Prijeđi na sadržaj

Lista Jugoslavena

Dodaj veze
Izvor: Wikipedija

Ovo je spisak značajnih osoba koji se danas identificiraju kao Jugoslaveni ili su se za vrijeme svoga života tako identificirali, uključujući osobe kojima je to (bila) nacionalnost ili primarni identitet i one kojima je to (bio) jedan od identiteta.

Pri tome treba imati na umu da je za vrijeme postojanja socijalističke Jugoslavije (1945–1991) većina stanovništva gajila jugoslovenski identitet. Stanovnici Jugoslavije su se najčešće nacionalno osjećali "prije svega Hrvatima, Makedoncima, Slovencima, Srbima itd., i istodobno Jugoslavenima". Druga po brojnosti kategorija su bili "oni koji su najprije Jugoslaveni, pa zatim Srbi, Slovenci, Makedonci ili Hrvati". Treću grupu su činili oni građani koji su se osjećali samo Jugoslavenima, a nije bio malen ni broj onih koji su se osjećali samo Srbima, samo Hrvatima, samo Albancima itd.[1]

Arhitektura

  • Vlado Milunić
    Vlado Milunić

Diplomacija

Film i pozorište

  • Vjeko Afrić
    Vjeko Afrić
  • Neda Arnerić
    Neda Arnerić
  • Ivan Bekjarev
    Ivan Bekjarev
  • Jelica Bjeli
    Jelica Bjeli
  • Dragan Bjelogrlić
    Dragan Bjelogrlić
  • Tanja Bošković
    Tanja Bošković
  • Karlo Bulić
    Karlo Bulić
  • Branko Cvejić
    Branko Cvejić
  • Svetozar Cvetković
    Svetozar Cvetković
  • Borivoj Dovniković
    Borivoj Dovniković
  • Srđan Dragojević
    Srđan Dragojević
  • Jasna Đuričić
    Jasna Đuričić
  • Predrag Ejdus
    Predrag Ejdus
  • Bekim Fehmiu
    Bekim Fehmiu
  • Boris Isaković
    Boris Isaković
  • Ita Rina
    Ita Rina
  • Stefan Kapičić
    Stefan Kapičić
  • Mima Karadžić
    Mima Karadžić
  • Mirjana Karanović
    Mirjana Karanović
  • Milenko Maričić
    Milenko Maričić
  • Ranko Munitić
    Ranko Munitić
  • Dino Mustafić
    Dino Mustafić
  • Goran Paskaljević
    Goran Paskaljević
  • Borka Pavićević
    Borka Pavićević
  • Darko Perić
    Darko Perić
  • Radko Polič
    Radko Polič
  • Ljubiša Ristić
    Ljubiša Ristić
  • Egon Savin
    Egon Savin
  • Žorž Skrigin
    Žorž Skrigin
  • Slavko Štimac
    Slavko Štimac
  • Sergej Trifunović
    Sergej Trifunović
  • Renata Ulmanski
    Renata Ulmanski
  • Stevo Žigon
    Stevo Žigon

Fotografija

  • Stevan Kragujević
    Stevan Kragujević

Književnost i pjesništvo

  • Ivo Andrić
    Ivo Andrić
  • Vladimir Arsenijević
    Vladimir Arsenijević
  • Vladislav Bajac
    Vladislav Bajac
  • Zorica Bajin-Đukanović
    Zorica Bajin-Đukanović
  • Oto Bihalji-Merin
    Oto Bihalji-Merin
  • Oskar Davičo
    Oskar Davičo
  • Ivan Ergić
    Ivan Ergić
  • Danilo Kiš
    Danilo Kiš
  • Jožef Levičnik
    Jožef Levičnik
  • Predrag Matvejević
    Predrag Matvejević
  • Vladimir Nazor
    Vladimir Nazor
  • Marko Ristić
    Marko Ristić
  • Izet Sarajlić
    Izet Sarajlić
  • Dejan Tiago Stanković
    Dejan Tiago Stanković
  • Gvido Tartalja
    Gvido Tartalja
  • Dragan Todorović
    Dragan Todorović
  • Lovro Toman
    Lovro Toman
  • Janez Trdina
    Janez Trdina

Komedija

Kulinarstvo

  • Ljubomir Stanišić
    Ljubomir Stanišić

Ljekarstvo

  • Oliver Dulić
    Oliver Dulić
  • Miroslav "Mirko" Simić
    Miroslav "Mirko" Simić

Muzika

  • Ernest Ačkun
    Ernest Ačkun
  • Husein Alijević
    Husein Alijević
  • Šaban Bajramović
    Šaban Bajramović
  • Bebi Dol
    Bebi Dol
  • Bruno Bjelinski
    Bruno Bjelinski
  • Kornelije Kovač
    Kornelije Kovač
  • Lepa Brena
    Lepa Brena
  • Vatroslav Lisinski
    Vatroslav Lisinski
  • Dženan Lončarević
    Dženan Lončarević
  • Magnifico
    Magnifico
  • Milan Mladenović
    Milan Mladenović
  • Vlastimir Peričić
    Vlastimir Peričić
  • Šako Polumenta
    Šako Polumenta
  • Esma Redžepova
    Esma Redžepova
  • Usnija Redžepova
    Usnija Redžepova
  • Dado Topić
    Dado Topić
  • Bojana Vunturišević
    Bojana Vunturišević
  • Toma Zdravković
    Toma Zdravković

Nauka

  • Jovo Bakić
    Jovo Bakić
  • Dejan Đokić
    Dejan Đokić
  • Andrej Grubačić
    Andrej Grubačić
  • Anton Janežič
    Anton Janežič
  • Ivan Klajn
    Ivan Klajn
  • Fran Kovačič
    Fran Kovačič
  • Kukuljević Sakcinski
    Kukuljević Sakcinski
  • Đuro Kurepa
    Đuro Kurepa
  • Matija Majar
    Matija Majar
  • Nebojša Popov
    Nebojša Popov
  • Božidar Jezernik
    Božidar Jezernik
  • Ljubiša Rajić
    Ljubiša Rajić
  • Dubravka Stojanović
    Dubravka Stojanović
  • Nevenka Tadić
    Nevenka Tadić
  • Nikola Tesla
    Nikola Tesla
  • Rajko Tomović
    Rajko Tomović
  • Ivan Vejvoda
    Ivan Vejvoda

Novinarstvo i publicistika

  • Milovan Đilas
    Milovan Đilas
  • Dinko Gruhonjić
    Dinko Gruhonjić
  • Viktor Ivančić
    Viktor Ivančić
  • Ferdo Kočevar
    Ferdo Kočevar
  • Anton Kos
    Anton Kos
  • Petar Luković
    Petar Luković
  • Mihajlo Mihajlov
    Mihajlo Mihajlov
  • Teofil Pančić
    Teofil Pančić
  • Gordana Suša
    Gordana Suša
  • Zaharije Trnavčević
    Zaharije Trnavčević

Obaveštajstvo

Odvjetništvo

  • Srđa M. Popović
    Srđa M. Popović

Politika

21. vijek

20. vek

19. vijek

  • Milka Agbaba
    Milka Agbaba
  • Džemal Bijedić
    Džemal Bijedić
  • Josip Broz Tito
    Josip Broz Tito
  • Peko Dapčević
    Peko Dapčević
  • Petar Drapšin
    Petar Drapšin
  • Rato Dugonjić
    Rato Dugonjić
  • Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak
    Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak
  • Vicko Krstulović
    Vicko Krstulović
  • Lovro Monti
    Lovro Monti
  • Moša Pijade
    Moša Pijade
  • Gavrilo Princip
    Gavrilo Princip
  • Ivan Ribar
    Ivan Ribar
  • Ivo Lola Ribar
    Ivo Lola Ribar
  • Jurica Ribar
    Jurica Ribar
  • Paško Romac
    Paško Romac
  • Frano Supilo
    Frano Supilo
  • Pero Šoć
    Pero Šoć
  • Veljko Vlahović
    Veljko Vlahović
  • Svetozar Vukmanović
    Svetozar Vukmanović
  • Valentin Zarnik
    Valentin Zarnik
  • Gregor Žerjav
    Gregor Žerjav

Privreda

  • Dejan Cvetković
    Dejan Cvetković
  • Aleksandar Josipović
    Aleksandar Josipović

Religija

Sport

  • Marijan Beneš
    Marijan Beneš
  • Stjepan Bobek
    Stjepan Bobek
  • Miodrag Božović
    Miodrag Božović
  • Borislav Ivkov
    Borislav Ivkov
  • Dane Korica
    Dane Korica
  • Franjo Mihalić
    Franjo Mihalić
  • Predrag Mijatović
    Predrag Mijatović
  • Ivica Osim
    Ivica Osim
  • Svetislav Pešić
    Svetislav Pešić
  • Velimir Petković
    Velimir Petković
  • Dževad Prekazi
    Dževad Prekazi
  • Goran Rađenović
    Goran Rađenović
  • Monika Seleš
    Monika Seleš
  • Aleksandar Šoštar
    Aleksandar Šoštar
  • Bogdan Tanjević
    Bogdan Tanjević
  • Aleksandar Tirnanić
    Aleksandar Tirnanić
  • Petar Trifunović
    Petar Trifunović
  • Duško Vujošević
    Duško Vujošević
  • Veselin Vujović
    Veselin Vujović

Televizija i radio

  • Daško Milinović
    Daško Milinović

Umetnost

  • Marina Abramović
    Marina Abramović
  • Ljuba Popović
    Ljuba Popović
  • Vladimir Veličković
    Vladimir Veličković

Vojska

  • Vicko Antić
    Vicko Antić
  • reljef Tome Buzova na spomen-ploči
    reljef Tome Buzova na spomen-ploči
  • Ivan Gošnjak
    Ivan Gošnjak
  • Nikola Karanović
    Nikola Karanović
  • Kosta Nađ
    Kosta Nađ
  • Rudolf Primorac
    Rudolf Primorac

Druge oblasti

  • Sonja Biserko
    Sonja Biserko
  • Herta Haas
    Herta Haas

Povezano

Reference

  1. ↑ Matvejević, Predrag: Jugoslavenstvo danas. Pitanja kulture. Zagreb 1982, str. 69.
  2. ↑ Prostori slobode - Radina Vučetić YouTube. Remarker Media; 01.07.2020.
    “Ja sam isto Jugoslovenka.”
  3. ↑ Jugosloven koji je pobegao u Teksas Danas. Miroslav Simeunović; 02.11.2020.
    “I ovoga puta, kad smo se sreli, smejali smo se tome, kako se naš zajednički prijatelj, pok. arhitekta Miša David, iz nekog protesta, kad nije mogao da se upiše kao Jugosloven, izjašnjavao na popisima kao stari Grk.”
  4. ↑ Preminuo Vlado Milunić BosnaInfo. BosnaInfo; 17.09.2022.
    “Ja sam češki arhitekt jer sam završio češke škole. Isto tako nisam Čeh premda imam češko državljanstvo. Ja sam Jugoslaven jer se tako osjećam, unatoč činjenici da Jugoslavija više na postoji”
  5. ↑ Czech-Croatian architect behind Prague's Dancing House passes away (na engleskom) Expats.cz Expats.cz Staff; 18.09.2022.
    Milunić was born in Zagreb in what is now Croatia in 1941, but lived in Prague from the age of 16. In regards to his nationality, he described himself as "a Czechoslovak architect because I have a Czechoslovak education, and I feel Yugoslav in protest against primitive nationalism, even though neither Czechoslovakia nor Yugoslavia exists anymore."
  6. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 554.
    “Šegvić Aljoša, arhitekta. […] P: Jugosloven.”
  7. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 563.
    “Šterić Milica, arhitekta; član Upravnog odbora i specijalni savetnik Holding korporacije "Energoprojekt" - MDD Urbanizam i arhitektura; član Umetničkog saveta Saveza arhitekata Srbije i Akademije Arhitekture Srbije. […] P: Jugoslovenka, […].”
  8. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 550.
    “Svoboda Josip, arhitekta. […] P: Jugosloven.”
  9. ↑ Jugosloven koji je pobegao u Teksas Danas. Miroslav Simeunović; 02.11.2020.
    “Mogu da potvrdim i danas da je moj daroviti prijatelj arhitekta Danilo Udovički, poreklom iz bačkog sela Mol, bio i ostao veliki patriota, erudita i poliglota, ali i Jugosloven u najboljem smislu te reči. Uvek se tako i izjašnjavao na popisima dok je to moglo, jer je i za njega, kao i za mnoge od nas, razbijanje Jugoslavije bila lična uvreda.”
  10. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 182.
    “Fejić Salko, izvanredni poslanik i opunomoćeni ministar FNRJ u Holandiji, rez. major, r. 1914 u Mostaru, Jugosloven.”
  11. ↑ Maksić, Milivoje: U raskoraku sa svetom. Beograd 2000, str. 9.
    “Bio је Аlbаnас ро poreklu, ali Jugosloven ро svemu drugom. Nije birao prijatelje ро ključu, već ро srcu. Mnogi smo bili među onima kojima је biо blizak. Redžai је biо čovek koji је prijatelju privгžen. Ponekad se čini da u ovom našem vremenu ta divna osobina - biti privгžen prijatelju, kao da počinje da bledi pod pritiskom egoizma, i nekih drugih, čudnih i sumnjivih moralnih normi. А upravo to, osećati se Jugoslovenom, što simbolizuje uverenje da smo svi u ovoj zemlji podjednako bliski i potrebni jedni drugima, i biti privгžen drugu, prijatelju - jeste politička, а rekao bih i moralna osnova, na kojoj jedino i može počivati naša spoljnopolitička služba.”
  12. ↑ Ko je ovaj čovek? Vladimir Štambuk (Drugaričin drug) Arhivirano 2022-11-23 na Wayback Machine-u Glas javnosti. Zorica Vulić; 07.04.2000.
    “Otac Zdenko bio je čuveni diplomata, takođe Jugosloven, a majka Čehinja.”
  13. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 11.
    “Afrić Vjeko, dramski umetnik, pozorišni i filmski reditelj, redovni prof. Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu, pretsednik Sindikata kulturno-umetničkih ustanova, rez. major, r. 1906 na Hvaru, Jugosloven.”
  14. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 22-23.
    “Arnerić Neda, glumica i galerista (vlasnik galerije - knjižare "Atrijum", Bg.). […] P: Jugoslovenka.”
  15. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 29.
    “Bajić Darko, filmski reditelj. […] P: Jugosloven.”
  16. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 29.
    “Bajić M. Darko, filmski reditelj, docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (r. 14. V 1955, Beograd). Jugosloven.”
  17. ↑ Umetnik , humanista, Jugosloven... Danas. Rade Radovanović; 21.11.2013.
    “Primož je bio pravi, plemeniti Jugosloven. Taj njegov izbor, bitna odrednica njegovog identiteta, imao je svoju estetsku, ideološku i humanističku utemeljenost.”
  18. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 35.
    “Bebler A. Primož, pozorišni reditelj; upravnik i umetnički rukovodilac Malog pozorišta Duško Radović i Večernje scene Radović u Beogradu (r. 5. V 1951, Njujork). Jugosloven.”
  19. ↑ Beskrajna širina stanovnika sveta Republika. Goran Cvetković; Broj 564-565, 01-31.01.2014.
    “Istinski levičar i Jugosloven, internacionalni i svetski pozorišni stručnjak Primož Bebler, nije stigao da uradi i tu jubilarnu predstavu Početak bune na dahije, po romanu Svetislava Basare.”
  20. ↑ Bekjarev: Najgori su umetnici u politici Vesti online. D. Dušanić; 16.06.2015.
    “Poreklom sam Makedonac, ali rođeni Beograđanin, i javno priznajem da sam Jugosloven.”
  21. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 40.
    “Benka Miroslav, reditelj; umetnički direktor Gradskog pozorišta u Žilini, Slovačka (od '91). […] P: Jugosloven, slovačke narodnosti, […].”
  22. ↑ Jugoslovenka zauvek: priča o lepoj stolarevoj kći vesti.rs Vesti-online.com; 27.12.2015.
    “I moja porodica se preselila u Istru, iako nismo imali potrebu za tim. Takvo je bilo naređenje” - kaže Melita Bihali, koja je kroz lik baba Mare opisala i raspad SFRJ, i za kraj ovog susreta naglasila da je rođena kao Jugoslovenka i da će tako i umreti.
  23. ↑ Preminula glumica Melita Bihali, poznata po ulozi u “Maratoncima” N1 BIH. N1 Srbija, nova.rs; 25.08.2023.
    Bihali je rekla i da je „rođena kao Jugoslovenka i da će tako i umrijeti!“.
  24. ↑ I čarobnjak i papa vesti.rs Nada S. Preradović; 29.01.2022.
    “Do pre par godina živeo je u Pragu, izjašnjava se kao Jugosloven i ponosni je otac dve ćerke.”
  25. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 45.
    “Bjeli-Hadžić Jelica, glumica. […] P: Jugoslovenka, […].”
  26. ↑ Bjelogrlić: Film "Toma" se prepoznaje po univerzalnoj emociji Nportal. Nportal; 27.08.2021.
    “Osećam se Jugoslovenom. Imam poseban odnos prema toj državi, žao mi je što je više nema i verovatno se to oseća u filmu. Toma je otvoreno govorio pred kraj života, kad je počela da se raspada Jugoslavija, da je veliki protivnik toga. Pravio je jugoslovensku turneju neposredno pred rat”, podsetio je Bjelogrlić.
  27. ↑ Dragan Bjelogrlić: Iz Slovenije je vedno prihajala avantgarda (na slovenačkom) Radiotelevizija Slovenija. Gašper Andrinek, Val 202; 22.09.2020.
    “Odraščal sem v Jugoslaviji in sem v svoji biti ostal Jugoslovan, ves prostor nekdanje Jugoslavije občutim kot svoj. Verjetno bo tako do konca življenja.”
  28. ↑ Bjelogrlić: Male razlike su me uvek inspirisale i zato sam ostao Jugosloven u duši Radio-televizija Srbije. RTS; 04.03.2020.
    “Međutim, tako je kako je. Još uvek se mi umetnici trudimo da pravimo i da sarađujemo zajedno, nema tu nikakvog političkog razloga ni tržišnog. Prosto, meni bar, je uvek zanimljivo da radim sa ljudima iz drugih sredina. Više puta sam to rekao – Jugoslaviju su razorile male razlike, a male rezlike su nešto što je meni bila inspiracija i zato sam ja ostao Jugosloven u duši”, rekao je iskreno Dragan Bjelogrlić.
  29. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 53.
    “Bošković B. Bogić, glumac (r. 22. XII 1930, Prizren). Jugosloven.”
  30. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 57.
    “Bošković Tatjana, glumica, član pozorišta "Atelje 212", Bg. […] P: Srpkinja-Jugoslovenka.”
  31. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 92.
    “Bulić Karlo, dramski glumac, nastavnik Akademije za pozorišnu i filmsku umetnost u Beogradu, r. 1910 u Trstu, Jugosloven.”
  32. ↑ Branko Cvejić: "Ja ću uvek ostati Jugosloven, rođen u toj zemlji, do smrti građanin te zemlje" Telegraf.rs. 27.07.2022.
    “Bez obzira, postojala ili ne, kao greška ta zemlja, ja ću uvek ostati Jugosloven i građanin te zemlje. Ja se i sada osećam tako.”
  33. ↑ Svetozar Cvetković: Ja sam antički Jugosloven Dan. DAN portal; 10.12.2022
    “Kao umjetnik koji je stasavao i sazrijevao u vrijeme velike Jugoslavije, sebe i danas vidi kao Jugoslovena.”
  34. ↑ Svetozar Cvetković: Istinska elita danas nema šta da jede Dani. Tamara Nikčević; 20.03.2015.
    “Jednom sam već negde rekao da je biti Jugosloven danas isto što i biti prokuženi stranac. Ali, u redu, svejedno: taj sam!” - Šta ste? - “Jugosloven.”
  35. ↑ Cvetković: Blatite me, ja ostajem Jugosloven Nova.rs Pero Jovović; 09.03.2021.
    “Ja rizikujem mnogo da krenu da me blate onog časa kada kažem da sam ja Jugosloven.”
  36. ↑ Svetozar Cvetković: Glumčina i Jugosloven Danas. Radmila Radosavljević; 11.08.2021.
    “Ta plemenitost i svetlost, pored činjenice da je ostao Jugosloven i građanin nepostojeće države, njegovoj skromnosti i gospodstvu dodaju još jednu finu nijansu koja ga čini renesansnim gospodarom.”
  37. ↑ Svetozar Cvetković: Snimam film u Francuskoj Slobodna Riječ. Slobodna Riječ; 27.02.2015.
    “Biti Jugosloven – to je danas kao biti neki prokuženi stranac, u redu taj sam!”
  38. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 76.
    “Cvetković Svetozar, glumac, član pozorišta "Atelje 212", Bg. […] P: Jugosloven.”
  39. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 69.
    “Cvetković S. Svetozar, glumac, član pozorišta Atelje 212 u Beogradu (r. 20. VI 1958, Beograd). Jugosloven.”
  40. ↑ Borivoj Dovniković: Pripadam manjini koju jedni trpe, drugi mrze, a u biti sam član ljudske zajednice P-portal. Đorđe Matić; 24.12.2021.
    “Pored svega toga, spadam u ljude koji su od početka bili i ostali Jugoslaveni, koji ne daju da se SFRJ naziva zločinačkom zemljom i kojoj bi trebalo davati priznanje za sve dobro što je učinila za nas i za svjetsku zajednicu.”
  41. ↑ Intervju nedelje, Srđan Dragojević (2. deo): Nisam snimao filmove s ratnim zločincima! Telegraf.rs S.M.S. – A.K.; 01.04.2012.
    Da li ste jugonostalgičar, to se negde može nazreti iz vaših javnih istupa… - “Ne, nisam jugonostalgičar. Jugosloven sam.”
  42. ↑ Dragojević: Sukob mišljenja, ne sukob na ulici Radio-televizija Srbije. 30.10.2011.
    Budući da se osećam Jugoslovenom, rođen sam u toj zemlji, svi gradovi i države bivše Jugoslavije su mi dragi, volim da idem tamo i onda je divno kad snimajući film prosto živite tu svoju ideju da ovo jeste Jugoslavija.”
  43. ↑ „Парадa“ e првиот филм на трета Југославија Arhivirano 2012-01-08 na Wayback Machine-u (na makedonskom) Dnevnik (Makedonija). Srebra Ðorđijevska; 05.01.2012.
    “Јас сум Југословен, така се чувствувам и тоа е земјата во која живеам.”
  44. ↑ Največja Parada ponosa v srcu homofobnega Balkana (na slovenačkom) Delo. Vesna Milek; 02.01.2012.
    “Če bi radi še bolj plastičen prikaz tega, kar sem hotel povedati: Jaz sem Jugoslovan. Vi, ki niste, ko vas jebe. (nasmešek)”
  45. ↑ Intervju Jasna Đuričić: Novac je već dugo vremena jedini bog na ovoj planeti Portal 021. Snežana Miletić; 09.04.2020.
    “Pripadam drugom vremenu, drugoj generaciji, ja sam Jugoslovenka, rođena ovde, u vreme kada su važili postulati druge vrste - za sve stvari.”
  46. ↑ Jasna Đuričić, najbolja evropska glumica Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Snežana Miletić; 20.12.2021.
    “Sremica, Novosađanka i Jugoslovenka, potekla iz radničke porodice, od oca trgovca i majke knjigovođe.”
  47. ↑ Predrag Ejdus: Lako je izgubiti ljudskost Večernje novosti. Radmila Radosavljević; 24.12.2011.
    “A ja sam se nacionalno uvek izjašnjavao kao Jugosloven, tako sam se izjasnio i na poslednjem popisu.”
  48. ↑ Фудбал ми помогао да станем на ноге Политика. Славко Трошељ; 13.07.2008.
    “Целог живота изјашњавам се као Југословен. И данас се осећам тако. Иако та државна заједница више не постоји. Али, то је моје право. Родио сам се у тој земљи. Али, ако хоћете дубоку интуитивно осећам апсолутну припадност и јеврејском и српском народу.”
  49. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 131.
    “Ejdus Predrag, glumac, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta (od '93). […] P: Jugosloven.”
  50. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 132.
    “Erceg Mira, pozorišni reditelj; slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka, […].”
  51. ↑ Bekim Fehmiu (1936–2010) Vreme. J. Gligorijević; broj 1015, 17.06.2010.
    “Jedan od simbola Jugoslavije iz njenog zlatnog doba, nikada nije, u ime bratstva i jedinstva, a potom jugonostalgije, bežao od svog albanskog porekla, bio je i jedno i drugo: Albanac, Jugosloven, iznad svega umetnik, a pre svega – čovek.”
  52. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 134-135.
    “Felba Dragomir, glumac. […] P: Jugosloven, […].”
  53. ↑ Film se treba obraćati mladim fašistima XXZ magazin. Jurica Pavičić; 14.05.2018.
    Upravo zato Glavonić napominje da se osjeća kao Jugoslaven i citira Viktora Ivančića: “Budući da živimo u ambijentu gdje je Jugoslavija oglašena kao najgora psovka, upravo jugoslavenska etiketa nudi aktivniju poziciju i obilježava odgovorniji model antinacionalizma”.
  54. ↑ Udareni temelji dubljim i složenijim projektima Pobjeda Svetlana Višnjić; 06.05.2022.
    “Saradnjama se uvijek radujem, one su nužne između republika u Jugoslaviji, ja nikada nijesam prestao da budem Jugosloven. Nikada nijesam imao granica, uvijek sam išao dalje. Saradnja i odnosi preko kulture su nužnost, ako mislimo da išta radimo u budućnosti” – rekao je Grahovac.
  55. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 155.
    “Gruden Aleksandar-Saša, glumac i reditelj; šef marketinga pozorišta "Atelje 212", Bg. […] P: Jugosloven.”
  56. ↑ Životna priča Željka Hubača: Na ružan način sam saznao da sam usvojen! Muslimanka me je rodila, a odgajili su me Čeh i Srpkinja Kurir.rs Ljubomir Radanov i Andrijana Stojanović; 18.09.2022.
    “Po svom dubokom osećanju sam Jugosloven.”
  57. ↑ Boris Isaković: Ako ne poštujete publiku, ne poštujete sebe i svoj rad Gracija. Mirjana Popović; br. 206 okt. 2022.
    “I dalje voli da se izjašnjava kao Jugosloven, a svoje studente, osim glumačkim vještinama, zajedno sa suprugom, glumicom Jasnom Đuričić, uči tome da u njihovom svijetu nema mjesta mržnji.”
  58. ↑ Boris Isaković za BUKU: Katastrofalno je šta se desilo s našim kulturnim bićem dolaskom aktuelne vlasti Buka. Slađan Tomić; 19.08.2022.
    “Izjašnjava se kao Jugosloven, pa su Sarajevo, Zagreb i ostali gradovi – njegovi gradovi, poput Novog Sada ili Beograda.”
  59. ↑ Ljudi ne vole da pominju ime Jugoslavije! Boris Isaković o Slobi i novoj ulozi: Bio sam pionir i Jugosloven! Meni je to ostalo Kurir.rs 22.08.2022.
    “Bio sam pionir i opredeljivao sam se kao Jugosloven. Meni je to ostalo. Ne mogu protiv toga.”
  60. ↑ Isović za N1: Lik Izeta Fazlinovića sam pisao po sebi N1 BIH. N1 BiH; 18.04.2018.
    “Volim i ja Tita, Jugosloven sam po nacionalnosti. Rodio sam se u Jugoslaviji, odgojen sam da je volim.”
  61. ↑ Feđa Isović: Hercegovački neposrednik Nebojša Vukanović Buka. Feđa Isović; 22.02.2020.
    “Ja kao Jugosloven, mada državljanin BiH, ne mogu da se kandidujem na niz funkcija. Kao ni Jevreji, Romi i svi oni „ostali“.”
  62. ↑ Naši su ginuli najviše Dnevni avaz. Feđa Isović; 16.11.2019.
    “Kaže mi drug, glumac iz Beograda, kako ne može prežaliti Jugoslaviju. Slušam ga, trajala je ta njegova jadikovka neke tri pive, a onda ga priupitah da mi kaže kako se izjasnio na zadnjem popisu. Kaže: - “Kao Srbin”. - “E vidiš”, rekoh, “ja kao Jugosloven. Nemoj meni da cmizdriš i kenjaš, majke ti!”
  63. ↑ Scenarist Feđa Isović za "Avaz": Desni i nacionalni pokreti uteg su oko vrata svakom narodu Dnevni avaz. Edina Bakić; 30.05.2018.
    “Po nacionalnosti sam Jugoslaven i ne vidim kako dva smiješna administrativna okvira, dakle Republika Srpska i Federacija, mogu na bilo koji način utjecati na taj moj osjećaj.”
  64. ↑ Ита Рина је била и Београђанка Тамара Politika. Ненад Симић; 15.06.2019.
    “Шездесетих година прошлог века њен супруг и она су саградили кућу у Будви, где је као Српкиња, увек се изјашњавајући као Југословенка, умрла 10. маја 1979. године од напада астме.”
  65. ↑ U Sarajevu ukopan glumac Davor Janjić: 'Spavaj, brate. S tobom je bilo tako lijepo' RadioSarajevo.ba, 05.12.2022.
    “Zahvaljujući svome porijeklu, tvojima Nadi i Žarku koji su te tako vaspitali, bio si univerzalist, suštinski protivnik nacionalizma, i ateist. Bosanac, Srbin, Hrvat, Slovenac, Jugoslaven, u onom značenju koje znaju samo oni koji istinski i duboko nose taj osjećaj. Oni drugi, koji su prezreli da su to ikada bili – a mnogi od njih su se često zaklinjali u to kad je to bilo kurentno – oni su danas najčešće važne karike u lancima kojima smo ovdje okovani. I koje iz vlastitog kukavičluka i komocije ne možemo prekinuti.”
  66. ↑ Dodeljen „Zlatni pečat” Kinoteke Politika. 06.06.2023.
    “Ponosan sam što mi nagradu „Zlatni pečat” dodeljuje ustanova koja nosi i dalje naziv Jugoslovenska kinoteka. Ja sam Jugosloven i to ću biti i ostati do poslednjeg trenutka svog života. Mnogi moji filmovi ili serije su nastajali u zemlji za koju kažu da više ne postoji. A za mene će Jugoslavija uvek postojati i ja ću zauvek biti Jugosloven.”
  67. ↑ Legendarni Đorđe Kadijević otvorio dušu za srpske medije: pročitajte što je rekao o rodnom Šibeniku, Arsenu, Jugoslaviji... Šibenski.hr Šibenski.hr; 20.12.2020.
    “Po ocu sam Srbin, po majci Hrvat, a ja sam Južni Sloven, tačnije Jugosloven.”
  68. ↑ Intervju – Đorđe Kadijević, autor kultne „Leptirice“: Ovde se simulira društvo, država, demokratija Danas. Radmila Radosavljević; 14.11.2022.
    “Ja jesam Jugosloven i više sam za bratstvo i jedinstvo nego za ovo pozivanje na obračune onih koji bi trebalo da budu jedinstveni, i mislim da je ta žalosna situacija uzrok jedne, kako bih rekao, likvidirane kohezije čitave kulture koja nema svoju kompaktnost, nema svoju pravu temu, nema paradigmu.”
  69. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 213-214.
    “Kadijević Đorđe, filmski i TV reditelj; likovni kritičar NIN-a. […] P: Srbin, Jugosl., […].”
  70. ↑ Umrla je nasred ulice, baš kao njena majka: Glumica koju su generacije Jugoslovena obožavale doživela tešku sudbinu Glossy. Glossy; 14.06.2022.
    “Rialda se, inače, do kraja života osećala kao Jugoslovenka, pre svega zato što dolazi iz mešovite porodice, baš kao i njen suprug.”
  71. ↑ Stefan Kapičić: Odgojen sam kao Jugoslaven i tako ću odgojiti svoju djecu Dnevni avaz. Hajrija Lisić; 19.04.2015.
    “Odgojen sam kao Jugoslaven i tako ću odgojiti svoju djecu” - ističe Kapičić.
  72. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 218.
    “Kapić Suada, reditelj, slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka.”
  73. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 198.
    “Kapić I. Suada, reditelj, slobodni umetnik (r. 15. II 1952, Sarajevo). Jugoslovenka.”
  74. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 219-220.
    “Karadžić Milutin-Mima, glumac. […] P: Jugosloven.”
  75. ↑ Yubilej: Ja sam Jugoslovenka Portal Novosti. Mirjana Karanović; 30.11.2018.
    “Ja sam rođena u Jugoslaviji. Ja sam Jugoslovenka. […] Ono što danas znam jest da ću, bez ikakvog sentimenta, i dalje u svome biću biti Jugoslovenka. To je upisano u moju duhovnu genetiku i to se neće promeniti sve do moje smrti.”
  76. ↑ Srđan Karanović: Pisanje mi se osladilo i pomislio sam kako je pisanje puno divniji posao nego snimanje filmova Glas Istre. Vanesa Begić; 03.12.2022.
    “Karanović je govorio i zašto se na popisu stanovništva izjasnio kao Jugoslaven i zašto ga smeta kada se taj prostor naziva regionom, i bivšom Jugoslavijom, a ne Jugoslavijom, koja je ionako bivša.”
  77. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 229.
    “Kljaković Miljen - Kreka, scenograf; slobodni umetnik. […] P: Jugosloven.”
  78. ↑ Nada Kokotović - Regisseurin aus Köln (na njemačkom) migration-audio-archiv e.V.
    “Ich habe einen kroatischen Pass, aber ich fühle mich als Jugoslawin.”
  79. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 234.
    “Kokotović Nada, koreograf i reditelj. […] P: Jugoslovenka.”
  80. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 242.
    “Kosanović Dejan, reditelj dokumentarnog filma. […] P: Jugosloven.”
  81. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 276.
    “Leskovar Deana, književnik i filmski scenarista; dramaturg u Redakciji igranog programa TVB (od '90). […] P: Jugoslovenka.”
  82. ↑ Hrvatski glumac Leon Lučev: Osjećam se kao Jugoslaven, evo i zašto... Oslobođenje. 17.02.2020.
  83. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 287.
    “Majdak Nikola, filmski reditelj i snimatelj; red. prof. Fakulteta dramskih umetnosti, Bg. (penz.). […] P: Jugosloven, […].”
  84. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 292.
    “Mandić Aleksandar, reditelj i scenarista; redovni profesor na Odseku za film i televiziju Univerziteta u Njujorku (od '92). […] P: Srbin - Jugosloven.”
  85. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 295.
    “Maričić Milenko, pozorišni i TV reditelj. […] P: Jugosloven.”
  86. ↑ Gordan Matić: Od A do Z Prvi prvi na skali. 30.01.2012
    Kulturološki se osećam kao Jugosloven, jer su na mene, između ostalih, uticali pisci Ivo Andrić, Miroslav Krleža, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević, muzičari Milan Mladenović, Darko Rundek, Džoni Štulić, Zoran Predin, filmovi “Slučaj Harms”, “Beštije”, “Pad Italije”, “Leptirica”, “Nacionalna klasa”, “Pre kiše”
  87. ↑ Priča o geniju Arsenu Dediću Blic. Aleksandar Nikolić; 27.04.2014.
    “Svi su me pitali kako to da srpski reditelj snimi film o Arsenu Dediću? Kazao sam im da sam Jugosloven i da snimam film o jugoslovenskom kantautoru.”
  88. ↑ Intervju Irfan Mensur: Jednostavno - postojim, i to je ono što je meni najbitnije Blic. Tatjana Nježić; 26.04.2023.
    “I prvi intervju koji sam posle povratka iz inostranstva dao bio je veliki intervju u NIN-u, gde sam pričao – iako je to bilo bogohulno - o jugoslovenstvu, da ja ne mogu biti ništa drugo nego Jugosloven i da još verujem u jugoslovenstvo kojeg i dalje ima mnogo na sve strane, ali ljudi su osujećeni da to izgovore.”
  89. ↑ Velika ispovest Irfana Mensura za Nova.rs Nova.rs Nemanja Lisinac; 24.03.2021.
    “Prosto, ta neka multikulturalnost Sarajeva je nešto što me i danas opredeljuje kao jedinu varijantu mog bistvovanja, a to je da sam Jugosloven. Nekada, pre 20 godina, izgovoriti to u Srbiji bilo je bogohulno, ali ja se ni tada nisam odrekao jugoslovenstva i toga da sam Jugosloven, pa čak i po cenu toga da me izbrišu iz enciklopedije 'Ko je ko na Balkanu', što se i dogodilo”, priča Irfan Mensur u velikoj ispovesti za Nova.rs.
  90. ↑ Irfan Mensur: Loše sam odigrao Principa Dani. Tamara Nikčević; 08.08.2014.
    Vidjela sam da ste u jednom intervjuu rekli kako, i nakon svega, ostajete nepopravljivi Jugosloven. Šta to danas znači? - “Jugoslavija i jugoslovenstvo moj su identitet, moja vera. U toj državi sam rođen, tu odrastao; na toj tradiciji sam vaspitavan, tako živeo. I, šta sada?! Uvek sam bio Jugosloven! Moj otac je musliman, majka katolkinja, maćeha pravoslavka; najstarijeg sina Filipa dobio sam u braku sa Ljiljanom Perović; sa Srnom Lango imam Pavla. I, nakon svega, osim Jugosloven, šta bih mogao da budem?! Pa, zar moja porodica nije Jugoslavija u malom?!”
  91. ↑ Irfan Mensur: Moja Jugoslavija još postoji MNE magazin. Bojana Radonjić; 08.03.2015.
    Rekli ste: “Do dana današnjeg ostao sam Jugosloven”. - “Znate šta, ja sam govorio da sam Jugosloven i u vrijeme kada to nije bilo popularno, kad je pogubno bilo reći da sam jugonostalgičar, ali sam ja uvijek pojašnjavao svoju jugonostalgiju.”
  92. ↑ Irfan Mensur: Emotivno putovanje kući Gloria. Maja Gašić; 24.09.2018.
    “Moram tako da kažem, jer sam ostao Jugosloven do kraja, mada je nekad bilo bogohulno biti jugonostalgičar.”
  93. ↑ Intervju, Irfan Mensur: Kultura je vodilja ka uspehu naroda Ekspres. Mirjana Mitrović; 01.06.2017.
    “Mislili su da su veći Srbi od mene i da su zato vredniji kao ljudi, bez obzira na to što je Srbija u mene uložila milione dolara kroz posao i obrazovanje i bez obzira na to što se nikada nisam bavio politikom niti sam se izjašnjavao drugačije sem da sam Jugosloven, ne iz straha, već zato što se tako osećam.”
  94. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 316.
    “Mensur Irfan, glumac i režiser, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Bg. […] P: Jugosloven.”
  95. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 276.
    “Mensur M. Irfan, glumac, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu (r. 19. I 1952, Sarajevo). Jugosloven.”
  96. ↑ Jugosloveni su prošli kao Hazari Arhivirano 2012-01-05 na Wayback Machine-u Press Online. Rade Stanić; 03.11.2011.
  97. ↑ Fašizam počinje od jednog prekršaja Novosti. Goran Plavšić; 08.10.2012.
  98. ↑ Kokan Mladenović: Fajront u balkanskoj krčmi Večernje novosti. Vukica Strugar; 12.02.2011.
  99. ↑ Kokan Mladenović: Plaćamo cenu estradizacije naših života[mrtav link] Naslovi.net Aleksandar Nikolić; 27.02.2011.
  100. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 365.
    “Mrkić Dragana, glumica, slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka.”
  101. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 367.
    “Munitić Ranko, filmski i TV scenarista, pisac o filmu i srodnim umetnostima, autor i voditelj radio i TV emisija; slobodni umetnik. […] P: Jugosloven.”
  102. ↑ (Twitter status:) Živeći i radeći na Balkanu uvjerio sam se kako jedino identitarno i politički ima smisla biti Jugosloven! MdinoDino@Twitter. Dino Mustafić; 20.07.2017.
  103. ↑ Dino Mustafić: Kod nas se nacionalizam kao pantljičara uspinje od portira do akademika Danas. Radmila Radosavljević; 04.12.2022.
    “Moje jugoslovenstvo je kulturni identitet, duhovni prostor kojeg živim intezivno. Ima tu i mog inata prema onim kojim je Jugoslavija postala psovka. Biti Jugoslaven danas nije samo politički stav veći je i etički. Svojevrsni vid otpora nacionalističkom ološu, možda jedna odgovornija forma antinacionalizma. Ako je nekom najvažnije da bude Hrvat ili Srbin ili Bošnjak po liniji svoje nacionalne pripadnosti, onda je potpuno prirodno da možete biti Jugoslaven po liniji svoje nadnacionalne pripadnosti.”
  104. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 400.
    “Paskaljević Goran, filmski reditelj; slobodni umetnik. […] P: Jugosloven, Srbin.”
  105. ↑ Komemoracija Borki Pavićević: Vikala je iz sveg glasa – ne igraj se sa istinom N1 SRB. FoNet; 04.07.2019.
    On je dodao da je Pavićević ostala Jugoslovenka, a da bi se danas u Jugoslaviji slavio Dan boraca i podsetio na stihove “Naša borba zahteva, kad se gine da se peva”.
  106. ↑ Borka Pavićević: Jugoslavija je aktuelna zbog aktuelnih politika Dani. Tamara Nikčević; 12.04.2017.
    Ipak, kao Jugoslovenka, kao neko ko je rođen i ko je živio u “mraku socijalizma”, možete li zamisliti zajednicu čije bi “rotirajuće predsjedništvo”, pored “kralja ujedinitelja” Aleksandra Vučića, činili Bakir Izetbegović, Đorđe Ivanov, Kolinda Grabar-Kitarović, Filip Vujanović, Borut Pahor? Kakva bi to uopšte država bila? - “Mogu da zamislim samo jednu Jugoslaviju, u kojoj bi se ovi koji danas protestuju na beogradskim ulicama povezali sa ljudima iz kulture koji su svojevremeno potpisivali peticije protiv ministra Hasanbegovića, sa radnicima koji su peške iz Tuzle išli do granice sa Hrvatskom, sa… Ko piše o štrajku radnika u Bosni, taj želi da u Srbiju unese nered. Sećate li se toga? Takve rečenice su u to vreme izgovarali oni koji bi danas da prave nekakvu “staru Jugoslaviju plus Albanija”.”
  107. ↑ Katarina Pejović: Jedini način da iskorenimo fašizam je da razumemo te ljude Nova.rs. Suzana Sudar; 02.01.2022.
    “Kao Stari Grci ili Rimljani, mi koji se osećamo Jugoslovenima smo vrsta u izumiranju.”
  108. ↑ Najpoznatiji glumac iz Srbije u svetu: Samo Đoković i Modrić popularniji B92. Tara Tomović; 24.09.2018.
    “Ja sam rođen u Jugoslaviji. Sebe i dalje smatram Jugoslovenom.”
  109. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 437.
    “Pogačić Vladimir, filmski reditelj. […] P: Jugosloven.”
  110. ↑ Radko Polič: Biće ponovo Jugoslavije Blic. Simonida Milojković; 24.11.2013.
    “Ja sam Jugosloven i znam da ćemo nekada, kad-tad, ponovo biti zajedno.”
  111. ↑ Radko Polič: Ostao sam Jugosloven Blic. Aleksandar Nikolić; 23.02.2014.
    “Uvek ću govoriti da sam Jugosloven, makar me i vređali zbog toga, kaže slovenački glumac Radko Polič.”
  112. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 445.
    “Popović Mladen, dramaturg; urednik Filmske redakcije RTS. […] P: Jugosloven.”
  113. ↑ Intervju – Nenad Prokić: Srbija je počela da se trijezni Arhivirano 2023-02-26 na Wayback Machine-u Pobjeda. Dragan Banjac; 02.09.2013.
  114. ↑ Ko je ovaj čovek? Ljubiša Ristić Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u Glas javnosti. Zorica Vulić; 21.04.2000.
    “Nacionalnost - Jugosloven.”
  115. ↑ Ljubiša Ristić: Trećerazredni umetnici su stubovi naše kulture Arhivirano 2014-02-08 na Wayback Machine-u Kurir. Ljubomir Radanov; 02.01.2014.
    “Ja sam Jugosloven. Dopalo se to nekom ili ne.”
  116. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 482-483.
    “Ristić Ljubiša, pozorišni reditelj; predsednik Jugoslovenske udružene levice - JUL (od '95). […] P: Jugosloven.”
  117. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 495.
    “Savić Olga, glumica; član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Bg. […] P: Jugoslovenka.”
  118. ↑ Još živi virtuelna država umjetnika i nostalgičara Vijesti. Jelena Kontić; 29.11.2022.
    “Ja sam Jugosloven po opredjeljenju, jer iako Jugoslavije nema, ja sam još živ”, kazao je u intervjuu za “Vijesti” poznati pozorišni reditelj Egon Savin.
  119. ↑ Egon Savin: Materijalnim bogatstvom smo opsednuti toliko da preziremo ljude koji nemaju ništa! Elle Serbia. Tamara Nikčević; 20.11.2016.
    “Jevrejin sam rođen u multietničkom Sarajevu, studirao u multietničkom Beogradu, volim multietnički Njujork i Pariz… Ateista sam, pa šta da budem do – Jugosloven?! Iako te države više nema, ja još – postojim.”
  120. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 508.
    “Skrigin Georgije-Žorž, filmski reditelj i snimatelj; majstor umetničke fotografije; balet majstor; slobodni umetnik. […] P: Jugosloven.”
  121. ↑ Najviše Jugoslovena u Srbiji Novi magazin. IJ; 16.09.2012.
    “Beogradski pozorišni i filmski reditelj Gorčin Stojanović takođe se deklariše kao Jugosloven, iako to nije činio kada je ta ideologija bila dominantna: - Ideja jugoslovenstva nije politička, već pre svega kulturna. Bazirana je na povezivanju naroda koji imaju kulturne i jezičke srodnosti. Nema veze sa titoizmom i nije suprotna ni srpstvu, ni hrvatstvu. U pitanju je ideja koja je opstala kroz decenije, jer ne umiru ideje, već države, rekao je Stojanović.”
  122. ↑ Iyu, naopako! Blic. Gorčin Stojanović; 29.10.2010.
    “I, uzgred, ako je kome bitno, potpisnik se deklariše, otkako, hvala Bogu, nema Jugoslavije, kao - Jugosloven. Bez sentimenta, bez žala.”
  123. ↑ Bekim Fehmiu – Blistavo i Strašno Pulse Magazin. Boban Savković; 16.06.2010.
    “Kao i pokojni Abdurahman Šalja bio je Albanac ali i Jugosloven…u onom smislu Kusturičinih likova koji, mrtvi, odlaze nekuda na plutajućem ostrvu.”
  124. ↑ Slavko Štimac: „Dobar čovek ne može biti lud“ Danas. DanasOnline; 13.07.2024.
    “Štimca predstavljaju kao srpsko-hrvatskog glumca, ali on sebe vidi kao Jugoslovena i Ličanina.”
  125. ↑ Promocija knjige „Blank“ glumca Feđe Štukana u Zrenjaninu Danas. M. P.; 26.10.2022.
    “Ja se i danas izjašnjavam kao Jugosloven, nemam problem da kažem da sam u Jugoslaviji naučio sve vrednosti kojima se vodim i danas, a na prvom mestu je ljudski kvalitet.”
  126. ↑ Feđa Štukan: Jugosloven sam i ponosim se svojom domovinom Arhivirano 2013-04-11 na Wayback Machine-u e-portal.ba 08.04.2013.
    “Kad već ne mogu da se izjasnim kao stanovnik planete zemlje, shvatio sam da je moja nacionalnost Jugosloven, i nepada mi na pamet da se toga stidim i odričem.”
  127. ↑ Feđa Štukan: Iza podele i mržnje stoji religija i bogati se na našoj nesreći N1 SRB. Novi magazin; 09.09.2022.
    “U Jugoslaviji su me naučili da volim sve ljude podjednako zato sa izjašnjavam kao Jugosloven.”
  128. ↑ (Twitter status:) ja sam rodjens u zemlji koje vise nema na mapi Ja sam Jugoslovenka i umrecu kao Jugoslovenka Ljupka oko pupka JelenaTinska@Twitter. Jelena Tinska; 09.08.2022.
  129. ↑ Trešnjak: Bilo bi lepo režirati na Balkanu Glas Amerike. Helena Đorđević; 14.06.2014.
    “Mi smo se preselili ovde 1976. i to je još uvek bila Jugoslavija i tako uvek kada me ljudi pitaju uvek kažem da sam Jugosloven jer je to jedina stvar koju sam znao.”
  130. ↑ (Twitter komentar:) Ne. Jugosloven, Levičar, Glumac i Srbin. S nadom da ću postati čovek. Tim redom. WhistlerDick@Twitter. Sergej Trifunović; 06.12.2019.
  131. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 597.
    “Ulmanski Renata, glumica. […] P: Jugoslovenka.”
  132. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 619.
    “Volk Petar, pozorišni i filmski kritičar, teoretičar i istoričar; profesor Fakulteta dramskih umetnosti, Bg. (za pr. Istorija filma); šef Katedre za teoriju i istoriju. […] P: Jugosloven.”
  133. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 639.
    “Zaninović Stjepan, filmski reditelj i scenarista. […] P: Jugosloven.”
  134. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 649.
    “Žigon Stevo, glumac i reditelj. […] P: Jugosloven; […].”
  135. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 656.
    “Žmukić Milan, predsednik Organizacionog odbora BITEF-a; preds. Organizacionog odbora Filmskog festivala u Herceg Novom. […] P: Jugosloven.”
  136. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 134.
    “Eterović Ivo, fotograf; majstor fotografije FSJ i Hin EFIAP. […] P: Hrvat, Jugosloven.”
  137. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 251.
    “Kragujević Stevan, fotograf. […] P: Jugosloven srpske narodnosti, pravosl.”
  138. ↑ Ljudi - Fotograf Rizo Širla (Ulcinj, 1971.) YouTube. Srđan Karanović; Jugoslavija 1972.
    “I, da Vam kažem još: sad kad je bio popis stanovništva, pita što osjećam. Ja [se] osjećam kao Jugoslaven, drugo ništa, šta imam da... ostajem Jugoslaven.”
  139. ↑ Ljudi - Fotograf Radio-televizija Srbije. 10.08.2022
    “Jugosloven po ubeđenju, ovaj navijač splitskog Hajduka u emisiji priča o svom životu u Ulcinju.”
  140. ↑ Rizo Šurla, Afrojugoslaven iz Ulcinja: Naša zemlja je što se tiče ravnopravnosti vjerojatno jedinstvena u svijetu, a međusobna mržnja nedokučiva je glupost Slobodna Dalmacija. PSD; 24.01.2022.
    “Rizo Šurla ime je i prezime čovjeka koji se najpreciznije može staviti u grupu Afrojugoslavena, iako se on čitav život osjećao kao Jugoslaven, odnosno Crnogorac koji je rođen u Ulcinju i čitav život je proveo u tome primorskom gradu.”
  141. ↑ Partizanski filmovi – poetika otpora i nade Dunav.at 23.10.2019.
    “Jedna od studentica dobro posjećenih predavanja na Bečkom univerzitetu koju je takođe zainteresovala solidarnosti i zajedništvo protagonista partizanskog filma, jeste Olja Alvir. Mlada spisateljica koja u Beču živi od djetinjstva i čiji su roditelji izbjegli iz Bosne, samu sebe naziva Jugoslovenkom i time pokazuje simpatiju za zemlju čija je osnova bilo zajedništvo svih njenih naroda i narodnosti, a koja je, kako se tvrdilo, nastala u antifašističkoj borbi.”
  142. ↑ 142,0 142,1 142,2 Matvejević, Predrag: Jugoslavenstvo danas. Pitanja kulture. Zagreb 1982, str. 182.
    “Poznato mi je da je Marko Ristić javno istupio nakon popisa (u »Politici« 27. IV 1971.) i obrazložio zašto se deklarirao kao Jugoslaven, zbog čega misli da to nije nikakav unitarizam: jer se isto tako osjećao kad je istupao za rješenje hrvatskog pitanja u staroj Jugoslaviji. I Ivo Andrić se tada također upisao kao Jugoslaven. I Oskar Davičo.”
  143. ↑ Tošović, Branko: Strane svijeta u Andrićevom životu i stvaralaštvu, u: Kuzmanović, Rajko (ur.): Andrić između Istoka i Zapada. Banja Luka 2022, str. 143.
    „Nemamo podataka o tome da li se Andrić konfesionalno izražavao drugačije nego što to nalazimo u njegovim školskim i studentskim dokumentima (kao katolik), ali imamo podataka da se nacionalno drugačije opredjeljuje – od 1951. pa do smrti kao Srbin (u ličnoj karti, vjenčanici, vojnoj knjižici...) i Jugosloven (u popisu stanovništva 1971).“
  144. ↑ O pasošu i putovnici tportal.hr Vladimir Arsenijević; 26.06.2012.
    “Vjerujem da je to razlog zbog kog mi je oduvijek bilo znatno lakše identificirati se kao Jugoslaven.”
  145. ↑ Goran Babić: Ne verujem u sistem u kojem fukara može legalno da pogubi genija Laguna. Branko Rosić; 10.06.2022.
    Meni deluje da ste ostali zauvek Jugosloven iz Hrvatske? - "Pa ja i jesam (ili si tako samo umišljam) daleki nastavljač one hrvatske tradicije koja je u Beogradu vidjela Pijemont, kulu svjetilju južnoga slavenstva, svijetlu tačku na kraju hiljadugodišnjeg tunela kojoj su hrlili ne samo Juraj Križanić („Đuro“ u predratnom izdanju srpske akademije) i onaj Flacijus iz Lobina, koji je svoje protestantske knjige (vidjeti spise Franje Bučara) htio štampati i na ćirilici."
  146. ↑ Veliki povratak i autobiografija Gorana Babića, divnog pjesnika i mračnog proroka koji je godinama prije rata najavljivao apokalipsu telegram.hr Dragan Markovina; 06.06.2022.
    “Goran Babić je čovjek o kojem se u Hrvatskoj temeljito šutjelo godinama. Književnik, ljevičar, pripadnik Šuvarove lijeve frakcije u SKH, divan pjesnik i mračni prorok koji je godinama prije rata najavljivao apokalipsu, glavni urednik umnogome ozloglašenog Oka, Mostarac zavičajem iz Opuzena i doline Neretve, školski drug Slobodana Praljka i uvjereni Jugoslaven, na kraju je početkom 1991. otišao iz Zagreba u Beograd, da se nikad ne vrati.”
  147. ↑ Otvoreno djelo velikog pjesnika Vijesti. Kultura Vijesti; 23.09.2023.
    “Veliki Jugosloven i antinacionalista početkom ratnih sukoba 1991. napušta Hrvatsku i dolazi u Beograd.”
  148. ↑ Bajac: Sumnja je moje prirodno stanje Kaleidoskop. Jelena Pavlović; 16.03.2017.
    “Nisam nikakav jugonostalgičar niti nostalgičar, ali jesam Jugosloven.”
  149. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 30.
    “Bajin-Đukanović Zorica, književnik i fotograf; slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka.”
  150. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 41.
    “Bihalji D. Oto, književnik, istoričar umetnosti (r. 3. I. 1904, Zemun). Jugosloven.”
  151. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 48.
    “Blašković Laslo, književnik; sekretar Društva književnika Vojvodine. […] P: Jugosloven, […].”
  152. ↑ Bodirogić: Zemlje nastale raspadom Jugoslavije prepune su mržnje i straha Al Jazeera Balkans. Nedim Sejdinović; 18.04.2020.
    “Ja sam jednostavno Jugosloven i to je tako, niko ne može iz svoje kože.”
  153. ↑ Sanjali najbolji, rasturili najgori Vreme. Nedim Sejdinović; broj 1590, 24.06.2021.
    “Ono za čime žalim jesu procesi i principi na kojima je nastajala ta zemlja, a oni su bili beskompromisno emancipatorski i po prvi put su nam se dogodili na ovim prostorima. U tom smislu ja sam naprosto Jugosloven bez Jugoslavije”, kaže Bodirogić.
  154. ↑ Kolumne Milene Bogavac – od 6. decembra svakog ponedeljka u Danasu Danas. Danas Online; 05.12.2021.
    “Deklariše se kao feministikinja, antifašistkinja, Jugoslovenka i borkinja za ljudska prava.”
  155. ↑ (Twitter status:) JA SAM : ⚪ straight ⚪ gay ⚪ bisexual 🔘 Jugoslovenka NevenaWednesday@Twitter. Nevena Bojičić; 29.04.2019.
  156. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 70.
    “Cicvara Dušan, novinar i književnik. […] P: Jugosloven srpskog porekla, […].”
  157. ↑ Ćurčin – književnik i urednik Lobisti.rs. Miodrag Skundric; 04.08.2023.
    “Znameniti Pančevac, patriota, doktor nauka, liberal, pesnik, diplomata, novinar, Jugosloven.”
  158. ↑ Spomen ploča Oskaru Daviču Večernje novosti. V. N.; 12.04.2012.
    “Ne napuštajući nikad i ni na koji način svoju pripadnost Srbiji, njenom narodu i njenoj literaturi, o čemu ponajbolje svedoči njegova veličanstvena „Srbija“, on je istovremeno bio gorljivi Jugosloven, internacionalista, koji nije podnosio niti jedan od naših brojnih minijaturnih i nepodnošljivih nacionalizama - istakao je Goran Babić.”
  159. ↑ Ergić kod Stankovića - glas razuma usred euforije tportal.hr Zrinka Pavlić; 15.06.2014.
    “Em se drznuo kritizirati nogomet u ovo doba koje mnogi doživljavaju kao doba obavezne nacionalne konsolidacije (koja je također predmet Ergićeve kritike), em je s priličnim negodovanjem govorio o uplitanju nacionalizma i religije u sport, em je bez imalo ustezanja izjavio da se izjašnjava kao Jugoslaven.”
  160. ↑ Ivan Ergić: Katastrofalno je što su nogometaši uzor mladima Novi list. Ladislav Tomičić; 18.08.2013.
    “Ja jesam Srbin, ali u kulturalnom smislu uvijek ću biti Jugosloven, kao što danas netko drugi pored pripadnosti svojoj naciji takođe može biti europejac ili nešto treće.”
  161. ↑ Ivan Ergić, poslednji koji je ugasio svetlo i otpevao “Hej Sloveni” reprezentacija.rs Admin; 18.05.2019.
    “Ja sam po tom pitanju uvek bio ležeran, nisam se smatrao ništa manjim Srbinom ako sam istovremeno i Jugosloven.”
  162. ↑ Ivan Ergić, Zanimanje – tragalac WineStyle. Tamara Marković; 03.11.2019.
    “Kada sam u Švajcarskoj osećam se daleko više kao Jugosloven ili Srbin. A kada sam ovde, nemam takav doživljaj. Recimo da mi se taj osećaj pojača kada sam u nekoj drugoj sredini. Za mene je identitet stvar kulturnog, a ne etničkog konteksta.”
  163. ↑ Jugoslovenka Arhivirano 2022-10-29 na Wayback Machine-u XXZ magazin. Zdenka Feđver; 25.01.2021.
    Nacionalnost, Jugoslovenka? - “Da.”
  164. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 136.
    “Filipović Frida, književnik i književni prevodilac. […] P: Jugoslovenka jevrejskog porekla, […].”
  165. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 144-145.
    “Georgijevski Hristo, redovni profesor Filološkog fakulteta, Bg. (za pr. Makedonska književnost i Književnost za decu). […] P: Jugosloven.”
  166. ↑ Bilo jednom u Londonu Elevate. str. 36/37, oktobar 2019.
    “Panelisti su se takođe dotakli različitih slojeva identiteta, pa je tako književnica Goldsvorti za sebe rekla da je i Srpkinja i Jugoslovenka, kao i Britanka.”
  167. ↑ Once upon a time in London (na engleskom) anarussellomaljev.com Ana Russell-Omaljev, 12.10.2020.
    “The panellists also touched on different layers of identity, with writer Goldsworthy saying that she is both Serbian and Yugoslav, as well as British.”
  168. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 305.
    “Karahasan Mustafa, novinar i književnik, član Glavnog odbora SSRN Makedonije, rez. poručnik, r. 1920 u Skoplju, Jugosloven (pripadnik turske manjine).”
  169. ↑ Popov, Jovan: Jež i jorgovan. Skica za uporedni portret Aleksandra Tišme i Danila Kiša, u: Polja, br. 416 (2001), str. 67.
    “Deceniju i po kasnije, u poslednjoj godini svog života, i jednoj od poslednjih njegove zemlje, on objašnjava zašto se ne izjašnjava kao srpski pisac: »u inostranstvu jedva i to znaju šta je Jugosloven, a kamoli Srbin«. Izgovor je lakonski, a i vreme koje sledi veoma brzo će ga demantovati – Evropa će se naprasno zainteresovati za Srbe, na žalost ne na način na koji bismo voleli. Malo dalje, međutim, Kiš precizira da je nacionalnost Jugosloven »jedina tačna oznaka onoga što jesam«.”
  170. ↑ U fudbalu nema nacionalizma Monitor. Nastasja Radović; 16.07.2010.
    Vi ste Jugosloven? - “Bio i ostao.”
  171. ↑ Ratni i antiratni profiteri kao savest naroda Arhivirano 2012-10-13 na Wayback Machine-u Glas javnosti. Radmila Radosavljević; 15.06.2001.
    Još se izjašnjavate kao Jugosloven iz države koja više ne postoji? - “Da. Jer, sve jeste i sve postoji, ako voliš.”
  172. ↑ Levičnik, Jos.: Kteri narod je najbolj izobražen v Evropi?, u: Novice gospodarske, obertniške in narodne, tečaj XVI. list 49 (08.12.1858), str. 390.
    “Mi Jugoslaveni („divji narod“, se vé da!) navadno čakamo, da nas smert sama pokosi.”
  173. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 313.
    “Maticki Milenko, književnik; urednik "Politikinog" podlistka "Politika za decu". […] P: Jugosloven, […].”
  174. ↑ Majdzik Papić, Katarzyna: Zwischen den Welten. Postjugoslawische Literatur im Spannungsfeld der Übersetzung, u: Dampc-Jarosz, Renata/Kałuża, Anna (ur.): Narrative des Wandels. Transformationsprozesse nach 1989 in den mittel- und osteuropäischen Literaturen. 2022, str. 297 nap. 54. (na nemačkom)
    Der Interpretationskontext für Matvejevićs Texte ist in erster Linie der Mittelmeerraum (obwohl der Autor sich selbst als Jugoslawe bezeichnete und notabene in der multiethnischen Stadt Mostar geboren wurde): „Der Horizont der Existenz ist die Identität, die sich aus der Zugehörigkeit zu einer bestimmten Kultur ergibt, die für Matvejević die mediterrane Zivilisation ist.“
  175. ↑ Kome je pukla ‘Žica’? Ravno do dna. Jelena Svilar; 08.01.2012.
    “Neobično je, nakon tolikih godina terora raznih promotera vlastitih ega koji navodno djeluju u nacionalnom interesu, u eteru javne televizije čuti intervju s čovjekom zbog kojeg ćete konačno doživjeti stanoviti ushit što pripadate istom narodu, iako je upravo nacionalni identitet ono što Matvejević, kao deklarirani Jugoslaven, nikada nije osjećao imanentnim sebi samom.”
  176. ↑ Borac protiv politika gluposti Portal Novosti. N.J.; 16.02.2017.
    “Predrag Matvejević je bio Jugoslaven, ali nije bio protiv nacionalnih identiteta jer je pomagao i hrvatske disidente, rečeno je na tribini ‘Ostavština Predraga Matvejevića’, održanoj 14. februara u prostorijama ‘Privrednika’ u Zagrebu.”
  177. ↑ Pisac i kritičar Božo Koprivica o mediteranstvu i jugoslovenstvu književnog velikana: Predragu Matvejeviću se njegov rodni grad Mostar odužio varvarskim činom Danas. Radmila Radosavljević; 06.07.2022.
    “Matvejević je bio Jugosloven, njegovo jugoslovenstvo počelo je kada je sa trinaest godina pristupio partizanima. […] On nije prestao da bude Jugosloven ni u najtežim trenucima, kada je HDZ preuzeo vlast u Hrvatskoj i kada je bio progonjen. […] Verujem, nažalost, da bi se nekome ko je ostao Jugosloven kao Matvejević desila ista moralna pizdarija, rušenje rodne kuće, i da je ta kuća bila u Beogradu ili bilo gde drugde na ovom prostoru.”
  178. ↑ Kazalište Marin Držić: Kad je Bog stvarao Dubrovnik. Dubrovnik 2015, str. 22.
    “Paradoksalno je da je Milan Milišić koji se osjećao i izjašnjavao kao Jugoslaven, ubijen projektilom Jugoslavenske narodne armije.”
  179. ↑ Beatnici su danas aktualniji nego ikad Novosti. Rade Dragojević; broj 648, 19.05.2012., broj 648
    “Baš kao i Danilo Kiš ili Predrag Matvejević, i Milan Milišić bio je kozmopolita i uvjereni Jugoslaven, ali i Dubrovčanin.”
  180. ↑ Život za slobodu E-Novine. Dragoljub Todorović; 04.10.2010.
  181. ↑ In memoriam Pero Mužijević (1934-2003) Republika. Nastasja Radović, Nebojša Popov; broj 322-323, 01-31.12.2003.
    “Pero Mužijević je bio autentičan Jugosloven, vezan za Bosnu, rođenjem i uspomenama, Beograđanin, bez kojeg se ne može zamisliti priča o našoj književnoj boemiji, nenadmašan kozer, humanista po načinu života a ne parolama, intelektualac, pre svega po osećaju sveta...”.
  182. ↑ Roksandić, Drago: Prvi kongres kulturnih radnika Hrvatske (Topusko, 25.–27. lipnja 1944.): iskustvo i aproprijacije, u: Roksandić, Drago/Cvijović Javorina, Ivana (ur.): Intelektualci i rat 1939.–1947. Zbornik radova s međunarodnog skupa Desničini susreti 2011. Zagreb 2012, str. 106.
    Nazorov je samostalni poziv bio akt svojevrsne autentične kulturne revolucije. […] On je postavio i ključno pitanje, kao Hrvat i Jugoslaven: “Kako ćemo najuspješnije postići da u našoj federativnoj državi – ne dirajući u značajne osobine pojedinih naroda, koji je grade – gajimo kulturu što više zajedničkog (Nazorov kurziv – D.R.) duha i ideala?”
  183. ↑ Ovdje je kultura izgubila svoju prosvjetiteljsku ulogu Vijesti. Vujica Ognjenović; 15.06.2019.
    “U tom smislu, ja sam bio i ostao Jugosloven i kao takav duboko sam razočaran stvarnošću u kojoj živim.”
  184. ↑ Andrej Nikolaidis: Jugosloven sam po nadi Portal Novosti. Davor Konjikušić; 17.01.2017.
    Možemo li reći da ste vi zapravo Jugoslaven? - “Ja to nedvojbeno jesam. I po rođenju i po kulturi. I najvažnije: po nadi.”
  185. ↑ Narodu nije ništa, a sve ga boli Arhivirano 2022-10-31 na Wayback Machine-u XXZ magazin. Savo Petrović; 28.06.2021.
    “Muharem Omerović se u popisu stanovništva uvijek izjašnjavao kao Musliman govoreći da se on osjeća i kao Jugosloven i da će jednog dana narodi Jugoslavije "ako ne budu imali dovoljno zlata praviti Tita i od blata"!”
  186. ↑ Eliezer Papo: Naravno da sam jugonostalgičan Javni servis. Anđelka Cvijić; 16.09.2022.
    Kažete da ste Sarajlija, Bosanac i Jugosloven. Šta vam je to značilo pre rata, šta znači sada kad Jugoslavije nema? - “Prije rata su sva ta tri pridjeva upućivala na jednu te istu puku realnost, jer tad nisam bio samo IZ Sarajeva/Bosne i Hercegovine/Jugoslavije, nego i U Sarajevu/Bosni i Hercegovini/Jugoslaviji. Danas sva tri označavaju prvenstveno kulturu, mentalitet, pogled na svijet.”
  187. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 403.
    “Pavić Siniša, književnik i scenarista; sudija Okružnog suda u Beogradu (od '66). […] P: Jugosloven.”
  188. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 417.
    “Pervić Muharem, književnik; književni i pozorišni kritičar. […] P: Jugosloven.”
  189. ↑ Vijanski, Janko [Janko Pukmeister (pseudonim)]: Kako Slovenci kruh čislajo, u: Novice gospodarske, obertniške in narodne, tečaj XVI. list 9 (03.03.1858), str. 67.
    “Tudi pri nas Jugoslovanih je ta običaj navaden.”
  190. ↑ Lični stav Dušana Petričića: Duško Radović je prezirao kalkulantski patriotizam Danas. Dušan Petričić; 12.12.2022.
    “Mnogi imaju dilemu, na kojoj strani bi Duško Radović danas bio u ovoj našoj podeljenoj, razorenoj i moralno posrnuloj državi. Znam da je Duško bio iskreni Jugosloven, znam da je bio ateista, znam da je iz dubine duše prezirao lažni i kalkulantski patriotizam i znam za njegov otvoreni i duboki animozitet prema onoj raščupanoj, bradatoj i primitivnoj četničkoj Srbiji.”
  191. ↑ Milenković, Nebojša: Vujica Rešin Tucić. Tradicija avangarde. Novi Sad 2011, str. 64.
    “Uprkos brojnim razočarenjima, Rešin Tucić se čitavog života izjašnjavao kao Jugosloven i kao komunista – kao takav, čak i nakon ratnih devedesetih, u svim centrima bivše nam države bio je rado viđen gost.”
  192. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 480.
    “Rešin Tucić Vujica, književnik; dramaturg u Radio N. Sadu (od '75). […] P: Jugosloven.”
  193. ↑ Moram natrag u Sarajevo - ja sam Sarajlić Arhivirano 2023-11-14 na Wayback Machine-u XXZ magazin. Savo Petrović; 15.03.2019.
    I jednom će negdje kazati: “Ja sam po nacionalnosti Sarajlija i Jugosloven”.
  194. ↑ Balkan i književnost: Bekim Sejranović, „stranac u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni i bilo gde drugo na svetu“ Danas. BBC News na srpskom; 21.05.2022.
    Njegov odnos prema Bosni teško je opisati, kaže profesor Svan Monsland. „Bio je Bosanac, Hrvat, Jugosloven, Skandinavac, ali se najslobodnije osećao u Rijeci“, dodaje ovaj profesor.
  195. ↑ Dejan Tiago Stanković: Književna ‘kometa’ i uvek odani, nasmejani prijatelj Danas. BBC News na srpskom; 21.12.2022.
    “Tiago Stanković je bio i jedan od potpisnika Deklaracije o zajedničkom jeziku i deklarisao se kao Jugosloven.”
  196. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 541.
    “Stojiljković Vlada, književnik i književni prevodilac; novinar u Radio Beogradu. […] P: Jugosloven.”
  197. ↑ Darko Suvin: „Svaki malo bistriji ekonomist danas bi mogao ustanoviti da se u prvih 30 godina SFRJ živjelo materijalno bolje nego danas“ Mašina. Mašina; 27.02.2023.
    Prvo, o nacionalizmu. Dijelim stav Alekse Đilasa u intervjuu 2009, koji je na pitanje „Izjašnjavali ste se kao Jugosloven?“ odgovorio: „To sam i danas. Što ne znači da nisam i Crnogorac i Srbin…. Jugoslavija nije bila veštačka tvorevina i za mene je njen dugi, krvavi raspad, koji se možda još nije završio, upravo dokaz da je ona bila jedino demokratsko rešenje za jugoslovensko nacionalno pitanje.“
  198. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 553.
    “Šćepanović Ivana, književni prevodilac; zamenik gl. urednika časopisa za flamansku i holandsku književnost "Erazmo"; urednik IP "Prometej", N. Sad. […] P: Jugoslovenka.”
  199. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 710.
    “Šubić Zvonimir, književnik, r. 1902 u Srebrenici, Jugosloven.”
  200. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 719.
    “Tartalja Gvido, književnik, urednik Izdavačkog preduzeća »Prosveta«, r. 1899 u Zagrebu, Jugosloven.”
  201. ↑ Slobodan Tišma: Vojvodina je izgubila identitet Al Jazeera Balkans. Nedim Sejdinović; 01.06.2020.
    “Bio sam Jugosloven i to sam i ostao.”
  202. ↑ Svako vreme ima svoju estetiku i svoj moral CorD magazin. Zorica Todorović Mirković; 01.10.2021.
    “Novosadjanin od glave do pete, a izjašnjava se kao Jugosloven.”
  203. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 578-579.
    “Todorović Dragan, novinar i rok kritičar, radio i TV voditelj. […] P: Jugosloven.”
  204. ↑ Matica slovenska v Ljubljani: Dr. Lovro Toman. Ljubljana 1876, str. 58.
    “Ako pa hoče nas še v eno mer na sumu imeti, naj pomisli, da se Jugoslovani tolažimo z zvesto svojo zavestjo in z zgodovino, da so prešla ministerstva: Kavničevo, Meternihovo in Bahovo, – Jugoslovani pa so vendar ostali in da bodo tudi še pretrpeli ministerstvo Schmerlingovo.”
  205. ↑ Tomaš: Bosanstvo se negira jer podsjeća na jugoslovenstvo Al Jazeera Balkans. Jasmin Agić; 23.09.2017.
    “Gledaj, ja sam Jugosloven, i tako sam se izjašnjavao dok se to moglo, a sada sam ostali i nepriznat ukoliko se tako izjašnjavam.”
  206. ↑ Marko Tomaš i Đorđe Gregović gosti književnog programa Dublin Pub-a Primorski Portal. Primorski Portal; 20.02.2023.
    “Marko Tomaš je pjesnik, boem, meštar od riječi, Jugosloven.”
  207. ↑ Novak, Viktor: Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva (1390-1930). Beograd 1930, str. 302.
    “Slovenac Janez Trdina, osvedočeni Jugosloven profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti na rečkoj gimnaziji dao je u VIII razredu 1864-1865 pismeni zadatak »Hrvati i Srbi, ljubite se«.”
  208. ↑ S. Kordić: Zašto ovdje nema prijevoda ako govorimo četiri jezika Večernji list. Denis Derk; 15.11.2013.
    “Na posljednjem popisu stanovništva u Bosni i Hercegovini odgovorio sam da sam Jugoslaven, da mi je materinji jezik srpsko-hrvatski te da sam ateist.”
  209. ↑ Marko Vešović: Nešto kao dnevnički zapisi (3) Aktuelno.me Marko Vešović; 06.07.2021.
    Sjetih se posljednjeg popisa u BIH, kad sam popisivačima rekao: “Po vjeri sam pravoslavni ateista, jezik mi je srpskohrvatski, po nacionalnosti sam Jugosloven”.
  210. ↑ Marko Vešović Svaštara (I): Mržnja Aktuelno.me Marko Vešović; 02.11.2018.
    “Ali moja mržnja je nestala otkako sam po nacionalnosti Jugosloven.”
  211. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 610.
    “Vešović Radonja, novinar i književnik, akademik. […] P: Crnogorac - Jugosloven.”
  212. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 760-761.
    “Vešović Radonja: književnik, službenik Ureda za informacije Izvršnog veća NR Crne Gore, urednik književnog časopisa »Susreti«, rez. kapetan, r. 1924 u Rijeci Marinića, Srez invangradski [sic!], Jugosloven.”
  213. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 611.
    “Vidaković-Petrov Krinka, književnik i književni prevodilac. […] P: Jugoslovenka.”
  214. ↑ Rat, mir, Velimir Portal Novosti. Boris Rašeta; 03.07.2022.
    Izrekao je i rečenicu koja se na ovim televizijama nije dugo čula i neće, o tome kako se oduvijek osjećao “i Hrvatom, i Jugoslavenom”.
  215. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 646.
    “Zubanović Slobodan, književnik. […] P: Jugosloven.”
  216. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 650.
    “Živančević Nina, književnik i književni prevodilac; slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka.”
  217. ↑ Pedja Bajović: "U duši sam Jugoslaven i ne možete mi ništa - osim smijati se" index.hr 18.04.2017.
    “Da, u duši sam Jugoslavenom, ali ne u političkom smislu. Kulturološki se tako osjećam te ne predstavljam nikakvu prijetnju bilo kome.”
  218. ↑ Peđa Bajović, stand-up komičar: Prijelomni trenutak je bio odlazak u Seattle akta.ba Dnevni list; 19.01.2015.
    “Kroz svoju bio-geografiju sam skupio tri i pol državljanstava i biranje samo jednog od ovih naših identiteta bi bila izdaja ostalih. Kulturološki sam Jugoslaven, a politički sam prilično daleko od toga.”
  219. ↑ Peđa Bajović u Clubu Monument! ekskluziva.ba 04.01.2016.
    “Jednostavno, kad se ta zemlja raspala, ja sam već imao 20 godina, dakle bio potpuno formirana ličnost. Sve ovo što je uslijedilo kasnije, nije mi se uspjelo primiti u identitet i ako kažem da sam ovo prvo - onda bih poništio ono drugo ili treće, pa čak i četvrto, a koji su sve dio mog identiteta. Zato, ja sam kulturološki Jugosloven, a imam i papire za to u vidu tri i po državljanstva! Usput, živio sam svuda unaokolo i mislim da, ako nisam u pravu, barem ima pravo na takvo mišljenje.”
  220. ↑ Peđa Bajović: Prema onima koji ne izlaze na glasanje osjećam prezir Buka. 10.11.2018.
    “Ja i kulturološki i praktično jesam Jugosloven. Za mene ta nekadašnja tvorevina ni u praktičnom smislu nije prestala da postoji.”
  221. ↑ Ljubomir Stanišić - najtraženiji šef kuhinje u Portugalu Arhivirano 2022-11-04 na Wayback Machine-u Super žena. Patricia Lazarević; 13.11.2012.
    “Ja se ne deklarišem ni kao Srbin, ni kao Bosanac, već kao Jugosloven i tako će biti do moje smrti, zapravo kao Jugosloven sa portugalskim srcem!”
  222. ↑ Kochen, ganz ‘politisch unkorrekt’ Arhivirano 2023-02-11 na Wayback Machine-u (na njemačkom) Meeting Halfway.
    “Ich nenne mich ganz offen einen Jugoslawen, denn meine ganze Familie liebt Sex, deshalb ist auch alles vermischt, Kroaten mit Muslimen, Muslime mit Serben… Obwohl mein Name orthodox ist, bin ich kein religiöser Mensch, ich bin Jugoslawe, und werde es immer sein.”
  223. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 59.
    “Božinović Ljubica, kardiolog. […] P: Jugoslovenka, […].”
  224. ↑ Popadić, Dragan: Building up European Identity: From the Chimney Smoke, u: Psihološka istraživanja, vol. XIII br. 1 (2010), str. 16 nap. 9. (na engleskom)
    “Recently, Oliver Dulić, the Speaker of the Serbian Parliament until June 2008, declared his ethnicity as Yugoslav.”
  225. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 155.
    “Gruden Slobodanka, lekar, primarijus; preds. Crvenog krsta Srbije; potpreds. Sekcije za transfuziologiju SLD; predsednik Stručne komisije za transfuziologiju pri Ministarstvu zdravlja SR Srbije; načelnik Službe za transfuziju KBC Zemun. […] P: Jugoslovenka, […].”
  226. ↑ Merima Isaković: Ja sam Jugoslovenka i dok ja postojim – postoji Jugoslavija N1 SRB. N1 Beograd; 28.05.2021.
    “Nije tačno da ne postoji Jugoslavija, zemlja postoji dokle ljudi postoje, političke granice su drugo, ali ja sam Jugosloven i dok ja postojim – postoji Jugoslavija, da vas upoznam sa geografskom popravkom”, rekla je ona. […] “[…] Ako ja postojim, a ja sam Jugoslovenka, onda postoji i Jugoslavija, a verujem da nas ima još”, dodala je ona.
  227. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 297.
    “Juzbašić Dimitrije, dr medicine, red. prof. Medicinskog fak. u Zagrebu, upravnik Hirurške klinike Medicinskog fak., r. 1909 u Daruvaru, Jugosloven.”
  228. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 364.
    “Morić-Petrović Slavka, neuropsihijatar. […] P: Jugosloven. [sic!].”
  229. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 558.
    “Popadić dr Vukašin, lekar-bakteriolog, direktor Centralnog higijenskog zavoda NRM u Skoplju, rez. major, r. 1904 u Glamoču, Jugosloven.”
  230. ↑ Kilibarda, M.: In Memoriam. Prof. dr. sci med. Dragan Popović, u: Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, 37 br. 1 (1986), str. 102.
    “Kao osvedočeni Jugosloven, učestvovao je u oslobađanju dobrog dela naše zemlje i za to je zaslužio oficirski čin i Medalju zasluga za narod 1946. godine.”
  231. ↑ „Srbijo, zbogom! Niko ti više ne može pomoći“: Zbog čega je psihijatar dr Igor Radosavljević, koga je i Vučić nagradio, spreman da zauvek napusti državu Danas. R. Briza/M. Radenković; 28.03.2023.
    “Tamo ću se osećati zaista kao kod kuće jer rodio sam se kao Jugosloven i uvek ću se tako osećati, a Slovenija je isto Jugoslavija, zauvek!”
  232. ↑ Kako sam mlatio praznu slamu miroslavmirkosimic.org Miroslav Mirko Simić; 2004.
    “Oduvek sam se izjašnjavao isključivo kao Jugosloven nikad ne osećajući neku posebnu potrebu da naglasim da sam istovremeno i Srbin po ocu, odnosno Čeh po majci. Pre Drugog svetskog rata nisam s mojim jugoslovenstvom imao nikakvih problema. Docnije, međutim, je komunistička vlast tražila da uz Jugosloven dodam i “neopredeljen” što sam smatrao da je potpuno blesavo, pa sam to uprkos prisili odbijao da činim. Kao vrlo “opredeljen“ Jugosloven naravno da sam odmah čim su krajem osamdesetih počeli da rasparčavaju moju domovinu, činio sve da se tome suprotstavim.”
  233. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 503.
    “Simić Miroslav, imunolog. […] P: Jugosloven.”
  234. ↑ Mirko Simić: Memorandum SANU, crna tačka srpske istorije Radio Slobodna Evropa. Branka Mihajlović; 01.10.2016.
    “Kao ubeđeni Jugosloven, bio sam od samog početka protivnik stavova i ideja iznetih u pisaniju nazvanom „Memorandum SANU“.”
  235. ↑ Životopis Miroslava Mirka Simića miroslavmirkosimic.org
    “Miroslav Simić, zvani Mirko, rođen je 4. aprila. 1924. godine, i to slučajno u Beogradu, odnosno Srbiji. Stoga je on sasvim slučajno u krštenici zabeležen kao Srbin kakvim se međutim nikad nije osećao, već je uvek govorio da je Jugosloven. ”
  236. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 9.
    “Ačkun Ernest, klarinetista; redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti, Bg. (za pr. Kamerna muzika). […] P: Jugosloven, Slovenac.”
  237. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 10.
    “Ačkun E. Ernest, klarinetista; redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu; generalni sekretar Saveza udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije (r. 27. III 1930, Hrastnik, Slovenija). Jugosloven, Slovenac.”
  238. ↑ Husa otkrio šokantne detalja o dobijanju uloge u filmu o Džeju: Zapalio sam sveću Svetoj Petki Portal Republika. Republika/M.G.; 10.01.2024
    “Kad se Jugoslavija raspadala ja sam bio tinejdžer i ma kako to zvučalo ja sebe smatram Jugoslovenom jer sam dete iz mešanog braka i jer sam rođen tu gde su se spajale različitosti.”
  239. ↑ U Nišu počinje festival posvećen kralju romske muzike – „Zauvek Šaban Bajramović“ Niške Vesti. Violeta Milićević; 01.08.2023
    “On je bio Rom, iako je po duši bio Jugosloven.”
  240. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 552-553.
    “Šarić Dragana - Bebi Dol, vokalni solista džez i zabavne muzike; kompozitor i tekstopisac; slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka, […].”
  241. ↑ Beki Bekić za “Express”: Ne krijem svoje ime i prezime, u Beogradu nemam problema Express.ba Arina Hasović; 10.02.2023
    Vi ste Albanac, sa adresom u Beogradu. Jeste li nekada imali problema zbog te činjenice? - “Nikada ništa negativno. Mene su jako dobro prihvatili, a nikada nisam krio ime ni prezime. Čak sam bolje prihvaćen nego neki njihovi pjevači. Narod kao narod, ako si dobar prema ljudima nema veze koje si vjere, to niko ne gleda u Beogradu. Moja žena je pravoslavna, živimo jugoslovenski jer ja sam u duši još uvijek Jugosloven. Ja volim tu zemlju, onu slogu gdje smo svi zajedno se voljeli, uživali. Ono kada dođem iz inostranstva pa uđem u Sloveniju i kažeš sebi „ušao sam u moju državu“.”
  242. ↑ Preminuo Sergije Beljajev, osnivač legendarnog hora 'Djevojke s Neretve' RadioSarajevo.ba 14.04.2016.
    “Sergije Beljajev, Rus po narodnosti, Jugosloven po opredjeljenju, formirao je Djevojke s Neretve krajem šezdesetih godina s namjerom da izvode partizanske, zabavne i narodne pjesme.”
  243. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 61.
    “Bjesinski [sic!] Bruno, dr prava, kompozitor, vanr. prof. Muzičke akademije u Zagrebu, r. 1909 u Trstu, Jugosloven.”
  244. ↑ Dara Bubamara za "Avaz": Mama nije vjerovala da ću voziti Poršea kao Brena, a vozila sam bolje automobile Dnevni avaz. N. Varupa; 27.12.2022
    “Ja jesam Srpkinja ali sam u duši Jugoslovenka.”
  245. ↑ Џоле: Со Слаѓа сум во одлични односи! Arhivirano 2011-07-22 na Wayback Machine-u (na makedonskom) Večer. Aleksandra Timkovska; 05.09.2006.
    “Така е бидејќи секогаш се чувствувам како Југословен. Така сум роден, така ќе умрам и тоа е крај.”
  246. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 105.
    “Dojčinović Uroš, gitarista, kompozitor i publicista; prof. u SMŠ "J. Slavenski", Bg. […] P: Jugosloven, […].”
  247. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 138.
    “Furduj Vladimir, muzičar, bubnjar. […] P: Jugosloven.”
  248. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 160-161.
    “Hadžimanov Zafir, estradni umetnik, kompozitor, glumac i pesnik. […] P: Makedonac-Jugosloven, […].”
  249. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 164.
    “Hreljac Bojan, muzičar, estradni umetnik. […] P: Jugosloven.”
  250. ↑ Pas do pasa, beton do betona Vreme. Jovana Gligorijević; broj 1021, 29.07.2010.
    “Više od dvadeset godina po odlasku iz zemlje koja se tad još zvala Jugoslavija, Ekrem se i dalje izjašnjava kao Jugosloven i dalje radi kao taksista i zidar (u Njujorku gradu).”
  251. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 186.
    “Janković Vladimir - Džet, rok muzičar, radio voditelj. […] P: Jugosloven, […].”
  252. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 215-216.
    “Kalezić Zoran, estradni umetnik; vokalni solista. […] P: Jugosloven.”
  253. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 217.
    “Kambasković Rastislav, kompozitor; vanredni profesor Fakulteta muzičke umetnosti, Bg. (za pr. Muzička teorija); šef Katedre za teorijske predmete. […] P: Jugosloven.”
  254. ↑ Razgovor s glazbenikom Borisom Kovačem: „Osjećam se kao Jugoslaven i prihvatio sam da sam trajni apatrid“ Lupiga. Boris Pavelić; 03.01.2022.
    “Sve što je bila prednost Jugoslavije kao multietničkog, multireligijskog, multikulturnog prostora - a ja sebe i dalje doživljavam kao Jugoslovena - sistematski je razgrađivano tokom tih decenija..”
  255. ↑ Šta sam dao muzici a šta ona meni Vreme. Tamara Nikčević; broj 1205, 06.02.2014.
    “Dete sam mešanog braka, Jugosloven, pa…”
  256. ↑ Nazdravite, drugovi NIN. 05.12.2002., broj 2710
    “Bio sam deklarisani Jugosloven, i to sam do danas ostao.”
  257. ↑ Sjećanja: Hašim Kučuk Hoki: Bilo jednom među nama Dani. Petar Luković; 01.07.2013.
    “Ja sam Jugosloven! Titov vojnik, rođen u Jugoslaviji, položio Titovu zakletvu pod jugoslovenskom zastavom, zakleo se da ću braniti granice ove zemlje i nastaviti tradicije mog oca.”
  258. ↑ Najveći roker među narodnjacima Arhivirano 2023-01-11 na Wayback Machine-u Glas javnosti. I. S.; 28.11.2002
    “Vaspitan sam tako da ostanem celog života ono što jesam, onaj stari Jugosloven. Ja sam to.”
  259. ↑ Lepa Brena progovorila o uspehu sa 'Slatkim grehom', prisetila se devedesetih godina, pa otkrila u čemu je tajna njenog sjajnog osmeha! pink.rs N. Ž.; 13.12.2022.
    “Kako sam bila velika zvezda, ja sam bila i ostala Jugoslovenka.”
  260. ↑ Povratak Lepe Brene Arhivirano 2013-10-29 na Wayback Machine-u Press Online. M. Majstorović; 07.12.2008.
    Da li se još deklarišete kao Jugoslovenka? - “Ako neko ima pravo da se deklariše kao Hrvat ili Srbin, i ja imam pravo da budem Jugoslovenka.”
  261. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 179-180.
    “Jahić Fahreta - Lepa Brena, estradni umetnik, vokalni solista. […] P: Jugoslovenka.”
  262. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 167-168.
    “Jahić A. Fahreta, estradni umetnik (r. 20. X 1960, Tuzla). Jugoslovenka.”
  263. ↑ Himna Arhivirano 2019-01-19 na Wayback Machine-u Arhiv Jugoslavije
    “Pesmu "Hej Sloveni" napisao je u Pragu 1834, u vreme panslavističkog pokreta, Samuel-Samo Tomašik, Slovak po nacionalnosti. […] Pevana je kao himna još na panslovenskom kongresu u Pragu 1848, na kojem se delegat Vatroslav Lisinski izjasnio kao prvi Jugosloven.”
  264. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 278.
    “Lokner Aleksandar, estradni umetnik; klavijaturista, kompozitor, aranžer, i producent; član grupe "Bajaga i instruktori". […] P: Jugosloven”
  265. ↑ Dženan Lončarević: Borska publika razume muziku Bor Grad Info. Urednik; 14.02.2019.
    “Ja sam okoreli Jugosloven i okoreli titovac tako da mislim da ne postoji čovek u zemlji pa čak i u regionu, odnosno našoj predivnoj bivšoj Jugoslaviji, koji je više zaljubljen u Jugoslaviju i u Tita.”
  266. ↑ Bez dlake na jeziku: Dženan iskreno o kolegama, rijalitijima i potresnom slučaju Nataše Bekvalac Srbija Danas. Neda Perišić/Vladimir Janković; 26.04.2018.
    “Pored toga, pošto sam ja i dalje Jugosloven, želeo bih da obiđem našu nekadašnju zemlju u onim okvirima koji su postojali kada sam ja bio Titov pionir.”
  267. ↑ [1] [2] Magnifico il Grande. Po domače, car Mladina. Max Modic; broj 52, 04.01.2008./28.12.2007.
    “Mi Jugoslovani smo najbolj neverjetna in po svoje napredna nacija. Čeprav so nam izbrisali državo, še naprej živimo, delamo in ustvarjamo. V bistvu obstajamo na neki višji duhovni stopnji. Z našim življenjem in delom dokazujemo, da ne potrebujemo ne države ne davkov ne politikov ne liderjev.”
  268. ↑ Lična karta - Robert Pešut-Manjifiko Arhivirano 2014-10-21 na Wayback Machine-u. Puls. Tatjana Čanak
    “Ali ja sam i sada Jugosloven, bez obzira na sve. Upisan sam kao Jugosloven, služio sam JNA, dao zakletvu i – šta sad?”
  269. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 311.
    “Mladenović S. Milan, muzičar, vođa rok grupe Ekatarina Velika (r. 21. IX 1958, Zagreb). Jugosloven, […].”
  270. ↑ Tradiciju preispitivao sa strašću i velikim nadahnućem Pobjeda. Dragana Erjavšek; 04.01.2024.
    “O ovom važnom kompozitoru koji se, iako albanskog porijekla, uvijek i svuda izjašnjavao kao Crnogorac i Jugosloven, za Pobjedu su govorile njegova kćerka Vesna Mulić i muzikološkinja Sonja Marinković.”
  271. ↑ Predavanje o Redži Muliću: Ko je Gusinjski Paganini? Web portal gorazdevac.com Radio Mitrovica sever; 10.05.2023.
    “Iako albanskog porekla, Mulić se uvek i svuda izjašnjavao kao Crnogorac i Jugosloven.”
  272. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 409.
    “Pečvari Istra, samostalni umetnički saradnik na Fakultetu muzičke umetnosti, Bg. […] P: P: Jugosl., […].”
  273. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 412.
    “Peričić Vlastimir, muzički pisac i kompozitor; redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti, Bg. (penz.) […] P: Jugosloven.”
  274. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 532.
    “Peričić Vlastimir, kompozitor, asistent Muzičke akademije u Beogradu, r. 1927 u Vršcu, Jugosloven.”
  275. ↑ "Od Srbije sam dobio sve u životu, slavim sve": Šako odgovorio albanskoj pevačici na skandaloznu izjavu Mondo. 01.08.2024.
    “Ja sam veliki Jugosloven pre svega.”
  276. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 573.
    “Teodosievski-Redžepova Esma, estradni umetnik, vokalni solista, član Predsedništva za kulturu Međunar. unije Roma. […] P: Romkinja, Jugoslovenka, […].”
  277. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 479.
    “Redžepova Usnija, estradni umetnik, vokalni solista. […] P: Romkinja, Jugoslovenka, […].”
  278. ↑ Ekskluzivno! Intervju za sva vremena - Šemsa Suljaković: Zauvek ću biti Jugoslovenka! Kurir. Ljilja Jorgovanović; 27.02.2017.
    “Muslimanka sam oduvijek, takva sam rođena, to sam i sada. Ali sam i Jugoslovenka.”
  279. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 567.
    “Švager Ivan, kompozitor i aranžer; vođa sekcije saksofonista i solista u Džez orkestru RTB i "Dzezteta Ivana Švagera". […] P: Jugosloven, […].”
  280. ↑ "A sad adio" i muzika iz "Otpisanih": U Beču održan koncert muzike iz srpske kinematografije Euronews. Tanjug; 25.09.2022.
    “Rođen sam u Jugoslaviji, uvek bio Jugosloven, iz radničke porodice.”
  281. ↑ Dado Topić: Nisam Jugonostalgičar, već Jugosloven espona.me 03.09.2021.
  282. ↑ Balkanskom ulicom: Dado Topić Radio-televizija Srbije. Vesna Dedić; 09.04.2017.
    “Dado Topić, Beograđanin, Jugosloven, legenda rok end rola i nadasve porodičan čovek svojom pričom će sigurno ove nedelje u mnoge domove uneti osećaj da je dobro samo ako ima ljubavi i poštovanja.”
  283. ↑ Kako mi je fudbal pomogao da preživim devedesete: Razgovor sa Biserom Veletanlić Nedeljnik. Branko Rosić; 15.09.2019.
    “Ja sam i danas Jugoslovenka. Pa rodila sam se u Jugoslaviji. Rođena sam u Zagrebu i živim skoro pedeset godina u Beogradu.”
  284. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 605.
    “Veletanlić Bisera, estradni umetnik, vokalni solista. […] P: Jugoslovenka.”
  285. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 510.
    “Veletanlić M. Bisera, estradni umetnik, vokalni solista (r. 15. IX 1942, Zagreb). Jugoslovenka.”
  286. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 605.
    “Veletanlić Senija-Senka, estradni umetnik, vokalni solista džez i zabavne muzike. […] P: Jugoslovenka.”
  287. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 510.
    “Veletanlić M. Senija - Senka, estradni umetnik, vokalni solista (r. 27. V 1936, Zagreb). Jugoslovenka, […].”
  288. ↑ Bojana Vunturišević: Verujem da i dalje možemo da se volimo Portal Novosti. Katarina Bošnjak; 13.05.2024.
    “I otud moja ljubav za Dalmacijom – zato što je moje političko, nacionalno, ne znam ni ja kakvo sve opredeljenje, to da sam Jugoslovenka.”
  289. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 540.
    “Zdravković D. Tomislav - Toma, vokalni solista i kompozitor narodne muzike (r. 20. XI 1938, Aleksinac). Srbin, Jugosloven, […].”
  290. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 12.
    “Ahmetović Zlatko, profesor Fakulteta za fizičku kulturu, N. Sad; pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i obrazovanje. […] P: Jugosloven.”
  291. ↑ Jovo Bakić iskreni Jugosloven YouTube. 2021.
    “Ovo govorim kao levičar, ali i kao iskreni Jugosloven.”
  292. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 39.
    “Belkić Dževad, fizičar, naučni savetnik. […] P: Jugosloven.”
  293. ↑ Blažević: Izložba Marine Abramović košta koliko i budžet muzeja Radio Slobodna Evropa. Branka Mihajlović; 14.09.2019.
    “Međutim, ja sam i dalje Jugoslovenka, to može da se nazove jugonostalgičar ili kako god hoćete. Ali ja sam Jugoslovenka i dalje.”
  294. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 56.
    “Borojević Slavko, akademik; profesor Poljoprivrednog fakulteta, N. Sad (penz.) […] P: Srbin-Jugosloven.”
  295. ↑ Maternji jezik je ideološko-politička konstrukcija Vijesti. Matija Otašević; 12.11.2017.
    “Postoji Jugoslavija uspostavljena 1943. kao emancipacijski projekt, i samo u tom smislu - a ne u smislu nekakvog nacionalnog i kulturnog identiteta, zajedničke historije - ne, već u smislu identifikacije sa jugoslavenskim projektom i mogućnostima njegovog nastavljanja…” - U onom smislu, dakle, u kojem danas u Hrvatskoj djeluje i o kojem piše Viktor Ivančić? - “Apsolutno, moj prijatelj Viktor Ivančić. U tom smislu sam Jugoslaven i krležijanac.”
  296. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 83.
    “Čolović Ivan, književnik, izdavač i književni prevodilac, etnolog, viši naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU. […] P: Jugosloven.”
  297. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 76.
    “Čolović M. Ivan, književnik, izdavač; viši naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU (r. 24. III 1938, Beograd). Jugosloven.”
  298. ↑ I u maloj zemlji moguće je boriti se za velike ciljeve Politika. Aleksandar Apostolovski; 15.05.2022.
    “Ja sam se uvek izjašnjavao kao Jugosloven i to je za mene bilo samo prirodni produžetak toga što sam Srbin i Crnogorac.”
  299. ↑ Možemo bez velikih sila Nova srpska politička misao. Dubravka Vujanović; 16.02.2010.
    “Da, smatram se i dalje Jugoslovenom, ali se time ne odričem srpstva.”
  300. ↑ Nade i planovi zaboravljenih emigranata Vreme. Ljiljana Smajlović; broj 980, 15.10.2009.
    Izjašnjavali ste se kao Jugosloven? - “To sam i danas. Što ne znači da nisam i Crnogorac i Srbin. A takođe i Srbijanac – pa u Beogradu u istom stanu živim od 1954!”
  301. ↑ Djilas, Aleksa: Funeral Oration for Yugoslavia, u: Djokić, Dejan (izd.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918 - 1992, London 2003, str. 323.
    “Indeed, in the next official population count, I intend to declare myself a Yugoslav. This is what I was in census of 1971, 1981 and 1991; this is what I am in 2001.”
  302. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 83.
    “Đilas Aleksa, istoričar i publicista. […] P: Jugosloven, […].”
  303. ↑ Posmrtni govor Jugoslaviji - jedan zamišljeni dijalog sa zapadnim prijateljima[mrtav link] Djilas.rs Aleksa Đilas
  304. ↑ Braneći Zapad[mrtav link] Djilas.rs Aleksa Đilas
  305. ↑ A farewell to Yugoslavia Arhivirano 2017-07-07 na Wayback Machine-u (na engleskom) openDemocracy. Dejan Đokić; 10.04.2002.
    “I usually declared myself a Yugoslav, which had several advantages over being merely a Serb, which I also am, by virtue of being born in Serbia, to Serbian parents. True, by Yugoslav I don't just mean a citizen of a country called Yugoslavia, in Central and Eastern Europe national identities have primarily ethnic and not civic meaning. This effectively means that even though there is no country called Yugoslavia anymore, I can continue to declare myself a Yugoslav. But, I have an(other) ethnic identity, that of a Serb, and anyhow, being Yugoslav always meant something more to me than just a national identification. […] Although, as I already said, I always identified with Yugoslavia, I think I only became a real Yugoslav once the real Yugoslav state disintegrated, when I left Serbia for Britain.”
  306. ↑ Jugoslovenski dert Deutsche Welle. Dragoslav Dedović; 28.07.2018.
    “On nije bio samo Jugosloven po nacionalnom opredeljenju. On je o Jugoslovenima izrekao istine koje spadaju u najtačnije i najbolnije spoznaje do kojih je jedan etnopsiholog mogao doći.”
  307. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 134.
    “Fekete Egon, filolog, serbokroatista, leksikograf; naučni savetnik u Institutu za sh. jezik, Bg. […] P: Jugosloven, […].”
  308. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 140.
    “Garašanin Milutin, arheolog, akademik; preds. Odbora za arheologiju SANU. […] P: Jugosloven, […].”
  309. ↑ Grubačić, Andrej: Don't mourn, balkanize! Essays after Yugoslavia Oakland 2010, str. 11. ISBN 1-60486-470-2.
    “I grew up in Belgrade—or, more precisely, between Belgrade and Sarajevo—but I always considered myself Yugoslav. I do not see any reason to stop doing so now.”
  310. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 163.
    “Herbut Fedor, redovni profesor Fizičkog fakulteta PMF, Bg.; dopisni član SANU. […] P: Rusin, Jugosloven.”
  311. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 152.
    “Herbut E. Fedor, redovni profesor Fizičkog fakulteta PMF u Beogradu; dopisni član SANU (r. 3. V 1932, Novi Vrbas). Rusin, Jugosloven.”
  312. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 176.
    “Ivić Ivan, redovni profesor Filozofskog fakulteta, Bg. (za pr. Razvojna psihologija). […] P: Jugosloven, […].”
  313. ↑ Prijatelj, Ivan: Borba za individualnost slovenskega književnega jezika 1848–1857 Ljubljana 1937, str. 109.
    “Ti nam pripravljaš pot, da se naj popred Jugoslovani sjedinimo, zraven pa tudi drugim narečjem približamo, da ne zagazimo na stranputice, po kterih žalibog tako radi tumaramo i vagutamo...”
  314. ↑ Jugoslavija, zemlja snova Peščanik. 03.12.2018.
    “On je glavni lik Bože Jezernika, jer Boža je integralni Jugosloven i on žali – i to je jedna od teza ove knjige – što, po njegovom mišljenju, u Jugoslaviji, kako on kaže, nije bilo više jugoslovenskog nacionalizma.”
  315. ↑ Zašto u Srbiji ima sve više Jugoslovena? Nova.rs TV Nova; 02.05.2023.
    “Sociolog Đokica Jovanović iz Niša na nedavnom popisu izjasnio se kao Jugosloven i to ne prvi put.”
  316. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 214.
    “Kakaš Damir, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine (od '94); potpredsednik Izvršnog odbora Reformske demokratske stranke Vojvodine; redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka, N. Sad. […] P: Jugosloven.”
  317. ↑ Krenula kampanja: Sve veći broj javnih osoba nagovara građane da se izjasne kao Jugoslaveni tportal.hr. B. Stilin; 02.10.2022.
    “Na njihov poziv prvi se odazvao sociolog, profesor na Sveučilištu u Novom Sadu i kolumnist lista Danas, Aleksej Kišjuhas, koji je na dan početka popisa podržao pokret poveznicom na svoju kolumnu pod naslovom 'Jugoslavija živi'.”
  318. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 228.
    “Klajn Ivan, lingvista; redovni profesor Filološkog fakulteta, Bg. […] P: Jugosloven, […].”
  319. ↑ Savić, Svenka/Korać, Maja: Naučnice iz Srbije u svetu: kroz dijalog i refleksiju, u: Prelić, Mladena/Stevanović, Lada/Lukić Krstanović, Miroslava (ur.): Rod, znanje i moć. Istorija, nasleđe i značaj naučnica u Srbiji Beograd 2022, str. 202.
    “Ja sam bila i ostala Jugoslovenka. Da pojasnim, multikulturna Južna Slovenka. To je moje duboko, i pre svega, lično opredeljenje, ne političko. Zasnovano na iskustvu i načinu života moje (primarne) porodice, kao i na istoriji mojih porodičnih predaka.”
  320. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 246.
    “Kotevska Ana, muzikolog i muzički kritičar; glavni i odgovorni urednik muzičkog mesečnika "Bis"; […] P: Jugoslovenka.”
  321. ↑ Sjećanje na Boška Kovačevića Oslobođenje. 27.12.2023.
    “Za sebe je volio da govori da je Sokolčanin, Subotičanin, Ličanin, Vojvođanin, Srbin, Jugosloven, Evropljanin, Građanin sveta”
  322. ↑ Kovačič, Fran: Ob osemstoletnici križarskih vojsk. (1096 – 1896), u: Katoliški obzornik, letnik I. (1897), str. 162.
    “Tem znamenitejše je to vprašanje za nas sedaj ob osemstoletnici križarskih vojsk, ker smo zlasti mi Jugoslovani v neposredni zvezi s križarskimi vojskami in se vprašanje cerkvenega zedinjenja posebno nas tiče.”
  323. ↑ I. K. S.: Politička pověstnica, u: Arkiv za pověstnicu jugoslavensku, knjiga II. (1852), str. 1.
    “Mi Jugoslaveni neimamo sve dosada našega diplomatara, pa ipak nećemo nikada bez njega moći razsvětliti i kritički napisati razgranjenu historiu našega naroda.”
  324. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 231-232.
    “Kurepa R. Đuro, redovni član SANU i ANU-BiH, dopisni član JAZU; profesor univerziteta - u penziji (r. 16. VIII 1907, Majske Poljane, Glina). Srbin-Jugosloven, […]. ”
  325. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 263.
    “Kurepa Milan, redovni profesor Fizičkog fakulteta PMF, Bg. (za pr. Fizika molekula i Fizika opšti kurs); naučni savetnik u Institutu za fiziku, Bg.; preds. Nacionalnog komiteta za fiziku Jugoslavije (od '87). […] P: Jugosloven srpsko-jevrejskog porekla.”
  326. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 232.
    “Kurepa V. Milan, fizičar; redovni profesor Fizičkog fakulteta PMF u Beogradu; predsednik Nacionalnog komiteta za fiziku SFRJ (r. 11. V 1933, Bačka Palanka). Jugosloven, srpsko-jevrejskog porekla.”
  327. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 403.
    “Mađarić Vlado, direktor Saveznog instituta za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, r. 1915 u Ludbregu, Jugosloven.”
  328. ↑ Majar, Matija: Naše slovstvo, u: Novice gospodarske, obertnijske in národske, tečaj XV. list 44 (03.06.1857), str. 174.
    “Mi Jugoslaveni, imenito Slovenci, smo v takih okolnostih, da moramo to pitanje tako le staviti: Čto moramo činiti, storiti, da se književno slože narečja serbsko, bulgarsko, horvatsko i slovensko?”
  329. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 317.
    “Mesinger Fedor, meteorolog; redovni profesor PMF, Bg. […] P: Jugosloven.”
  330. ↑ Magnum Crimen - bez cenzure Radio-televizija Srbije. 03.11.2015
    “Prvo izdanje ove kultne knjige, Viktor Novak, Hrvat, ali i integralni Jugosloven, uspeo je da objavi u burnim posleratnim godinama, 1948.”
  331. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 390.
    “Opavski Pavel [sic!], redovni profesor Fakulteta fizičke kulture, Bg. (penz.). […] P: Jugosloven, […].”
  332. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 334.
    “Opavski J. Pavle, redovni profesor Fakulteta za fizičku kulturu u Beogradu (r. 9. XI 1925, Stara Pazova). Jugosloven.”
  333. ↑ Европа и Срби: Миленко Панић Радио-телевизија Србије. Војислав Лалетин; 26.03.2013.
    “Премда је Југославија разбијена, он се и даље, с пуно разлога, осећа и понаша као Југословен.”
  334. ↑ Evropa i Srbi: Milenko Panić YouTube. RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal; 22.08.2016.
    “Pa, moram Vam reći da ovaj, ja sam uvijek bio, i odgojen, i… i ostao jugoslovenski orijentisan. […] Ali, ja sam se osjećao Jugosloven, i dalje se osjećam Jugosloven.”
  335. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 409.
    “Pavlovski Zlatica, upravnik Zavoda za živinarstvo u Institutu za stočarstvo, Zemun. […] P: Jugoslovenka.”
  336. ↑ Srbija i Velika Britanija: Ko je bio istoričar Stevan K. Pavlović - kosmopolita i džentlmen srpskog porekla BBC na srpskom. Dejan Đokić; 25.02.2022.
    “Istoričar Stevan K. Pavlović bio je kosmopolita i Evropljanin koji je govorio da je Jugosloven po rođenju, Srbin po porodičnom poreklu, Britanac po državljanstvu i Francuz po kulturnom afinitetu.”
  337. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 439.
    “Popov Nebojša, sociolog; viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društveni teoriju, Bg. (od '81); odgovorni urednik lista "Republika" (od '91); član Saveta Beogradskog univerziteta. […] P: Jugosloven.”
  338. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 447-448.
    “Popović Tomislav, naučni savetnik, redovni profesor univerziteta. […] P: Jugosloven.”
  339. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 455.
    “Puhalo Dušan, književni prevodilac; redovni profesor Filološkog fakulteta, Bg. (penz.) […] P: Jugosloven.”
  340. ↑ In memoriam - mr Božo Radman: Do posljednjeg daha posvećen nauci i pravdi Glas Srpske. Mladen Karić; 30.01.2021.
    “Ja sam univerzalista i kosmopolita. Nacionalno se osjećam kao Jugosloven. Ako me neko detaljnije pita, ja sam Bosanac. Ako ide još detaljnije, ja sam Krajišnik. Najdetaljnije, ja sam Banjalučanin. Nakon toga, nemojte me dalje pitati!”
  341. ↑ Struktura i rukovodstvo SAV-a SAV - Savez antifašista Vojvodine.
    “Sremac, Srbin, Vojvođanin, Jugosloven i Evropljanin.”
  342. ↑ Šta znači multikulturalnost Radio Slobodna Evropa. Biljana Jovićević; 16.01.2011.
    “Ja sam rođen u Jugoslaviji, tu sam odrastao, obrazovao se, oženio i dobio djecu. Nisam mogao biti ništa drugo nego Jugosloven, bez obzira što su moj otac i majka bili Srbi.”
  343. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 471.
    “Rajić Ljubiša, vanredni profesor za skandinavske jezike i književnosti na Filološkom fakultetu, Bg. […] P: Jugosloven.”
  344. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 481.
    “Ribnikar Slobodan, akademik; redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, Bg. (za pr. Nuklearna hemija i Fadiohemija). […] P: Jugosloven.”
  345. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 487-488.
    “Rot Nikola, redovni profesor Filozofskog fakulteta, Bg. (penz.). […] P: Jugosloven.”
  346. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 496.
    “Savić Svenka, redovni profesor Filozofskog fakulteta, N. Sad (za pr. Psiholingvistika, Analiza diskursa i Uvod u lingvistiku). […] P: Jugoslovenka, […].”
  347. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 521.
    “Stanković Đorđe, redovni profesor Filozofskog fakulteta, Bg. (za pr. Istorija Jugoslavije); šef Katedre za istoriju Jugoslavije. […] P: Jugosloven, […].”
  348. ↑ Dubravka Stojanović: Nismo u Hladnom ratu, Vučić nije Tito, a ni Srbija nije Jugoslavija Danas. Demostat/Ivana Petronijević Terzić; 21.12.2022.
    “Ni ja ne želim Jugoslaviju, ja jesam Jugoslovenka, ali ne želim Jugoslaviju zato što mislim da je njeni narodi nisu dorasli.”
  349. ↑ Latinka Perović - u Srbiji ignorisana i napadana, u regionu poštovana Radio Slobodna Evropa. Omer Karabeg; 10.12.2023.
    “Tek sam kasnije kroz duge razgovore s njom shvatila tu njenu poziciju bez obzira što se s njom na tom pitanju nisam slagala i ostala sam Jugoslovenka.”
  350. ↑ Пратениците-торбеши бараат третман на помала етничка заедница[mrtav link] (na makedonskom) Dnevnik. Tatjana Popovska; 18.09.2011.
  351. ↑ Ин мемориам[mrtav link] (na makedonskom) Nova Makedonija. Svetomir Škarić; 18.12.2010.
  352. ↑ Jugonostalgija Una televizija, emisija Reaktor BiH. 04.12.2023.
    “Pa znate šta, ja mislim da je bolje reći da... da sam Jugosloven nego jugonostalgičar.”
  353. ↑ Тадић, Јорјо: Сабласти круже Југославијом..., у: Историјски часопис, књ. 18 (1971), str. 48.
    “А још више зато што је мени лично сасвим свеједно да ли се нешто назива хрватским или српским, јер су за мене Срби и Хрвати један народ, без обзира што се о томе мислило или данас мисли, пише и прописује. Као Југословен, али не по линији државне већ по свом дубоком националном опредељењу, а и научном уверењу, јер сам то био и онда када смо о југословенској држави само сањали, сматрам да је ненаучно и смешно сврставати старе Дубровчане у Србе или Хрвате, а њихова културна дела, посебно књижевност, резервисати искључиво за једне или друге.“
  354. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 715-716.
    “Tadić Jorjo, dr filozofije, red. prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu za Opštu istoriju Novoga veka, dopisni član Srpske akademije nauka u Beogradu, dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, r. 1899 u Starom Gradu, Srez hvarski, Jugosloven.”
  355. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 568.
    “Tadić Nevenka, neuropsihijatar. […] P: Jugoslovenka, […].”
  356. ↑ Svi hoće Nikolu Teslu Radio Slobodna Evropa. Mila Đurđević/Una Čilić.
    “Zbog toga, braćo i sestre, kao najstariji Srbin, Jugoslaven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama, upućujem vam ovo pismo moleći vas da se odazovete pozivu predsjednika Roosevelta.”
  357. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 585.
    “Tomović Rajko, akademik; direktor (sa N. Uzungoluom) Centra za multidisciplinarno praćenje pravaca razvoja informatike, Atina (od '96). […] P: Jugosloven.”
  358. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 590.
    “Trgovčević Ljubinka, viši nauč. saradnik u Istorijskom institutu SANU, Bg. […] P: Jugoslovenka.”
  359. ↑ Veče sećanja na Ljubinku Trgovčević (1948-2022): Istoričarka, putnica, žena, nadasve prijateljica Danas. J. J.; 06.03.2023.
    “Rođena u njenom središtu, u Bosni, u Sarajevu, ostala je Jugoslovenka do kraja.”
  360. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 598.
    “Urošević Vladeta, osnivač i direktor preduzeća "Metrologia". […] P: Srbin, Jugosloven.”
  361. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 605.
    “Vejvoda Ivan, politikolog; profesor na Syssex [sic!] University, Engleska (od '93). […] P: Jugosloven.”
  362. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 510.
    “Vejvoda I. Ivan, politikolog; istraživač u Institutu za evropske studije u Beogradu (r. 27. XII 1949, Beograd). Jugosloven.”
  363. ↑ Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 65.
    “Vernić Vuk, borac u prištapskim jedinicama VŠ, neutvrđenog mesta rođenja, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, Jugosloven, u NOV došao krajem marta 1943. iz ustaškog logora Jasenovac razmenom za zarobljene Nemce.”
  364. ↑ [3][4] Неорадикалски рикверц води у провалију НИН. Радмила Станковић; 06.08.2020.
    “Радина Вучетић је имала ту срећу: предмет њеног научног интересовања је превасходно Југославија, Краљевина и она социјалистичка, а за себе једнако каже да је Југословенка јер је рођена и васпитана у тој земљи, јер је формирана у југословенском духу и не може за првих двадесет година свог живота да каже „пуј, пике, више не важи“.”
  365. ↑ Prostori slobode - Radina Vučetić YouTube. Remarker Media; 01.07.2020.
    Jesi ti Jugoslovenka? - “Jesam, da. To moram da pomenem.”
  366. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 628.
    “Vujović Sreten, sociolog; redovni profesor Filozofskog fakulteta, Bg. (od '92); član Malog veća Beogradskog kruga. […] P: Jugosloven, […].”
  367. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 45.
    “Bjelica Mihailo, naučni savetnik u Institutu za političke studije, Bg.; redovni profesor Fakulteta političkih nauka, Bg. (za pr. Istorija novinarstva). […] P: Jugosloven.”
  368. ↑ Angelina Čakširan, novinar i urednik: Pisanje mora imati svrhu i poruku jer to je pravo novinarstvo mojnovisad.com Aleksandar Jovanović; 12.11.2021.
    “Kao Jugoslovenka, što sam ostala do danas, prezirala sam svaki nacionalizam, srpski, hrvatski, bilo koji. To nas je i dovelo do raspada zemlje koja je definitivno bila najlepša na svetu. U svakom pogledu.”
  369. ↑ Što će Kerum na ovo reći: Vojvođanski novinar osniva Nacionalno vijeće Jugoslavena Index. 27.11.2009.
  370. ↑ Milovan Đilas: „Crnogorac, Srbin i Jugosloven koji po značaju daleko prevazilazi jugoslovenske okvire“ BBC na srpskom. Dejan Đokić; 17.07.2020.
    “Đilas je bio Crnogorac, Srbin i Jugosloven. Ali je po svom značaju daleko prevazilazio jugoslovenske okvire, pa iako zvuči kao kliše, može se reći da je bio građanin sveta, pre svega onog sveta koji se borio za slobodu, pravdu i društvenu jednakost.”
  371. ↑ Đoković, Momir (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji 1991. Leksikon. Beograd 1991, str. 144.
    “Grizelj, I. Jug, novinar (r. 2. VIII 1926, Vrlika). Jugosloven.”
  372. ↑ Venci i reči za velikana novinarstva Vreme. Živorad Kovaćević; br. 12, 14.01.1991.
    “Jug Girzelj je bio Jugosloven u najboljem smislu te reči Zato je toliko voleo Beograd — onaj široki, neuskogrudi, neprovincijalni, tolerantni, kosmopolitski Beograd. Bio je ponosan što je Beograđanin. Njegov zvezdani čas je bio kad su kolege odlučile da on, po krvi Hrvat i Italijan, po ljudskom opredeljenju Jugosloven, bude predsednik Udruženja novinara Srbije.”
  373. ↑ A vi, što biste da nas koljete, vi ste Dinko Šakić: Dinko Gruhonjić za Danas o tome šta je zaista rekao u Dubrovniku Danas. Dinko Gruhonjić; 25.03.2024.
    “Ja sam dete bratstva i jedinstva, moja jedina domovina bila je i ostala Jugoslavija, a ja sam Jugosloven, Bosanac i Vojvođanin. Nikada nisam prestao da verujem u bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti.”
  374. ↑ Hulje vrebaju iz mraka i kreću se u čoporima Danas. Dinko Gruhonjić; 05.12.2020.
    “Ja sam Jugosloven, dakle apatrid. Ali, odavno sam shvatio da je Jugoslavija bila prirodna tvorevina, a da su ove banane u kojima živimo totalno neprirodne.”
  375. ↑ Dinko Gruhonjić: Danas je sveti AVNOJ – ideja Jugoslavije je ideja slobode Autonomija. Dinko Gruhonjić; 29.11.2021.
    “Kao Jugosloven, kažem da Jugoslavija nije bila savršena. Ali se mogla “popraviti”. A ovo, ovo što su nam servirale ubice Jugoslavije kao “novu normalnost”, e to je potpuno nepopravljivo!”
  376. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 165.
    “Huber Zdravko, novinar, urednik u "Našoj Borbi". […] P: Jugosloven.”
  377. ↑ Razgovor u Jajcu Peščanik. Dejan Ilić; 26.07.2017.
    “Da li to što sam Jugosloven isključuje mogućnost da budem Srbin?”
  378. ↑ Dežulović: To što radi Vesić može i Baka Prase Portal 021. Danas; 15.12.2020.
    “Inače, taj princip, da dobri Hrvati iz srpske perspektive smeju da seru samo po Hrvatskoj i njenim gradovima, i obratno, da je dobrim Srbima iz hrvatske perspektive dopušteno da seru isključivo po Srbiji i njenim gradovima, za mene je nakaradan. Ja se kao Jugosloven zalažem za to da svi seremo po svima, slobodno, velikodušno, bez kočnica i ustezanja.”
  379. ↑ „Približite mi to, kako se čovek oseća ko Crnogorac?“ Željko Ivanović u novom Nedeljniku Nedeljnik. Veljko Miladinović; 13.01.2024.
    “Ja sam bio Jugosloven. I danas sam u kulturološkom smislu Jugosloven.”
  380. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 317.
    “Kirigin Josip, novinar, šef dopisništva zagrebačkog Vjesnika u Beogradu, rez. kapetan, r. 1918 u Australiji, Jugosloven.”
  381. ↑ Žavčanin, K. [Ferdo Kočevar (pseudonim)]: Jugoslavenska akademija, u: Novice gospodarske, obertniške in narodne, tečaj XIX. list 19 (08.05.1861), str. 150.
    “Mi Jugoslovani smo v tem obziru v dosta hujem položaji. […] Naravno je tedaj, da so zadobile te sosedne slovstva pretežni upljiv v nas Jugoslovane in sicer na veliko škodo in nevarnost za našo narodnost.”
  382. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 331.
    “Konjhodžić Mahmud, novinar, r. 1905 u Ljubuškom, srez Mostar, Jugosloven.”
  383. ↑ A[nton]. K[os]. Cestnikov: Poljodelstvo in kemija, u: Novice gospodarske, obertnijske in národske, tečaj XV. list 53 (04.07.1857), str. 210.
    “Tudi mi Jugoslovani se moremo sponašati z možem, ki po vsej pravici zaslužuje, da ga v vesrto Mezzofantov vredimo.”
  384. ↑ Boro Krivokapić, poslednji Jugosloven Arhivirano 2023-02-08 na Wayback Machine-u XXZ magazin. Milivoj Bešlin; 28.11.2018.
    “Ja sam bio i ostao prije svega Jugosloven”, neretko je ponavljao.
  385. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 281.
    “Lukač Sergije, novinar; redovni profesor FPN, Bg. (penz.). […] P: Jugosloven-Srbin, […].”
  386. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 284.
    “Luković Petar, novinar; zamenik glavnog i odgovornog urednika lista "Vreme". […] P: Jugosloven.”
  387. ↑ Budimo Jugosloveni iako smo Srbi Al Jazeera Balkans. Tomislav Marković; 21.10.2022.
    “Izjašnjavajući se kao Jugosloveni po nacionalnosti podrivamo totalitarnu ideju nacionalnog identiteta, a o njenoj totalitarnosti dovoljno govori masovna histerija protiv jugoslovenstva kojoj svedočimo. […] Budimo Jugosloveni, iako smo Srbi.”
  388. ↑ Poslednji odlazak jugoslovenskog emigranta Vreme. Petar Lađević; broj 1283, 06.08.2015.
    “Tridesetog jula ove godine u Nju Džersiju je umro veliki Jugosloven, istinski borac za ljudska prava, najbliži saradnik pokojnog Mihajla Mihajlova, saradnik i prijatelj Saveza Oslobođenje i jedan od najrespektabilnijih izučavalaca i sakupljača različitih izvora za stvaranje celovite slike o demokratskoj Jugoslaviji; politički emigrant koji je čitav život posvetio intelektualnoj i ljudskoj borbi za demokratsku Jugoslaviju.”
  389. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 321.
    “Mihajlov Mihai [sic!], publicista; viši naučni saradnik u Elliott Schoo [sic!] of International Affairs, Vašington (od '94); član Centralnog komiteta Socijaldemokrata Amerike. […] Rus po rođenju, Jugosl. po opredeljenju; […]”
  390. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 452.
    “Milić Živko, novinar, urednik «Borbe», član upravnog odbora Saveza novinara Jugoslavije, rez. kapetan, r. 1923 u Zagrebu, Jugosloven.”
  391. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 366.
    “Mujčinović Avdo, pozorišni kritičar u listu "Politika ekspres", Bg. […] P: Jugosloven, […].”
  392. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 485.
    “Rizinger Ivan, muzički urednik Radio Kruševca (od '89), revije "Pobeda" (od '90) i diskografske kuće "Take It Or Leave It", Bg. (od '95). […] P: Jugosloven, […].”
  393. ↑ Teofil Pančić za Karakter: Moja lista pet najboljih novinara Karakter. Karakter; 03.12.2021.
    “Aludirate na moj tekst u kome sam objasnio da su entiteti složeniji i da ne mora da bude samo jedan, jer sam ja celog života i Srbin i Vojvođanin i Jugosloven i da ne vidim u čemu je tu problem. Na popisima sam se uvek izjašnjavao kao Srbin, ali sad dolazim u iskušenje da se pomalo iz inata izjasnim kao Vojvođanin. Ako nacionalistima to već toliko smeta, onda malo da ih iritiram.”
  394. ↑ Srpstvo, vojvođanstvo... i ostale koske Slobodna reč. Teofil Pančić; 31.08.2021.
    “A identiteti mogu da budu složeni, višestruki i isprepleteni, sve u jednom čoveku, i to ne nužno zato što ovaj ima „mešano poreklo“ po oveštalim etnocentričnim standardima. Evo, znam po sebi: u svakoj bih prilici mogao reći za sebe, i na svakom bih se popisu stanovnišva – ako se takvo izjašnjavanje već traži – mogao izjasniti i kao Srbin i kao Vojvođanin i kao Jugosloven, i ne bih nikada slagao baš ništa.”
  395. ↑ 395,00 395,01 395,02 395,03 395,04 395,05 395,06 395,07 395,08 395,09 395,10 395,11 395,12 395,13 395,14 395,15 395,16 Matvejević, Predrag: Jugoslavenstvo danas. Pitanja kulture. Zagreb 1982, str. 180-181.
    “Uostalom, on nije bio jedini koji se u presudnim trenucima naše historije iskazao kao Jugoslaven. To je slučaj velikog broja njegovih najbližih drugova i suboraca koji su se u raznim prilikama u ratu i poratnim godinama, izjasnili na isti način: Kosta Nađ, Koča Popović, Svetozar Vukmanović-Tempo, Petar Drapšin, Peko Dapčević, Ivan Gošnjak, Vice Buljan, Vicko Krstulović, Avdo Humo, Osman Karabegović, Vlado Popović, Rato Dugonjić, Ivo i Jurica Ribar, dr Ivan Ribar, Grga Jankes, Zaim Šarac, Vlado Ribnikar, Šefket Maglajlić, Uglješa Danilović, Veljko Vlahović i mnogi drugi.”
  396. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 490.
    “Sabljaković Dževad, književnik, književni kritičar i novinar. […] P: Jugosloven, […].”
  397. ↑ Bez Jugoslovena na popisu Arhivirano 2022-10-14 na Wayback Machine-u Forum - Portal građanske Srbije. D. B.; 12.10.2022.
    “Redakciji Portala Forum javio se kolega Dragoslav Simić (Radio Beograd) i rekao da mu je pre dva dana došla popisivačica kojoj je na pitanje o nacionlanosti odgovorio da je Jugosloven.”
  398. ↑ „Nažalost, jedinica sam“: Tamara Skrozza o odrastanju u Somboru i tome kako je posao birao nju, a ne ona njega Danas. Rade Radovanović; 16.04.2023.
    “Dete sam iz mešovitog braka, nisam krštena, vaspitavana sam i uvek sam se izjašnjavala kao Jugoslovenka.”
  399. ↑ Yugonostalgic Cuisine (na engleskom) Vittles. Natasha Tripney; 23.08.2021.
    “Sofronijevic regards herself as Yugoslav, though she was born in the UK in 1998.”
  400. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 549.
    “Suša Gordana, novinar i komentator; novinar u listu "Naša Borba"; urednik Video nedeljnika "VIN"; član Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Malog veća Beogradskog kruga. […] P: Jugoslovenka.”
  401. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 562-563.
    “Štajner Hari, novinar; spoljnopolitički komentator lista "Vreme"; direktor "Medija centra", Bg. […] P: Jugosloven.”
  402. ↑ Mogu li Jugosloveni postati etnička zajednica? Danas. Katarina Živanović; 13.12.2013.
    “Trnavčević se, inače, izjašnjava kao Jugosloven. Jedan je od 23.303 koliko ih po poslednjem popisu ima u Srbiji.”
  403. ↑ Boris Varga: Privilegija je danas biti u manjini Danas. Rade Radovanović; 29.09.2019.
    “U Ukrajini sam među majdanistima kao neko ko se deklariše među ostalom i kao Jugosloven, Rusin i ukrajinski levičar, što je prema uspostavljenim tamošnjim stereotipima skoro sve do ekscesa potpuno isključivo.”
  404. ↑ Gordana Vujović: Jugoslovenka živi u meni, srcem sam pisala “Tako je bilo napisano u libru” Primorski Portal. Biljana Dabić; 10.09.2024.
    “U duši sam bila i ostala Jugoslovenka i umrjeću kao Jugoslovenka.”
  405. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 166.
    “Đurašinović Vojin-Kostja, inspektor u Državnom sekretarijatu za unutrašnje poslove NR Srbije, r. 1919 u Bastaji, srez Daruvar, Jugosloven.”
  406. ↑ Stehlík, Petr: Jugoslavenstvo Srđe Popovića kao temelj suvremenog promišljanja jedne naizgled umirovljene ideje, u: Štěpánek, Václav (ur.): Савремена српска и чешка славистичка истраживања. Реферати са Kолоквијума Београд–Брно одржаног 21. октобра 2021. на Филoлошком факултету Универзитета у Београду./Současná srbská a česká slavistická bádání. Příspěvky z Kolokvia Brno–Bělehrad, které se konalo 21. října 2021 na Filologické fakultě Univerzity v Bělehradě. Edice Brno–Bělehrad, sv. 2. Brno 2021, str. 73.
    “Oduvek sam bio Jugosloven. Prvo što sam u životu naučio bilo je kako se zovem, u kojoj ulici stanujem i to da sam Jugosloven. Druga stvar je bio režim prema kome sam bio vrlo kritičan. Najveći problem Jugoslavije bio je u tome što ona nije mogla da postane demokratska država. Desimir Tošić je to jednom lepo rekao: ‚Ideja Jugoslavije je bila velika, ali smo mi, nažalost, bili mali’.”
  407. ↑ Advokat od lika i dela Vreme. Aleksandar Ćirić; 02.12.2010.
    “Neočekivano za mnoge, Srđa Popović otkriva da je oduvek bio Jugosloven, mada je imao problem "s tom vrstom identifikacije".”
  408. ↑ Srđa Popović – intervju Peščanik. Esquire; 19.10.2013.
    “Srđa Popović nikada nije odustao od svog opredeljenja da se izajšnjava kao Jugosloven, ali ni tome ne prilazi olako, jednostrano.”
  409. ↑ Srđa Popović i Tadeuš Mazovjecki, odlazak boraca za ljudska prava Monitor. Tamara Kaliterna; 01.11.2013.
    “Srđa Popović se do kraja izjašnjavao kao Jugosloven.”
  410. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 239.
    “Kopečni Miroslav, direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča". […] P: Jugosloven.”
  411. ↑ Ni od mramora, ni od gvožđa, već čovek od principa Danas. Duško Radosavljević; 10.12.2019.
    “Po svome ličnom opredeljenju, i to je stalno naglašavao, Đorđe je bio Rumljanin, Sremac, Vojvođanin i Jugosloven. To je ono što ga je određivalo, činilo njegovu ličnost, opredeljivalo stavove i ponašanje.”
  412. ↑ Nešović, Slobodan/Mitrović, Živan: Savezna narodna skupština: izabrana 22 i 24 novembra 1953 godine. Beograd 1955, str. 63.
    “Agbaba T. Milka (Izborni srez begejski, APV – NRS), politički radnik, rođena u siromašnoj seljačkoj porodici 24-XI-1921 godine u Banatskom Karađorđevu, APV – NRS. Jugoslovenka.”
  413. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 11.
    “Agbaba Milka, nar. poslanik Savezne narodne skupštine za Srez begejski, član CK SK Srbije, pretsednik Saveza društava prijatelja dece i omladine za APV, r. 1921 u Banatskom Karađorđevu, Jugoslovenka.”
  414. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 57.
    “Bijedić Džemal, nar. posl. Republičkog veća Narodne skupštine NR BiH, član Izvršnog veća NR BiH, pretsednik Sreskog NO u Mostaru, član CK SK BiH, član Saveznog odbora Saveza boraca NOR, član Pretsedništva [sic!] Glavnog odbora SSRN BiH, rez. potpukovnik, r. 1917 u Mostaru, Jugosloven.”
  415. ↑ Matvejević, Predrag: Jugoslavenstvo danas. Pitanja kulture. Zagreb 1982, str. 179-180.
    “Tito je bio Jugoslaven na jedan novi način, i kao državnik, i kao politički čovjek, i naprosto kao čovjek. […] Za vrijeme rata ustaše su nastojali prikriti Titovo hrvatsko porijeklo. On sam ga nije krio: kad je došao u oslobođeni Beograd svi su znali koje je nacionalnosti. Nije to previše isticao niti je smatrao da je to najvažnije. U nekim je prilikama ipak govorio o tome: i o svojoj nacionalnosti i o jugoslavenstvu. Postoje tri njegove veće izjave kojima se može poslužiti na različite načine. Prva je negdje s kraja pedesetih ili početka šezdesetih godina (objavio ju je zagrebački tjednik »Danas« na Titov devedeseti rođendan, 25. V 1982, bez preciznije datacije): »Tko hoće da bude Jugoslaven, neka bude Jugoslaven, kome to smeta. Ne smije se, naravno, to forsirati, na isti način kao što se tome ne treba ni suprotstavljati. I važno je da se zna da to ne može biti nacionalno opredjeljenje. I ja kažem da sam Jugoslaven. I to ću uvijek kazati, što ne znači da sam zaboravio da sam rođen u Zagorju, da sam po nacionalnosti Hrvat. Bitno je što radim i čemu težim«... 1. marta 1971. dao je još jednu izjavu o tome, koja, ako se ne varam, tada nije odmah puštena u javnost: »Ja sam protiv svakog pritiska u pogledu nacionalnog opredjeljenja, tj. da se ljudi moraju izjašnjavati da pripadaju ovoj ili onoj naciji. Ima čitav niz ljudi kojima to smeta. Dobro je da se ljudi, opredjeljuju, jer se od toga ne može pobjeći. Ja sam rođen u Hrvatskoj, kao i moji preci, u Zagorju. To svi znaju. Ali, ja sam Jugosloven, po svojoj funkciji, po svemu. I ne samo to. Ja sam internacionalista.« (navedeno prema »Politici«, Beograd 4. V 1982). Treća izjava, kojom se najviše operira, izgovorena je vrlo spontano, možda čak s ljutnjom, u jeku najveće poslijeratne međunacionalne krize u nas: u ljeto 1971, na manevrima »Sloboda 71«. Ona se u ponečem razlikuje od prve te se obično i citira s različitom namjerom: »Bilo je slučajeva da se počelo zaboravljati da smo mi Jugoslavija. Govorilo se o republici, a o Jugoslaviji se ćutalo. Bilo je skoro sramota da se prizna da si Jugosloven. Ja za sebe kažem: ja sam Jugosloven i ništa drugo ne mogu biti. Ja sam Jugosloven i po svojim obavezama, po svom položaju a i po svom duhu. Ali, ja nisam zatajio ni da sam rođen u Hrvatskoj. Zašto da sada ističem da sam Hrvat. Ja sam odrastao u Jugoslaviji u sredini radničke klase. A takvih ima stotine hiljada.« Razlika između prve i treće izjave posve je razumljiva: kad je zajedništvo dovedeno u pitanje, pogotovo kad je u krizi, Titu je jugoslavenstvo važnije nego nacionalnost. Da to nije bilo tako, zar bi bila moguća 1941, NOB, AVNOJ i sve drugo.”
  416. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 92.
    “Buljan Vice, nar. posl. Saveznog veća Savezne narodne skupštine za srez Sinj, r. 1905 u Sinju, Jugosloven.”
  417. ↑ Nešović, Slobodan/Mitrović, Živan: Savezna narodna skupština: izabrana 22 i 24 novembra 1953 godine. Beograd 1955, str. 95.
    “Danilović J. ing. Uglješa (poslanik Veća naroda iz NR BiH), inženjer agronomije, rođen 7-II-1913 god. u selu Gnionici, srez Modriča, NR BiH. Jugosloven.”
  418. ↑ Nešović, Slobodan/Mitrović, Živan: Savezna narodna skupština: izabrana 22 i 24 novembra 1953 godine. Beograd 1955, str. 96.
    “Dapčević J. Peko (Izborni srez žički, NRS), general-pukovnik, rođen 25-VI-1913 god. u Ljubotinju, kraj Cetinja, NR CG. Jugosloven.”
  419. ↑ Nešović, Slobodan/Mitrović, Živan: Savezna narodna skupština: izabrana 22 i 24 novembra 1953 godine. Beograd 1955, str. 102.
    “Dugonjić I. Ratomir (poslanik Veća naroda iz NR BiH), pravnik, rođen 10-I-1916 god. u Trebinju, NR BiH. Jugosloven.”
  420. ↑ Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 48.
    “Krstulović Marka Vicko, komandant rasformirane 9. dalmatinske divizije, na raspoloženju u VŠ, rođen 1905, Split, radnik, Jugosloven, u NOB od 1941, član KPJ od 1922, član CK KPJ od 1940, većnik Prvog i Drugog zasedanja AVNOJ-a, krajem rata ministar u vladi NR Hrvatske. ”
  421. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 270.
    “Jankes Grga, nar. poslanik Saveznog veća Savezne nar. skupštine, pretsednik Odbora za pritužbe i žalbe, član Centralnog odbora Saveza ratnih vojnih invalida, r. 1906 u Ivanskoj, srez Bjelovar, Jugoslovan [sic!].”
  422. ↑ Nešović, Slobodan/Mitrović, Živan: Savezna narodna skupština: izabrana 22 i 24 novembra 1953 godine. Beograd 1955, str. 122.
    “Jankes Đ. Grga (Izborni srez Bjelovar NRH), politički radnik, rođen 12-III-1906 u Ivanskoj, Srez bjelovarski, NRH. Jugosloven.”
  423. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 613.
    “Romano Moric, ekonomista, nar. posl. Republičkog veća Narodnog sobranja NR Makedonije, član Izvršnog veća NR Makedonije, član CK SK Makedonije, član pretsedništva Glavnog odbora SSRN Makedonije, rez. poručnik, r. 1921 u Bijeljini, NR BiH, Jugosloven.”
  424. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 518.
    “Papić Radovan, nar. poslanik Savezne narodne skupštine, posl. Veća Naroda za NR BiH, nar. posl. Republičkog veća Narodne skupštine NR BiH, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu Saveznog izvršnog veća, član Izvršnog komiteta CK Saveza komunista BiH, član Centralne revizione komisije Saveza komunista Jugoslavije, član Pretsedništva Glavnog odbora SSRN BiH, rez. pukovnik, r. 1910 u Vlahinji, srez Bileća, Jugosloven.”
  425. ↑ Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 57.
    “Pijade Samuila Moša Čiča Janko, načelnik odseka VŠ za vojne vlasti u pozadini i član CK KPJ, rođen 1890, Beograd, akademski slikar i novinar, Jugosloven, u NOB od 1941, član KPJ od 1920, bio član ilegalnog Izvršnog odbora KPJ od 1922, izdržao četrnaest godina robije, većnik Prvog i Drugog zasedanja AVNOJ-a.”
  426. ↑ Grujičić, Nebojša: Da je skrlet kao što je kuvet bio bi ibret, u: Bazdulj, Muharem/Grujičić, Nebojša (ur.): Stogodišnji rat. Sarajevski atentat i tumačenja. Beograd 2015, str. 74.
    Govoreći u ovom kontekstu o Mladoj Bosni, sociolog Todor Kuljić je napisao neveliki tekst koji zaslužuje da se ovde ponovi: “[…] Doduše, neki Principa i brane. To danas čine pretežno srpski istoričari. Zašto? Utisak je da to ne čine zbog solidarnosti sa težnjama sunarodnika (uostalom Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven i to jeste bio njegov istinski identitet), nego više stoga što se time opiru demonizovanju vlastite nacije […].”
  427. ↑ Princip bez advokata Politika. Todor Kuljić; 23.09.2013.
    “Doduše, neki Principa i brane. To danas čine pretežno srpski istoričari. Zašto? Utisak je da to ne čine zbog solidarnosti sa težnjama sunarodnika (uostalom Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven i to jeste bio njegov istinski identitet), nego više stoga što se time opiru demonizovanju vlastite nacije.”
  428. ↑ Povodom predstave "Mali mi je ovaj grob": Jugoslovenstvo Gavrila Principa Radio Slobodna Evropa. Branka Mihajlović; 14.03.2014.
    Autorka teksta Biljana Srbljanović primećuje “da se istoričari utrkuju, otimajući se oko identiteta čoveka koji se vrlo jasno, na nekoliko zvaničnih mesta, potpisano i pisano, izjašnjavao o sopstvenom identitetu kao jugoslovenske nacionalnosti, vrlo nereligiozan čovek, koji nema nikakve veze sa velikosrpskom idejom.”
  429. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 584.
    “Radić Vaso, narodni poslanik Saveznog veća Savezne narodne skupštine, član Revizione komisije CK SK BiH, član Glavnog odbora SSRN BiH i Vazduhoplovnog saveza BiH, rez. major, r. 1923 u Vlahinju, srez Visoko, Jugosloven.”
  430. ↑ Novak, Viktor: Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva (1390-1930). Beograd 1930, str. LXII.
    “Jedan narod, iako sa raznim plemenskim imenima i u zajedničkoj državi, nije u Ustavotvornoj skupštini, (kojoj je bio pretsednik Hrvat i osvedočeni Jugosloven Ivan Ribar), na žalost pod navalom gentilnog instinkta, u Ustavu dobio ni […].”
  431. ↑ Petričević, Jozo: Jurica Ribar. Slikar i revolucionar. Zagreb 1988, str. 115.
    Jurica je umro na rukama Steve Dobrkovića. Njegovom susretljivošću uspio sam utvrditi točan datum Juričine smrti. “[…] Ovako nesvjesan živio je još oko dva sata kada ga je izdala i posljednja snaga i kada je zauvijek prestalo kucati mladenačko srce - divnog druga i borca Četvrte proleterske brigade, rođenog sina iz bratske Hrvatske i velikog Jugoslavena Jurice Ribara.”
  432. ↑ Petričević, Jurica Ribar, str. 99.
    “Iako je kasnije, u više navrata imao poći na novu dužnost, ostao je sa Crnogorcima. Nikako ih nije htio ostaviti. Crnogorce je volio neograničeno. S njima se toliko saživio. Juricu je kao Hrvata, odnjihao slobodarski Beograd, a Četvrta ga je sudbinski, trajno, zanavijek povezala za Crnu Goru i on ništa manje nije bio Crnogorac - bio je u stvari Jugoslaven. […] ...” (Dr Ivan Ribar).
  433. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 612-613.
    “Romac Paško, nar. poslanik Saveznog veća Savezne narodne skupštine, pretsednik Glavnog zadružnog saveza FNRJ, član CK SKH i CK SKS, organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu, član Glavnog odbora SSRNS, sekretar Pokrajinskog odbora SSRNS, član Glavnog odbora Saveza boraca Srbije, rez. pukovnik, r. 1915 u Vukšiću, srez Benkovac, Jugosloven.”
  434. ↑ Boban, Branka: Stavovi hrvatske političke elite prema stvaranju jugoslavenske države, u: Tragovi, god. 2 br. 2 (2019), str. 41.
    “Govorim kao slobodan, uvjeren, a i informiran narodni čovjek. Govorim kao Hrvat slobodnih misli, Jugoslaven, ali – last but not least – kao Dubrovčanin.”
  435. ↑ Greble, Emily: Muslims and the making of modern Europe. New York 2021, str. 239. (na engleskom)
    “Šarac was a lifelong, self-identified Yugoslav who abhorred the fascists and had been among those responsible for spearheading the Muslim cultural association, Preporod.”
  436. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 701.
    “Šoć Pero, dr književnosti, ministar Crne Gore u penziji, r. 1884 u Ljubotinju, Srez cetinjski, Jugosloven.”
  437. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 769.
    “Vlatković Nemanja, učitelj, nar. posl. Republičkog veća Narodne skupštine NR BiH, član glavnog odbora Saveza boraca BiH, r. 1914 u Lješljanima, Srez bosansko-novski, Jugosloven.”
  438. ↑ Slovenac koji je štitio siromašne beogradske radnike Kaldrma. Kaldrma; 01.05.2023.
    “Slovenac po rođenju, Jugosloven po uverenju, čovek zanimljive biografije, političar, i nadasve neko ko je u opustošenom Beogradu posle Prvog svetskog rata imao itekako sluha za nevolje onih koji su u prestonom gradu nove države Srba, Hrvata i Slovenaca tražeći posao u nemaštini lutali ulicama.”
  439. ↑ Kapetanović-Ljubušak, Mehmed-beg: Istočno blago. Svezak I: Turske, arapske i perzijske poslovice i mudre rečenice. Sarajevo 1896, str. 76.
    “Mi Jugoslaveni kao poznati gostoljubivi narod sa ovom se turskom poslovicom ni najmanje ne možemo složiti, već se držimo onoga, kao što veli naš narod: »Kako kojeg gosta, tako ga je i dosta«”
  440. ↑ Milutinović, Kosta: Vojvodina i Dalmacija 1760-1914. Novi Sad 1973, str. 288.
    “Možda baš zbog italijanskog porekla po ocu i srpsko-hrvatske simbioze po majci, Monti se osećao kao Jugosloven i najoštrije osuđivao ekstremiste na jednoj i na drugoj strani, a naročito klerikalce.”
  441. ↑ Zarnik, Valentin: Originali iz domačega življenja, u: Novice gospodarske, obrtniške in narodne, tečaj XX. list 20 (14.05.1862), str. 155.
    “Slovenci in sploh Jugoslovani še dosedaj nimamo svojega domačega narodnega vseučilišča, in toraj se naša po znanostih hrepeneča mladež že od nekdaj večidel na Dunaj (Beč) podaja, ter v Gradcu komaj tretjina ostaja.”
  442. ↑ Zarnik, Valentin: Zbrani spisi Dr. V. Zarnika. I. zvezek: Pripovedni spisi. Ljubljana 1888, str. 149-150.
    “Na tak način bi bili mi avstrijski Jugoslovani popolnoma od morja ločeni in kupčijski razvitek našega naroda uničen.”
  443. ↑ Dejan Cvetković: Uz čvrstu odluku i fokus ostvarit ćete sve što želite Akta.ba Ivana Mihajlović; 27.12.2016.
    “Dejan Cvetković za sebe voli reći da je nepopravljivi Jugosloven.”
  444. ↑ 444,0 444,1 Aleksandar Josipović: Odbio sam srpske umetnice Nadlanu. Marija Milenković; 26.05.2014.
    “Aleksandar za sebe kaže da je Jugosloven. Iz mešovitog je braka i jako je ponosan na svoje poreklo.”
  445. ↑ Djokić, Dejan: A concise history of Serbia. London 2023, str. 447. (na engleskom)
    “The Serb democratic emigres, whose unofficial mentor was Božidar Vlajić (1888–1974), one of the leading members of the pre-war Democratic Party, campaigned for a democratic alternative to the communist government in Yugoslavia, together with their Bosnian (Adil Zulfikarpašić), Croat (Ilija Jukić, Branko Pešelj), Slovene (Nace Čretnik, Ljubo Sirc) and 'declared' Yugoslav (Vane Ivanović) colleagues.”
  446. ↑ Mini manjina – Vane Ivanović Peščanik. Dejan Đokić; 04.04.2009.
    “Vane je svakako sebe video pre svega kao Jugoslovena, pošto, kako je govorio, Jugoslavija nije bila teniski klub pa da bi mogao da promeni članstvo.”
  447. ↑ Vane Ivanovic (1913-1999) Vane.hr Nenad V. Petrovic
    “U nedelju 4. aprila, na katolicki Uskrs, prestalo je da kuca srce jednog retko plemenitog coveka koji je sebe smatrao integralnim Jugoslovenom, Vaneta Ivanovica, brodovlasnika i pisca, politickog ideologa i pocasnog konzula Knezevine Monako u Londonu, velikog dobrotvora i poznatog sportiste, coveka izvanredne inteligencije i prefinjenog duha.”
  448. ↑ Wannabe intervju: Aleksandar Josipović Wannabe Magazine. Marina Gusev; 15.08.2011.
    “Ja se nikada nisam deklarisao kao Srbin, uvek za sebe kažem da sam Jugosloven, ili jugoslovenskog porekla.”
  449. ↑ Milan Popović donirao 100.000 eura za kupnju 25 kontejnera Portal Novosti. G. Borković; 29.01.2021.
    “Ja sam u duši još uvek Jugoslaven i to je za mene human i normalan gest. Ko će kome da pomogne ako neće komšija komšiji ili susjed susjedu. Govorim to posebno zato šta smo godinama zajedno sarađivali i živeli u istoj državi. Mi bi trebali svi jedni druge da pomažemo. Kažem to kao Jugoslaven, odnosno kao jugonostalgičar” – rekao je Popović za Novosti.
  450. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 595.
    “Tutavac Petar, privrednik. […] P: Jugosloven, […].”
  451. ↑ Boris Vukobrat Audio i foto arhiv Simić.
    “Boris Vukobrat je rođen 1940. godine u Zagrebu. Po nacionalnosti je Jugosloven.”
  452. ↑ Govor Borisa Vukobrata o svojoj knjizi Arhivirano 2023-01-08 na Wayback Machine-u Fondacija za mir i rešavanje kriza. 06.06.2012.
    “Ja sam Jugosloven, rođen u Zagrebu u srpskoj porodici.”
  453. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 558.
    “Šimunec Zvonimir, novinar; urednik Zabavnog programa i predstavnik TV Beograd u Atini (razmena programa); predsednik Udruženja propagandista Srbije. […] P: Jugosloven, […].”
  454. ↑ Musliman, Jugosloven i levičar Vreme Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"; broj 844, 08.03.2007.
    “Ja sam i sada Jugosloven, neki kažu jugonostalgičar. Jesam, iskreno. […] Mnogi su insistirali da izjavim kako se osećam Srbinom. Ja nikada nisam rekao ni da sam Srbin ni da sam Hrvat. Ja sam Jugosloven, Bosanac, musliman.”
  455. ↑ Braća po krvi i jeziku Arhivirano 2022-11-01 na Wayback Machine-u Glas javnosti. Slavica Jovović; 19.05.2001.
    “Ja sam i dalje Jugosloven i ostajem u svim svojim političkim orijentacijama za Jugoslaviju. Mi smo svi bili Sloveni, oni koji su bili bliži istoku postali su pravoslavci, a oni koji su bili bliži rimskom carstvu prihvatili su katolicizam. Kada su došli Turci, prihvaćen je islam. Svi govorimo istim jezikom ali različitim narječjima. Mi smo svi braća po krvi i jeziku.”
  456. ↑ Od Verdera do Šri Lanke: 17 zemalja, 5 kontinenata... Sport Klub. Bojan Marinković; 17.12.2020.
    “Poreklom je iz Bihaća, sebe smatra Jugoslovenom, a loša situacija posle raspada nekadašnje države navela ga je da se otisne u pečalbu.”
  457. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 22.
    “Armenulić Radmilo, savezni kapiten Davis-cup reprezentacije Jugoslavije; šef Odseka za tenis na Fakultetu za fizičku kulturu, Bg. […] P: Jugosloven, […].”
  458. ↑ Simbol Jugoslavije Vreme. Tanja Topić; broj 1445, 13.09.2018.
    “Uprkos opštem nacionalističkom ludilu Marijan Beneš je do poslednjeg daha ostao Jugosloven.”
  459. ↑ Marijan Beneš – banjalučka čelična pesnica N1 BIH. Snežana Mitrović; 21.09.2022.
    “Bio je i ostao Jugoslaven do kraja života.”
  460. ↑ Peca Popović piše za "Blic" Ljuba Vrapče moga doba Sportal.rs Peca Popović; 09.09.2018.
    “Stisnut, pola veka kasnije, između obostranog ekstremizma u svojoj Banjaluci, Beneš će kao žrtva međunacionalnih nesporazuma, odbačenosti i samoće ponavljati: Ja sam sve, Srbin i Hrvat i musliman. Jugosloven. Pacifista, čovekoljubac.”
  461. ↑ Опроштај од Стјепана Бобека Радио-телевизија Војводине. ФоНет; 27.08.2010.
    “Караџић је рекао да је Бобек, сумирајући утиске о животу, најближим пријатељима говорио да је рођени Загрепчанин, срцем Београђанин, делимично и Атињанин, по осећају Југословен и, захваљујући фудбалу, грађанин света.”
  462. ↑ Grof Božović: Bio sam i ostao Jugosloven Vijesti. Vijesti sport; 19.08.2022.
    “I dalje se osjećam i smatram Jugoslovenom.”
  463. ↑ Božović ocrnio "orlove": Srbija je gora nego pre Mundijala, Milivojević je rekao istinu! Informer. informer.rs; 17.11.2018.
    “Rođen sam u Juguslaviji. Bio sam i ostao Jugosloven.. Takav mi je osećaj. Ne mogu drugačije, niti da zaboravljam detinjstvo.”
  464. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 177.
    “Ivkov Borislav, šahovski velemajstor (od '55); selektor Jugoslovenske šahovske reprezentacije. […] P: Jugosloven.”
  465. ↑ Od šampiona do državnika Politika. Slavko Trošelj; 02.12.2007.
    “Nastavio sam da treniram i boksujem širom Jugoslavije, a onda su stigle devedesete... Mirisalo je na rat... Pri popisu stanovništva u rubriku "nacionalnost" upisao sam – Japanac, mada sam uvek bio Jugosloven i srcem i dušom. Da su svi tako učinili možda rata ne bi bilo.”
  466. ↑ Intervju - Anton Josipović: Holifild mi je nudio pomoć...! Radio-televizija BN. 08.04.2016.
    Brzo mu je u olimpijskom selu "skrenuta" pažnja, iako je nebrojeno puta tokom našeg razgovora naglasio da je još Jugosloven, a kamoli tada. […] Otišao je u Švajcarsku, putovao po cijeloj Evropi, živio i u Zagrebu, gdje je imao priliku da postane predsjednik Bokserskog saveza Hrvatske, ali se ipak odlučio na povratak u Banjaluku. “Nudili su mi za vrijeme Franje Tuđmana da budem predsjednik, ali nisam mogao, jer sam bio i ostao Jugosloven. Moje mišljenje se oko toga ni sada nije promijenilo. Zato ne mogu da shvatim ove današnje političare kako promijene po desetak različitih političkih opcija”, dodao je olimpijski šampion, koji živi od nacionalne penzije.
  467. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 220.
    “Karakašević Milivoj, trener i kapiten stonoteniske reprezentacije Jugoslavije. […] P: Jugosloven.”
  468. ↑ Legende za sva vremena Dan. D.K./D.P.; 28.11.2023.
    “Ja sam još Jugosloven i otvoren čovjek i radim kako moja glava misli” - kazao je Karasi za "Dan".
  469. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 241.
    “Korica Daniel Dane, šef Stručnog štaba Atletskog saveza Jugoslavije; kapiten atletske reprezentacije Jugoslavije; član Predsedništva AK "Crvena zvezda", Bg.; prof. fizičke kulture. […] P: Jugosloven.
  470. ↑ “Igrao sam oštro, ali nisam bio grubijan” Sportski žurnal. Slađan Jeremić; 23.03.2024.
    “Dolazim do Srbije i ostalih novostvorenih zemalja makar jedan put godišnje. Ostao sam veliki Jugosloven. Odem do Sarajeva, Banjaluke, u Pulu gde sam odrastao. Po Beogradu potrošim najviše vremena.”
  471. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 323.
    “Mihalić Franja [sic!], trener u atletskom klubu "Partizan". […] P: Jugosloven.”
  472. ↑ "Ja sam Jugosloven": Peđa Mijatović otvorio dušu Špancima Večernje novosti. Novosti online; 31.03.2023.
    “Zato moram da kažem da sam još uvek Jugosloven. Ja sam Crnogorac i Španac, ali deo mene je i dalje Jugosloven”
  473. ↑ Ivica Osim: Velika Jugoslavija je mnogima smetala, ali se od prošlosti ne živi Večernje novosti. Predrag Vasiljević; 17.01.2015.
    Ostali ste, čini se, poslednji nepopravljivi Jugosloven? - “Jesam, i ponosim se time.”
  474. ↑ "Pijanac", penali protiv Argentine i viski umesto vode - Ko je bio Ivica Osim, legendarni selektor Jugoslavije? Alo. Alo/M.M.; 01.05.2022.
    Moglo bi se reći da je porodica Osim Evropa u malom, jer su mu deda i baka s očeve strane Slovenac i Nemica, a s majčine Poljak i Čehinja. On za sebe kaže da je Jugosloven.”
  475. ↑ Marko Pešić, generalni menadžer Bajerna za “Glas Srspke”: Lučić je kao Levandovski Glas Srpske. Dušan Repija; 17.01.2022.
    “Odrastao sam kao Jugosloven i tako se osećam, mada to možda nije ni popularno u ova vremena. Tri decenije sam u Nemačkoj, ali se osećam onako kako sam odgojen u porodici. Igrao sam za Nemačku, ali priznajem da sam sanjao dres Jugoslavije - rekao je Pešić.”
  476. ↑ Svetislav Pešić nostalgičan: I dalje sam Jugosloven Kurir. 01.03.2015.
    “Rođen sam u Srbiji, ali sebe sam uvek smatrao Jugoslovenom, iako je sad na tom prostoru napravljeno više država. Za mene taj osećaj i dalje postoji. Osećam tu pripadnost, ali to ne znači da je moj dom samo jedno mesto.”
  477. ↑ Pešić će pomagati Obradoviću B92. B92, fibaeurope.com; 19.01.2005.
    “Ja sam Jugosloven i učiniću sve da pomognem jugoslovenskoj košarci i Obradoviću kako bi stigli do evropskog zlata.”
  478. ↑ "Ich bleibe Jugoslawe!" (na njemačkom) tz. Lena Mayer; 20.02.2015
    “Ich selbst bin in Serbien geboren, habe mich aber immer generell als Jugoslawe gefühlt und bezeichnet. Und das tue ich auch weiterhin – auch, wenn es Jugoslawien politisch gesehen nicht mehr gibt. Für mich existiert dieses Gemeinschaftsgefühl noch immer.”
  479. ↑ Velimir Petković i za Njemce kultni trener Svijet Rukometa. B. Božin; 01.02.2018.
    “Pravi sam Jugosloven, što danas nije popularno. Vidim i pratim sve, bez obzira na to što sam 26 godina u Nemačkoj. Najlepša sećanja imam za taj period, iz igračkog i postigračkog vremena, privatnog života, i sve lepo sam imao u toj zemlji. Ni danas ne krijem ako sam u Beogradu, Zagrebu, Skoplju, a to potenciram i ovde u Berlinu. Tako da ko ima problem sa tim – ima problem sa samim sobom.”
  480. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 442.
    “Popović Dušan, vaterpolista, majstor sporta. […] P: Srbin-Jugosloven”
  481. ↑ Zašto je Arton Zekaj izabrao fudbalsku reprezentaciju Kosova, a ne Srbije BBC News na srpskom. Marko Protić; 22.05.2019.
    “Dževad Prekazi je rođeni Albanac iz Kosovske Mitrovice, za sebe kaže da je Jugosloven, a značajan deo fudbalske karijere proveo je u Partizanu u kojem trenutno radi sa mlađim kategorijama.”
  482. ↑ Dževad Prekazi: Decu danas uče lap-top stručnjaci! Vesti online. Srđan Antić; 12.09.2020.
    “Zaljubljen sam u Jugoslaviju. Nacionalna pripadnost mi nikada nije bila bitna. Raspad Jugoslavije, najlepše zemlje na svetu mi je teško pao. Uvek ću biti Jugosloven.”
  483. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 469.
    “Rađenović Goran, vaterpolista; član VK "Roma" (od '92). […] P: Jugosloven, […].”
  484. ↑ Monika Seleš: Nesreća nikad ne dolazi sama! Tragedija koja je sunovratila njen život! Stil. Stil/story.rs; 25.06.2021.
    “Dodala je i da se oseća kao Jugoslovenka, Mađarica i Amerikanka, kao i da nikada ne bi mogla da se odrekne svog porekla jer bi na taj način porekla ono što zapravo jeste.”
  485. ↑ Košarkaški bum Moke Slavnića za "Blic": Bertomeu je separatista, Evroliga je privatna liga Sportal.rs Časlav Vuković/Miodrag Dimitrijević; 07.07.2018.
    “Ja sam još uvek Jugosloven, a pošto sada imamo samo jednu našu zemlju, a to je Srbija, žao mi je što sve manje naših sportista odlazi u Španiju.”
  486. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 561.
    “Šoštar Aleksandar, vaterpolista, član VK "Barselona", Barselona. […] P: Jugosloven.”
  487. ↑ Tanjević: Srbija kao 2009, Željko će da napravi dar-mar u Evroligi! Večernje novosti. D. Kontić; 01.09.2013.
    “Bogdan Tanjević, koji, inače, za sebe kaže da je Jugosloven, ima neviđen dar, zračenje jačine nuklearne elektrane, ali pozitivno..”
  488. ↑ Bogdan Tanjević – Nepopravljivi Jugosloven Reprezentacija.me Ognjen; 07.09.2017.
    “Poznato je da je Tanjević nepopravljivi Jugosloven.”
  489. ↑ Bogdan Tanjević: Kad ti Emerik Blum drži leđa, možeš biti prvak Evrope Tačno.net. Amer Obradović; 07.12.2023.
    “O košarci zna sve. O književnosti, filmu i muzici skoro sve. Mada nije nikada postao svjetski košarkaški prvak Boša Tanjević je bez dvojbe svjetski šampion u šarmu. Boša – Crnogorac, Sarajlija, Italijan, Turčin ali prije svega Jugosloven – gost je nove episode Mikrofonije sa Amerom.”
  490. ↑ Intervju – Bogdan Tanjević: Navijam za sve naše Pobjeda. Ana Marković; 27.06.2013.
  491. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 725.
    “Tirnanić Aleksandar, savezni kapiten Fudbalskog saveza Jugoslavije, r. 1910 u Krnjevu, srez Veliko Orašje, Jugosloven.”
  492. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 736.
    “Trifunović Petar, dr prava, šahovski velemajstor, rez. kapetan, r. 1910 u Dubrovniku, Jugosloven.”
  493. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 637.
    “Wild Eleonora, košarkašica, član KK "Vemeks", Berlin. […] P: Jugoslovenka, […].”
  494. ↑ Vujošević: I Džajić je morao da pretuče svog čoveka, srećan sam što nisam uhapšen... Večernje novosti. Tanjug; 14.06.2013.
    “Ja sam Jugosloven, partizanovac i Beograđanin.”
  495. ↑ Vujošević: U medijima se pežorativno nazivam crnogorskim stručnjakom, a prvo sam Jugosloven Večernje novosti. Tanjug; 03.06.2015.
    “Ja se u medijima pežorativno nazivam crnogorskim sručnjakom, a prvo sam Jugosloven, dok se za Radonjića nije reklo da je Crnogorac”, zaključio je Vujošević.
  496. ↑ Vujošević: Naravno da hoćemo da platimo porez[mrtav link] Sportske novosti. 14.06.2013.
  497. ↑ Veselin Vujović za Lob Sport: Crna Goro, od srca ti želim pobjedu, a fer-plej – baš me briga za to Lob sport. Aleksandar Popović; 11.01.2024.
    “Ja se osjećam Jugoslovenom.”
  498. ↑ Veselin Vujović: Jugoslaven sam. I danas kada čujem himnu ‘Hej Sloveni’ prođu me trnci Narod.hr. Miroslav Herceg; 02.01.2018.
  499. ↑ Sanja Kužet: Djeca su me ojačala Gracija. Svetlana Peruničić; 20.07.2018.
    “Majka nije nikada živjela u Crnoj Gori, tata je iz Dalmacije, tako da je, što se mene tiče, bio neki interesantan miks (smijeh). Majka je rođena u Makedoniji, gdje je provela dio života, jer je otac bio vojno lice, a onda je došla u Beograd, gdje je rođen i moj otac, a kasnije i ja. Zato stalno kažem, iako ta država ne postoji, da sam Jugoslovenka.”
  500. ↑ Očarala dekolteom| Sanja Kužet u najprovokativnijem izdanju do sada: pogledajte šta je izludilo muškarce Poslovnidnevnik.ba 02.02.2018.
    “Za sebe često voli da istakne da je jedna „prava Jugoslovenka“, jer joj je otac Milovan poreklom iz Dalmacije, a majka Verica je iz Crne Gore.”
  501. ↑ I kraljevinu i republiku ubijaju, zar ne?: Jugoslovensko nasleđe u postjugoslovenskim zemljama Danas. Matea Jerković/Srdan Kosović/Jelka Jovanović/Denis Romac; 19.06.2023.
    Saglasan je i novosadski novinar Daško Milinović, deklarisani antifašista – zbog čega je i fizički napadan – ali i jedan od 23.303 građana/ki koji su se na Popisu 2022. izjasnili kao Jugosloveni. „Mi smo jedina etnička grupa koja je zabeležila rast“, kaže sa Milinović, inicijator stvaranja nacionalnog saveta jugoslovenske manjine.
  502. ↑ Sve više Jugoslovena u Srbiji, u Novom Sadu ih čak 30 odsto više: Podnose zahtev za registraciju svog Nacionalnog saveta Danas. A. Latas; 30.04.2023.
    “Da li se rodio koji Jugosloven ili su se neki setili da su Jugosloveni, a na prošlom popisu to nisu bili, nije bitno. Mi smo jedina prirodno rastuća zajednica u Srbiji“, kazao je jedan od najpoznatijih Jugoslovena u našoj zemlji.
  503. ↑ Krenula kampanja: Sve veći broj javnih osoba nagovara građane da se izjasne kao Jugoslaveni tportal.hr. B. Stilin; 02.10.2022.
    “Nedugo zatim na Twitteru se oglasio popularni radijski voditelj Daško Milinović, koji često sarkastično tvita s računa po imenu Uspeh Petrović. On je objavio da se radi na osnivanju Nacionalnog vijeća Jugoslavena u Srbiji, po uzoru na druge manjinske zajednice poput Roma, koje nemaju svoju matičnu državu. Dakako, za osnivanje manjinske zajednice koja bi uživala manjinska prava potrebno je da takva zajednica ima određenu brojnost.”
  504. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 9.
    “Abramović Marina, slikar, multimedijalni umetnik; profesor na Likovnoj akademiji, Hamburg. […] P: Jugoslovenka.”
  505. ↑ Ne propustite: Poslednje javno vođenje kroz izložbu Mrđana Bajića Harper’s Bazaar. Milena Kitić; 19.01.2023.
    “Nikakvo idealizovanje nije u pitanju i stalno ponavljam da nisam jugonostalgičan, već sam zapravo i Jugosloven, pored toga što sam i Srbin.”
  506. ↑ Mrđan Bajić za Tanjug: Spomenik Đinđiću mora biti postavljen Tanjug 15.10.2022.
    “Vajar i konceptualni umetnik Mrđan Bajić kaže da nikada nije imao tako veliku i zahtevnu izložbu kao što je postavka "Nepouzdani pripovedač", da nije jugonostalgičan iako se smatra Jugoslovenom, i da očekuje da će njegova najbolja skulptura spomenik Zoranu Đinđiću jednom konačno biti postavljen na pravom mestu.”
  507. ↑ U lokalnom i globalnom dvoumlju Politika. Marija Đorđević; 21.10.2022.
    “Dakle nisam jugonostalgičan, ja sam naprosto i Jugosloven, poreklom, svetonazorom, poimanjem jezika, ljudi, zavičajnosti i kulturnih kodova.”
  508. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 35.
    “Basta Danica, slikar; profesor u Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti, Bg. […] P: Jugoslovenka.”
  509. ↑ Dela stvaram uz burek i ćevape: Ema Bregović za Kurir: Odrasla sam kao Jugoslovenka i to će tako ostati Kurir. Kurir/Lj. Radanov; 14.06.2021.
  510. ↑ Intervju Ema Bregović - "Ne treba tražiti nove razloge za podjele" Ekspres. Mihailo Paunović; 08.07.2021.
    “Rođena je u Parizu, ali sebe smatra Jugoslovenkom što je direktna posledica nasleđa koje je, u istim tim koferima, ponela iz kuće.”
  511. ↑ (Video) Roditelji nisu došli da je podrže - Ćerka Gorana Bregovića o svom poslu i poznatom ocu! "Ja sam Jugoslovenka", a evo šta misli o Beogradu Blic. F.J.; 12.06.2021.
    “Ja se osjećam kao Jugoslovenka, jer ja nemam taj nacionalistički stav.”
  512. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 80.
    “Čehovin Eduard, grafički dizajner. […] P: Jugosloven.”
  513. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 92.
    “Damjanovski Božidar, slikar, slobodni umetnik. […] P: Jugosloven, […].”
  514. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 97.
    “Demnievska Evgenija, slikar, slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka, […].”
  515. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 109.
    “Dragulj Emir, slikar i grafičar; redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, Bg. […] P: Jugosloven.”
  516. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 114.
    “Džafo Nikola, slikar, slobodni umetnik; likovni urednik lista "Republika". […] P: Jugosloven, […].”
  517. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 142.
    “Gavrić Branko, grafički dizajner; vlasnik i direktor firme "Total Design" DOO. […] P: Jugosloven.”
  518. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 145-146.
    “Glid Nandor, vajar; slobodni umetnik. […] P: Jugosloven, Jevrejin.”
  519. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 213.
    “Kačić Darija, slikar; docent na Fakultetu likovnih umetnosti, Bg. […] P: Jugoslovenka.”
  520. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 358.
    “Križanić Pjer, slikar-karikaturista, novinar, r. 1890 u Mečenčanu, srez Glina, Jugosloven.”
  521. ↑ Моја трупа мора увек да изненади Politika. Биљана Лијескић; 11.12.2013.
    “То ми много значи, јер никада нисам изгубио везу са простором одакле сам дошао, иако живим у иностранству годинама. Имам обичај да кажем, са саркастичним хумором, да сам Југословен са канадским и америчким пасошем! Али, чак иако сам канадски и амерички држављанин, остајем Југословен у срцу и никада нећу заборавити своју матичну земљу.”
  522. ↑ Darovi sa buvljaka Večernje novosti. A. Šerer, N. Smiljić; 24.02.2004.
    “Ipak, najviše volim da izlažem u našoj zemlji, pred domaćom publikom. Za sebe volim da kažem da sam prvo Beograđanin, pa Jugosloven.”
  523. ↑ Slikarstvo je muzika za oči Vreme. Dragan Todorović; 30.10.2014.
    “On lično je 51 godinu tamo, kad ga pitaju ko je, odgovara, Jugosloven, srpskog porekla, da pripada srpskom plemenu…”
  524. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 473.
    “Rakočević Verica, modni kreator. […] P: Jugoslovenka.”
  525. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 485.
    “Rodiči Mateja, slikar i grafički dizajner; slobodni umetnik. […] P: Jugosloven, […].”
  526. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 509.
    “Slijepčević Anđelka, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna, Bg.; potpredsednik Saveta Univerziteta umetnosti. […] P: Jugoslovenka, Srpkinja, […].”
  527. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 577.
    “Tišma Marija, slikar; slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka.”
  528. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 308.
    “Marodić Emilija, dizajner stakla; slobodni umetnik. […] P: Jugoslovenka.”
  529. ↑ Najbolji izdanak građanskog – sećanje na Vladu Veličkovića Nova.rs. Radmila Stanković; 29.08.2020.
    “Ja sam duboko ukorenjen kao Jugosloven i takav ću ostati do kraja života. Dubokih korena sam i Beograđanin, što podrazumeva i da sam Srbin.”
  530. ↑ Ostajem Jugosloven Vesti online. 02.11.2014.
    “Ja sam veoma privržen toj Srbiji, Beogradu, ja sam pre svega Beograđanin, naravno sa plemenitom idejom da ostajem Jugosloven, ono što mi se negde i zamera, a negde mi se i ne oprašta.”
  531. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 22.
    “Antić Vicko, generalmajor avijacije JNA, r. 1912 u Selcu, srez Crikvenica, Jugosloven.”
  532. ↑ Darko Buzov for NIN: My father was murdered because he didn’t want to stay silent (na engleskom) NIN. Tanja Nikolić Đaković; 06.06.2024.
    “And my father never thought of himself as a Croat. He was, as I said, a Yugoslav, a JNA officer. For years after the abduction in Štrpci, various NGOs contacted us, they wanted us to insist on the idea that the Serbs killed my father because he was a Croat. And the truth is that my father was a Yugoslav.”
  533. ↑ „Bio je čovek i Jugosloven“: Tomo Buzov, dao je svoj za život mladića u vozu u Štrpcima N1 SRB. Sonja Kamenković; 31.05.2024.
    On kaže da ima posebnu obavezu da naglasi da je Tomo Buzov bio oficir JNA, ali pre svega čovek i Jugosloven. „Bio je oficir JNA, učinio je taj gest koji mnogi nikada ne bi, ali presudno je bilo upravo to što je Toma bio Jugosloven i nije delio ljude po nacionalnosti. On je spasio mladića koji je pošao tim vozom u Bar. Tomo je umesto tog mladića izašao iz voza, važno je reći da nije ubijen kao Hrvat kako su to neki govorili, već kao Jugosloven.“
  534. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 307-308.
    “Karanović Nikola-Karan, generalpotpukovnik JNA, r. 1914 u Prkosima, srez Bosanski Petrovac, Jugosloven.”
  535. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 431.
    “Matković Mirko, pukovnik JNA, r. 1915 u Podima, srez Hercegnovi, Jugosloven.”
  536. ↑ Nešović, Slobodan/Mitrović, Živan: Savezna narodna skupština: izabrana 22 i 24 novembra 1953 godine. Beograd 1955, str. 173.
    “Nađ S. Kosta (Izborni srez Zrenjanin, APV – NRS), general-pukovnik, rođen 15-V-1911 god. u Petrovaradinu, srez Novi Sad, APV – NRS, Jugosloven.”
  537. ↑ Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 102.
    “Primorac Antuna Rudolf, načelnik Štaba divizije, rođen 1904, Sutomore, Bar, major jugoslovenske vojske, Jugosloven, u NOB od 1941, član KPJ od oktobra 1942, krajem rata šef Jugoslovenske vojne misije u SSSR-u.”
  538. ↑ Zaboravljeni devedesetogodišnjaci Danas. Dragoljub Petrović; 26.12.2011.
    “Ja sam internacionalac bio ceo život. I Jugosloven.”
  539. ↑ Pavelić, Boris: Kad glave igraju. Zagreb 2019, str. 118.
    “Moji su živeli u tom jugoslovensko-dalmatinskom krugu. Tu sam i ja odrasla, pa nemam nacionalnost u smislu u kojem se danas govori o njoj: Beograđanka sam, Dalmatinka, Jugoslovenka. To je moj osećaj, ne mogu to da menjam.” - Osjećaj identiteta Sonje Biserko jasan je i osviješten – jugoslavenstvo koje ne negira nijednu svoju sastavnicu, od etničke preko regionalne do vjerske - ali danas, doslovno opasan. - “Biti Jugosloven i kosmopolita, to je danas proterana populacija.”
  540. ↑ Perović, Latinka: U ogledalu vremena. Skica za biografiju Sonje Biserko, s povodom., u: Stanojlović, Seška/Kisić, Izabela (ur.): Živeti svoje ideale. Sonja Biserko, skice za portret. Beograd 2018, str. 33.
    “Samozatajna po prirodi, Sonja Biserko je, po svom tačnom samorazumevanju, ličnost sa složenim identitetom. Jugoslovenka, Beograđanka, Dalmatinka, Mediteranka, Evropljanka, kosmopolitkinja… Antifašizam i ideje jednakosti i solidarnosti levice utemeljene su u njenom porodičnom vaspitanju.”
  541. ↑ Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 44.
    “Has Herta, borac u službi veze VŠ, rođena 1917, Maribor, studentkinja, Jugoslovenka, u NOB od 1941. godine, član KPJ.”
  542. ↑ Kovačević, Irena (i drugi) (ur.): Ko je ko u Srbiji '96. Intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna, sportska elita Srbije. Biografski leksikon. Beograd 1996, str. 171.
    “Ille Eduard, direktor "Jugokoncerta", Bg. (od '86). […] P: Jugosloven.”
  543. ↑ Ostao sam ovde iz inata Blic Online. Žiža Antonijević; 23.03.2008.
    “Nemam nikakav stid i sram da izgovorim da ću ja zauvek ostati Jugosloven i da je to jedino s čime mogu da se identifikujem.”
  544. ↑ Ašok Murti - Biografija Arhivirano 2011-03-25 na Wayback Machine-u Puls Online
    “Ja sam Jugosloven, ali indijskog porekla, to je identitet koga se nikada neću odreći. Moja intimna istorija ne poklapa se sa opštom, a naročito ne sa geografijom. Nisam jugonostalgičar, to je kulturni i emotivni, ne geografski prostor.”
  545. ↑ Prelazeći granice: bosanske migracije u Njemačkoj (Dio II) Balkan Diskurs. Dženeta Karabegović; 19.05.2018.
    “SüdOst centar, ili “südost Europa Kultur e.V.” osnovala je Bosiljka Schedlich, rođena u Hrvatskoj, koja se udomaćila u Njemačkoj, a sebe smatra Jugoslovenkom.”
  546. ↑ Odlazak stjuardese Politika. Jovo Simišić; 08.05.2020.
    “Bila je entuzijasta i velika Jugoslovenka.”
  547. ↑ Janković, Slavko/Milanović, Mihajlo (ur.): Ko je ko u Jugoslaviji. Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Prvo izdanje. Beograd 1957, str. 759.
    “Veseli Maja, profesor, sekretar Saveta za prosvetu, nauku i kulturu NR Hrvatske, član Glavnog odbora SSRNS Hrvatske, član Saveza ženskih društava NR Hrvatske, r. 1908 u Irigu, Jugoslovenka.”
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Lista_Jugoslavena&oldid=42231114