Prijeđi na sadržaj

Kursan

Izvor: Wikipedija
Ukoliko ste tražili naseljeno mesto u Francuskoj, vidite članak Kursan (Francuska).

Kursan (mađ. Kurszán; ? – 904), sin Kenda (Könd)[1] bio je duhovni vođa mađarskih plemena prilikom dolaska Mađara u Panonsku niziju. Kursan je vladao mađarima, zajedno sa Arpadom koji je bio vojni vođa, u periodu do 904. godine [2][3].

Uspesi

[uredi | uredi kod]

Kursan je imao jednu od najznačajnijih uloga u mađarskom doseljavanju na današnje prostore (Honfoglalás).[4].

Tokom 892. i 893. godine, on i Arpad su na molbu Arnulfa Karantanijskog zajedno napali Velikomoravsku kneževinu. Razlog je bio osiguravanje istočnih granica Franačkog carstva.

Arnulf je Mađarima dao sve osvojene teritorije i prihvatio ih je kao saveznike. Ovaj događaj je ustvari bio osnova stvaranja kraljevine Mađara. Kursan i Arpad su ovo iskoristili i zauzeli su i južni deo nizije koji je do tada bio pod bugarskom dominacijom. Takođe u njegovo vreme su Mađari ušli u savez sa Lavom VI Mudrim, vizantijskim carem, pošto su i jedni i drugi uvideli mogućnost osiguravanja svojih granica. Mađarske i Vizantijske snage su napale i porazile bugarskog cara Simeona I.

U leto 904. godine nemački kralj Ludvig je pozvao Kursana na pregovore kod reke Fiša (Fischa), gde je pobio celu pregovaračku delegaciju zajedno sa Kursanom [5][6]. Od tog vremena pa nadalje Arpad je ostao jedini vladar nad mađarskim plemenima[3][7] i preuzeo je većinu Kursanovih poseda koji su bili sa desne strane reke Dunav[8]. Kursanovi naslednici su se naselili u predele u okolini Obude, gde su sagradili Kursanvar (Kurszánvára), što u prevodu znači zamak Kursana, posle Kursanove smrti živeli su pod imenom Kartal (Kartal).

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. „Kurszán” (Hungarian). Kurszán. Pallas Great Lexicon.  Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-27. Pristupljeno 2012-03-02. 
  2. „Budapest”. Encyclopædia Britannica. 2008. 
  3. 3,0 3,1 Fallon, Steve (2003). „Steaming Special Section on Thermal Baths”. Budapest. Lonely Planet. str. 11. ISBN 1864503564. Pristupljeno 18. 05. 2008. 
  4. Györffy, György (1959). „Tanulmányok a magyar állam eredetéről”. Budapest: Akadémiai Publishing Company. 
  5. Timothy Reuter; Rosamond McKitterick (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 0521364477. 
  6. Andrew L. Simon, Istvan Lazar (2001). Transylvania: A Short History. ISBN 1931313210. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-21. Pristupljeno 2012-03-02. 
  7. „Conquest, Settlement, and Raids (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. 
  8. „Gyula and the Gyulas (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. 

Izvori

[uredi | uredi kod]
  • Sándor Katona: Árpád (Koronás Kerecsen Publishing Co., 2007)
  • Róna-Tas András; A honfoglaló magyar nép. Balassi Kiadó Budapest 1997. ISBN 963-506-140-4
  • Györffy György; István király és műve. Gondolat Budapest 1983. ISBN 963-281-221-2
  • Hanák Péter: Egy ezredév (Magyarország története); Gondolat, 1986
Prethodnik:
Almoš
Veliki vezir Mađara
(895907)
Grb Arpadovića Naslednik:
Zolta

Povezano

[uredi | uredi kod]