Малгашки Кинези (Синоа)

Малагашки Кинези; Синоа
Укупна популација
	51 000
Региони са значајним бројем припадника
Језик/ци
	кинески, малагашки
Сродне етничке групе
	Кинези

Малагашки Кинези или Синоа су једна од малгашких националних мањина од 51 000 припадника.^[1] Они су бројем мала, али врло утицајна заједница на Мадагаскару, од којих је велика већина рођена на Мадагаскару, а потјечу од бивших кинеских радника, који су дошли радити на Мадагаскар на почетку 20. вијека.

Малагашки Кинези уз материњи кинески говоре и малагашки макројезик, и то бројне варијанте, овисно о крају гдје живе.

Хисторија

Први кинески досељеник на Мадагаскар населио се у Тоамасини 1862., гдје је отворио дућан и касније оженио за локалну малгашкињу. ^[2] Први већи контингент од 500 радника дошао је Тоамасину 1896. Сљедеће године, 3000 кинеских радника стигло је на Мадагаскар на иницијативу француског гувернера Јосепха Галлиенија на рад на изградњи жељезничке пруге Тоамасина - Антананариво. ^[2] Они су имали уговоре, у којима је била клаузала да се по истеку радова морају вратити у Кину. Добар дио њих се разболио на изградњи жељезничке пруге, а добар дио помро на повратку бродом за Кину. Тако да је након завршетка градње пруге - 1904., на Мадагаскару остало само 452 Синоа. Од те мале колоније већ 1911. број је нарастао на 649 а то је тад било 3% страног становништва у тадашњој земљи од 3,2 милијуна. ^[3] По службеној статистици тадашњих француских колонијалних власти 1957. на Мадагаскару је живјело 7349 Синоа, у 48 дистринкта (од тадашњих 58). ^[4] До 2006., тај број је нарастао на око 40 000, од тог су њих 30 000 изворни емигранти и њихови потомци, а око 10 000 нови досељеници из Народне Републике Кине и стотињак из Тајвана.

Данас се већина Синоа на Мадагаскару бави трговином. Они су 1990. контролирали 50 % укупног промета алкохолних пића и одјеће, до средине 2000-их, њихов удио у продаји алкохолних пића пао на једну петину, али је зато у промету одјеће нарастао на 90%. Мањи дио њих раде као сластичари, и држе око 10 % промета на отоку. ^[5]

Географска распрострањеност

Половица Синоа живи у Тоамасини и Антананариву, а 1/8 у Регији Диана, остатак живи по другим регијама.

Везе

Малгаши

Извори

↑ ^1,0 ^1,1 „Цхинесе, генериц оф Мадагасцар” (енглески). Јосхуа пројецт. Приступљено 26. 10. 2011.
↑ ^2,0 ^2,1 МцЛеан Тхомпсон, Виргиниа; Адлофф, Рицхард (енглески). Тхе Малагасy Републиц: Мадагасцар тодаy. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 9780804702799. Приступљено 26. 10. 2011.
↑ Мартин, Фредерицк (1916) (енглески). "Мадагасцар", Тхе Статесман'с Yеар-боок: Тхе Статесман'с Yеар-боок: Статистицал анд Хисторицал Аннуал оф тхе Статес оф тхе Wорлд фор тхе Yеар 1916. Ст. Мартин'с Пресс. ИСБН 9780804702799.
↑ Тсиен, Тцхе-хао. „Ла Вие Социале дес Цхиноис а Мадагасцар” (енглески). Цомпаративе Студиес ин Социетy анд Хисторy (Цамбридге Университy Пресс. Приступљено 26. 10. 2011.
↑ А. Катхирасен. „А вибрант миноритy: Тхе Цхинесе анд Индианс, wхо маке уп а тинy миноритy ин Мадагасцар, аре доинг верy wелл фор тхемселвес” (енглески). Неw Страитс Тимес, Сингапоре. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-22. Приступљено 26. 10. 2011.

Екстерни линкови

[jos-1] 1,0 ^1,1 „Цхинесе, генериц оф Мадагасцар” (енглески). Јосхуа пројецт. Приступљено 26. 10. 2011.

[histo-2] 2,0 ^2,1 МцЛеан Тхомпсон, Виргиниа; Адлофф, Рицхард (енглески). Тхе Малагасy Републиц: Мадагасцар тодаy. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 9780804702799. Приступљено 26. 10. 2011.

[martin-3] Мартин, Фредерицк (1916) (енглески). "Мадагасцар", Тхе Статесман'с Yеар-боок: Тхе Статесман'с Yеар-боок: Статистицал анд Хисторицал Аннуал оф тхе Статес оф тхе Wорлд фор тхе Yеар 1916. Ст. Мартин'с Пресс. ИСБН 9780804702799.

[vie-4] Тсиен, Тцхе-хао. „Ла Вие Социале дес Цхиноис а Мадагасцар” (енглески). Цомпаративе Студиес ин Социетy анд Хисторy (Цамбридге Университy Пресс. Приступљено 26. 10. 2011.

[rad-5] А. Катхирасен. „А вибрант миноритy: Тхе Цхинесе анд Индианс, wхо маке уп а тинy миноритy ин Мадагасцар, аре доинг верy wелл фор тхемселвес” (енглески). Неw Страитс Тимес, Сингапоре. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-22. Приступљено 26. 10. 2011.

[1]