiteta (čiji identitet utvrđuje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom). Sudski testament se beleži u zapisnik, a dalji postupak zavisi od toga da li zaveštalac može da pročita zaveštanje ili ne. Ako može, predaje mu se zapisnik, koji on čita, a potom sudija na samom testamentu potvrđuje da ga je ovaj pročitao. Zatim ga potpisuje i overava. Ako zaveštalac ne može, iz različitih razloga, da pročita testament (ili ne može da se potpiše), testament se sastavlja uz prisustvo dva testamentarna svedoka. Sastavljeni testament se čita pred svedocima i zaveštaocem, pa će ga onda zaveštalac potpisati ili staviti rukoznak (otisak palca). Ukolko on ne može ni da stavi rukoznak, sudija će to konstatovati na samom testamentu, posle čega će se potpisati svedoci, zakleti sudski tumač (koji služi kao posrednik ako zaveštalac ne zna jezik suda ili je gluvonem) i sudija, koji će i overiti testament. Tako sastavljeni testament se predaje zaveštaocu ili se, na njegov zahtev, deponuje u sudu, a sud mu o tome izdaje potvrdu;

Je pismeni, redovni i javni oblik testamenta koji našem državljaninu u inostranstvu, po odredbama koje važe za sudski testament, sastavlja konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji vrši konzularne poslove;

Je pismeni, vanredni (sačinjava se u posebnim okolnostima) i javni oblik testamenta koji zaveštaocu na našem brodu, po odredbama koje važe za sudski testament, sastavlja zapovednik broda;

Je pismeni, vanredni i javni oblik testamenta koji za vreme rata ili mobilizacije zaveštaocu koji je na vojnoj dužnosti, po odredbama koje važe za sudski testament, sastavlja komandir čete, drugi starešina tog ili višeg ranga, neko drugo lice u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda;

Je, u naše pravo, uveden Zakonom o ratifikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta, sa Prilogom od 03. juna 1977. g. Prema ovoj Konvenciji testament će biti punovažan u pogledu oblika, bez obzira na mesto gde je napravljen, gde se nalaze dobra, državljanstvo, prebivalište ili boravište zaveštaoca. Međunarodni testament je pismeni, redovni i javni oblik zaveštanja. Ovlašćena lica za sastavljanje ovog testamenta su sudija opštinskog suda i konzularni predstavnik neke zemlje u inostranstvu, kao i lica koja su ovlašćena za sastavljanje vanrednih oblika testamenata. Međunarodni testament mora biti sastavljen u pisanom obliku, na bilo kom jeziku, napisan rukom, ili na bilo koji drugi način. Zaveštalac može svoju poslednju volju izjaviti usmeno pred javnom organom koji će je zatim preneti u pismenu formu, ili može doneti već pripremljeni tekst testamenta. Sa sadržinom tog testamenta on može, ali i ne mora upoznati službeno lice, ali mora pred njim i pred dva svedoka izjaviti da je sačinjeno pismeno pročitao, kao i da je to njegova poslednja volja. Zaveštalac potpisuje testament u prisustvu službenog lica i svedoka, a ako ga je potpisao pre toga treba samo da prizna i potvrdi potpis za svoj. Zaveštalac mora da potpiše svaki od listova koji sadrži testament, a ti listovi moraju biti numerisani. Ako ne može da se potpiše, službeno lice će razlog tome konstatovati na samom testamentu. Zaveštalac može da zahteva da ga neko drugo lice potpiše na testamentu, a ovlašćeno lice će to na testamentu konstatovati. Zatim se na testament potpisuju svedoci i to službeno lice. Zaveštanje MORA da sadrži datum sastavljanja (datum kada ga je zaveštalac potpisao). Zaveštalac odlučuje o načinu čuvanja testamenta, što službeno lice beleži na testamentu. Službeno lice treba da uz testament priloži i posebnu izjavu kojom potvrđuje da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost testamenta, ali testament će postojati i bez nje;

Je izuzetni i privatni oblik testamenta. Zaveštalac može svoju poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna testamentarna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. Svedoci moraju da, bez odlaganja, najbliži sud upoznaju sa sadržinom testamenta. Njihove izjave se diktiraju u zapisnik koji se potpisuje i overava, i takav služi kao testament. Izuzetne prilike moraju biti takve prirode da pogađaju veću ili manju grupu ljudi usled neotklonjivog i opštepoznatog događaja koji ih je zadesio i bitno pogoršao njihov životni položaj (npr. rat, zemljotres, veliki požar, poplava...). Obzirom da je ovaj oblik testamenta izuzetno pogodan za krivotvorenje njegova upotreba je dosta ograničena restriktivnim tumačenjem "izuzetnih prilika" od strane sudova (npr. postoji slučaj da sud nije uzeo u razmatranje usmeni testament žene koja je ležala u bolnici nekoliko meseci ali je naglo umrla, s obrazloženjem da je ona za to vreme mogla da sastavi neki drugi testament). Ukoliko je i 30 dana posle prestanka izuzetnih prilika zaveštalac i dalje živ testament će prestati da važi;

Je pismeni, redovni i javni oblik testamenta koji zaveštaocu, po odredbama koje važe za sudski testament, sastavlja javni beležnik - notar. NAPOMENA: iako je zakon o notarima uveliko najavljivan u našoj zemlji, još uvek se ne zna kada će biti usvojen, tako da ovaj oblik testamenta, u suštini, i ne postoji, samo je u pripremi.

Naš zakon dozvoljava i tzv. konverziju testamenta, odn. ukoliko je testament sastavljan u jednoj formi za koju ne ispunjava uslove, sud će po službenoj dužnosti, priznati taj testament, ali samo ako ispunjava uslove za neku drugu formu.

• Antić - "Nasledno pravo", Beograd 2004, ISBN 86-7630-016-H