Likvor
Likvor (cerebrospinalna tečnost, moždano-moždinska tečnost) je bistra tečnost koja ispunjava subarahnoidalni prostor mozga i kičmene moždine, moždane komore i cisterne. Likvor okružuje mozak i kičmenu moždinu sa svih strana u vidu ”jastuka” i pruža im zaštitu u njihovom koštanom oklopu. Subarahnoidalni prostor je prostor između paučinaste (srednje) (lat. Arachnoidea) moždane opne i mekane (unutrašnje) moždane opne (lat. Pia matter).
Likvor je bistra tečnosti približno iste gustine kao mozak, tako da mozak ”lebdi njoj”. Ukupna zapremina likvora je oko 150 mililitara. Dnevno se stvori oko 500 mililitra, što je oko 3-4 puta više od zapremine celokupnog likvora. Likvor se neprestano proizvodi, ali i rasorbuje.
Osmotski pritisak likvora je približno jednak osmotskom pritisku krvi (oko 300 miliosmola). Koncentracija jona natrijuma je takođe približno ista kao u krvnoj plazmi, dok je koncentracija hloridnih jona za oko 15% veća nego u krvi. Koncentracija kalijuma je za oko 40%, a glukoze za oko 30% manja nego u krvnoj plazmi.
Likvor sadrži vrlo malo ćelija. Normalan broj je do 4 ćelije u mililitru likvora (uglavnom monocita i limfocita). U slučaju zapaljenja moždanih opni-meningitisa je broj ćelija povećan (pogotovo kod bakterijskog meningitisa više stotina i hiljade puta), takođe povećana je i koncentracija proteina u likvoru koja normalno iznosi 0,15-0,45 grama po litru.
Normalan pritisak likvora je oko 10 mm Hg.
Likvor nastaje u horoidnom pleksusu (lat. Plexus chorideus) moždanih komora. To je struktura polipoidnog oblika bogata krvnim sudovima, koji su prekriveni tankim slojem epitelnih ćelija. Horoidni pleksusi se nalaze u slepoočnom rogu bočnih moždanih komora, zadnjem delu treće moždane komore i na krovu četvrte moždane komore. Kroz ove epitelne ćelije se aktivno sekretuju natrijumovi joni. Joni natrijuma pošto su pozitivno naelektrisani povlače za sobom negativne jone hlora. Ova dva jona svojim prelaskom u subarahnoidalni prostor dovode do povećanja osmolariteta što uzrokuje osmozu vode kroz ovaj ćelijski sloj, tako da nastaje likvor. Drugim transportnim procesima se transportuju manje količine glukoze, dok se bikarbonati i kalijum reapsorbuju iz likvora u krv.
Najvećim delom likvor nastaje u bočnim komorama mozga i odatle prolazi kroz međukomorske, Monroove otvore najpre u treću moždanu komoru, iz nje prolazi kroz Silvijev akvedukt do četvrte moždane komore. Iz otvora na ovoj komori: Mažandijev i Luškin otvor dolazi u subarahnoidalni prostor i cisterne mozga. Subaranhoidalni prostor se nalazi između paučinaste i mekane (unutrašnje) moždane opne. Ovaj prostor ispunjen je likvorom i kroz njega prolaze krvni sudovi mozga.
Apsorpcija likvora vrši se kroz arahnoidalne resice. To su prstoliki izdanci paučinaste opne (arahnoidea) koje su povezane sa venskim sinusima, posebno sa gornjim sagitalnim sinusom (lat. Sinus sagitalis superior), tako da se likvor iz subarahnoidalnog prostora apsorbuje u venski sistem. Ove resice su raspoređene u grupama koje se zovu arahnoidalne granulacije. Kako se likvor neprestano proizvodi njegov pritisak se reguliše putem apsorpcije preko arahnoidalnih resica. Kod nekih bolesti npr. krvarenja u subarahniodalni prostor, meningitis, tumori se ove resice zapuše pa je apsorpcija likvora otežana. Tada se javlja stanje hidrocefalus. Likvor tada zbog povećanog pritiska potiskuje mozak, a kako se mozak nalazi u čvrstoj lobanji, gde je vrlo malo slobodnog mesta, može doći i do kompresije nekih važnih centara u mozgu što može izazvati teške posledice: mučninu, povraćanje, glavobolju, gubitak svesti, poremećaj motorike, disanja, rada srca...
Pritisak i sastav likvora mogu se meriti lumbalnom punkcijom.
- Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 6-387-0599-9
