Ismail Qemali
| Ismail Qemali | |
|---|---|
 Ismail Qemali, prvi predsednik Albanije | |
| rođen: | 16. januara 1844. Valona, Otomansko Carstvo, danas Albanija |
| preminuo: | 24. januara 1919. Bari,  Italija
|
Ismail Qemali Bey Vlora (izgovor: Ismailj Ćemali Bej Fljora, tur. Ismail Kemal) (Valona, 16. januara 1844 — Bari, 24. januara 1919) je bio albanski političar i državnik u Osmanskom carstvu koji se borio za ideje albanskog narodnog preporoda. Imao je vodeću ulogu u proglašenju nezavisnosti Albanije 1912 i privremenoj vladi Albanije.
Ismail Kemali je rođen u Valoni 16. januara 1844. Osnovnu školu je završio u Valoni, a gimnaziju Zosimaja u Janjini. Posle završetka gimnazije u Janjini Ćemali se 1859. preselio u Istambul u kojem je počeo da radi u državnoj upravi Osmanskog carstva u kojoj je napredovao sve do položaja guvernera nekoliko gradova na Balkanu zbog bliskih veza sa osmanskim državnikom Midhat Pašom. Kada je Midhat Paša smenjen sa svojih funkcija 1877. Ismail Ćemali je prekomandovan da radi u državnoj upravi u Anadoliji. Kasnije, sultan ga postavlja za guvernera Bejruta.
Kada je ponovo pao u nemilost sultana Ismail Ćemali se u maju 1900. ukrcao na jahtu britanskog ambasadora i tražio azil. Tokom narednih osam godina je živeo u egzilu boreći se za promene u Osmanskom carstvu i da unapredi položaj Albanaca u okviru Osmanskog carstva. Posle Mladoturske revolucije postao je poslanik (izborna jedinica Berat, Albanija) u obnovljenoj Skupštini Osmanskog Carstva, na mestu predsednika Umereno Liberalne Partije osnovane u novembru 1909. godine[1]. Kad je tokom 1909. došlo do pobune protiv Mladoturaka, Ismail Ćemali je nakratko bio predsednik Osmanske Nacionalne Skupštine ali je nakon dan-dva proteran iz Osmanskog carstva zauvek. Posle proterivanja se posvetio borbi za ideje albanskog narodnog preporoda.
Ismail Ćemali je imao istaknutu ulogu u organizovanju velike narodne skupštine u Valoni, na kojoj je proglašena nezavisnost Albanije. Nakon što su vojske susedih država započele zauzimanje albanskih oblasti, Kemali je doputovao iz Trsta u Bukurešt, u kojem je živela velika zajednica Albanaca. On je iz Bukurešta slao telegrame u sve krajeve Albanskog vilajeta tražeći da svi pošalju delegate u Valonu na veliki nacionalni kongres. Kemali se takođe susreo sa ministrom inostranih poslova Austrougarske Grofom Berčtoldom, koji je podržao njegove poglede na rešenje nacionalnog pitanja Albanaca i stavio mu na raspolaganje brod koji ga je prevezao do luke Drač.[2] Iz Drača je Ćemali sa grupom Albanaca iz Bukurešta odjahao u Valonu.[3].
28. novembra 1912. velika narodna skupština u Valoni je proglasila nezavisnost Albanije. Ismal Kemali je bio prvi predsednik Privremene vlade Albanije. Po proglašenju nezavisnosti Kemali se sa balkona skupštine obratio narodu i razvio crvenu albansku nacionalnu zastavu sa crnim dvoglavim orlom.
U martu 1913. godine, nakon odluke londonske konferencije da Srbiji dodeli neke oblasti većinski naseljene Albancima, Ismail Kemal je evropskim medijima izjavio:
Albanija je amputirana. Od našeg nacionalnog tela odsečeni su najbolji delovi. Mi moramo protivu toga svuda glasno protestovati. Zaista je nepojmljivo, što napredne evropske države nameravaju da s našom zemljom tako postupe. Ja bih rado dopustio, da se oni krajevi severne Albanije, gde živi manje od 80% Arbanasa, ustupe Srbima i Crnogorcima; ali ovi plodni krajevi, koje Sile hoće silom da mi ustupimo neprijateljima, imaju mnogo više od 80% Arbanasa. Ako se Kosovo ustupi Srbiji ne po pravu nacionalnom, nego po pravu osvajačkom, onda se ne može postići cilj, kome teže Velike Sile – ne može se postići pacifikacija Balkanskog Poluostrva. Neće to biti mir, nego novo užasno nespokojstvo, jer Arbanasi neće nikad biti zadovoljni, što su predati svojim neprijateljima.[4]
Posle državnog udara koji je 22. januara 1914. izveo Esad-paša Toptani, Kemali je živeo u egzilu u Parizu i pisao autobiografiju koja je objavljena posle njegove smrti. Putovao je u Italiju 1918. kako bi promovisao ideje svojih političkih istomišljenika u Albaniji i tom prilikom ga je italijanska vlada sprečila da napusti Italiju i zadržala ga mimo njegove volje u hotelu u Peruđi u kojem je umro od srčanog udara tokom večere.
Lik Ismaila Ćemalija se nalazi novčanicama koje izdaje centralna banka Albanije i to na apoenima od 200 albanskih leka izdavanim u periodu 1992—1996[5], i na novčanici od 500 albanskih leka koja je izdavana nakon 1996. godine.[6]
- ↑ Arabs and Young Turks - Ottomanism, Arabism, and Islamism in the Ottoman Empire, 1908–1918, Hasan Kayalı, UNIVERSITY OF CALIFORNIA PRESS, Berkeley · Los Angeles · London, © 1997 The Regents of the University of California
- ↑ „Dimitrije Bogdanović, Knjiga o Kosovu”. Arhivirano iz originala na datum 2010-05-26. Pristupljeno 2010-04-13.
- ↑ Memoari Ismaila Ćemalija, CONSTABLE AND COMPANY LTD, London, 1920, strana 372.[mrtav link]
- ↑ Politika, 30. 3. 1913.
- ↑ Bank of Albania. Currency: Banknotes withdrawn from circulation Arhivirano 2009-03-06 na Wayback Machine-u. – Retrieved on 23 March 2009.
- ↑ Bank of Albania. Currency: Banknotes in circulation Arhivirano 2009-02-26 na Wayback Machine-u. – Retrieved on 23 March 2009.
- Ismail Kemal bey Vlora: Memoirs Arhivirano 2010-06-17 na Wayback Machine-u
