Prijeđi na sadržaj

Enkratiti

Izvor: Wikipedija

Enkratiti (gr. Ἐγκρατηταί Egkratetai - "samo-savladani", lat. abstinentes, continentes) su bili ranohrišćanski asketski pokret iz 2. vijeka, nastao oko 170. godine.[1]

Irinej tvrdi da je Tacijan bio osnivač i vođa enkratita[1], što potvrđuje i Euzebije.[2] Irinej navodi sa su nastali pod uticajem Saturnina i Markiona.[3] Današnji naučnici, pak, smatraju da je razvitak enkratizma bio kompleksniji.[4]

Enkratiti su upražnjavali uzdržavanje od mesa i vina, a naročito od braka. Odbacuju upotrebu vina tako da evharistiju vrše sa vodom.[3] Hipolit tvrdi da su smatrali sebe jedinim pravednicima. Irinej o njima piše:

Propovedaju bezbračnost, odriču da je Bog stvorio svet a takođe su Boga u tajnosti osuđivali što je stvorio muškarca i ženu radi rađanja dece. U svojoj neblagodarnosti Bogu, Tvorcu svega, oni su uvodili uzdržavanja i smatrali su da je nemoguće spasenje prvog čoveka.[3]

Klement Aleksandrijski povezuje enkratizam s nekim indijskim oblicima asketizma.[5] Od Klementa znamo za predstavnika enkratizma Julija Kasijana (oko g. 170. u Egiptu), od kojega je Klement čitao dva spisa: Exegetica i »O uzdržavanju ili o eunuhiji« (Peri enkrateias e peri eunouchias). Kasijan je u drugom spisu osuđivao svaki seksualni odnos, a u svoju potvrdu je citirao Egipatsko Evanđelje. Po Klementu, Julije Kasijan je naučavao i doketizam, i on ga dovodi u vezu s Marcionom i Valentinom.[1]

Enkratiti su upotrebljavali ranohrišćanski spis Evanđelje po Egipćanima, nastalo u Egiptu između 100. i 150. godine.[6] Spis ima oblik dijaloga između Isusa i Salome, koja je prikazana kao njegova bliska učenica. Isusu se ovde pripisuje zastupanje celibata, što je učenje koje su zastupali enkratiti.[6]

Saloma: "Dokle će smrt vladati?"

Isus: "Dokle god žene budu rađale. A ja sam došao da okončam ženske radnje."

Saloma: "Onda sam dobro učinila što nisam rodila."[7]

U spisu se rabi termin "ženske radnje" (ili "djela ženskosti"), pod kojim je podrazumevana požuda, rađanje i truljenje.[7]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 1,2 Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  2. Eusebius, iv. 28, 29
  3. 3,0 3,1 3,2 Eusebije, Istorija crkve (scribd)
  4. E. PETERSON, Fruehkirche, Judentum und Gnosis, str. 183—220
  5. Klement Aleksandrijski, Strom. 1, 15; 3, 7
  6. 6,0 6,1 „Gospel of the Egyptians (Egypt, 100-150 CE)”. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-14. Pristupljeno 2011-08-03. 
  7. 7,0 7,1 The Gospel of the Egyptians

Povezano

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]