Natrijum acetat

Natrijum acetat
Ball-and-stick model of the acetate anion	Natrijum katjon
	Natrijum acetat
Naziv po klasifikaciji	Natrijum etanoat
Identifikacija
CAS registarski broj	127‑09‑3 , 6131‑90‑4 (trihydrate)
PubChem	517045
ChemSpider	29105
UNII	NVG71ZZ7P0
ChEBI	32954
ChEMBL	CHEMBL1354
RTECS registarski broj toksičnosti	AJ4300010 (anhydrous); AJ4580000
ATC code	B05XA08
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Na+].[O-]C(=O)C
InChI
	InChI=1S/C2H4O2.Na/c1-2(3)4;/h1H3,(H,3,4);/q;+1/p-1 ; Kod: VMHLLURERBWHNL-UHFFFAOYSA-M InChI=1/C2H4O2.Na/c1-2(3)4;/h1H3,(H,3,4);/q;+1/p-1; Kod: VMHLLURERBWHNL-REWHXWOFAT
Svojstva
Molekulska formula	C2H3NaO2
Molarna masa	82.03 g mol−1
Agregatno stanje	beo prah
Gustina	1.528 g/cm3 ; 1.45 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja	324 °C (anhidrat) ; 58 °C (trihidrat)
Tačka ključanja	881.4 °C (anhidrat) ; 122 °C (trihidrat)
Rastvorljivost u vodi	36.2 g/100 ml (0 °C) ; 46.4 g/100 mL (20 °C) ; 139 g/100 mL (60 °C) ; 170.15 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost	rastvorna u etanolu (5.3 g/100 mL (trihidrat)
Baznost (pKb)	9.25
Indeks prelamanja (nD)	1.464
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	monoklonalna
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	Spoljašnji MSDS
Opasnost u toku rada	Iritant
NFPA 704	1 1 0
Tačka paljenja	250 °C
Tačka spontanog paljenja	607 °C
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Natrijum acetat je bezbojna so natrijuma sa sirćetnom kiselinom. Dobija se putem reakcije natrijum hidroksida, natrijum karbonata ili natrijum hidrogen karbonata sa sirćetnom kiselinom. Ova so ima slab sirćetni miris.^[5]

Osobine

Iz vodenog rastvora natrijum acetat kristalizira sa 3 mola kristalne vode: Na(CH₃COO) • 3 H₂O. Ovaj trihidrat formira velike bezbojne kristale.^[6] Dobro je rastvorljiv u vodi (612 g/l pri 20 °C). Raspada se na 58 °C. Na višim temperaturama isparava kristalna voda, te nastaje bezvodni natrijum acetat Na(CH₃COO). Ova bezvodna so je takođe bezbojna. Ona je veoma higroskopna, te lako vezuje vlagu iz vazduha. Nešto slabije je rastvorljiva u vodi (365 g/l pri 20 °C).^[7] Smješa natrijum acetata i sirćetne kiseline se koristi kao pufer, što znači da njena pH vrednost ostaje gotovo ista nakon dodavanja (manjih količina) baza ili kiselina.^[8] Natrijum acetat se slabo rastvara u alkoholima.

Upotreba

Natrijum acetat kao dodatak hrani nosi oznaku E262. Koristi se kao regulator kiselina, i kao sredstvo za konzerviranje voća i povrća, zatim za konzerviranje peciva, ribe, salate, majoneza i drugih namirnica.

Povezano

Acetat

Literatura

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Rajković M. B. i saradnici (1993). Analitička hemija. Beograd: Savremena administracija.
↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). „Chapter 2. Drug design and relationship of functional groups to pharmacologic activity; Physicochemical properties of drugs acid/base properties”. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-4443-1.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[Housecroft3rd-5] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[6] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[RajkovićAnalitičkaHemija-7] Rajković M. B. i saradnici (1993). Analitička hemija. Beograd: Savremena administracija.

[Foye-8] Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). „Chapter 2. Drug design and relationship of functional groups to pharmacologic activity; Physicochemical properties of drugs acid/base properties”. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-4443-1.

[1]