Пређи на садржај

Бордеауx

Извор: Wikipedija
Бордо
фр. Bordeaux


Колаж атракција града

Грб
Грб
Основни подаци
Држава  Француска
Градоначелник Алаин Јуппé
Регион Аквитанија
Департман Жиронда
Округ Бордеауx
Кантон Главно мјесто 8 кантона
Становништво
Становништво (2011-01-01) 232,260[1]
Густина становништва 4850,06 ст./км²
Географија
Координате 44°50′19″Н 0°34′42″W / 44.838611°Н 0.578333°W / 44.838611; -0.578333
Временска зона УТЦ+1, лјети УТЦ+2
Надморска висина 1—42 м
Површина 49,36 км²
Бордо на мапи Француске
Бордо
Бордо
Бордо (Француске)
Остали подаци
Поштански код 33000, 33100, 33200, 33300, 33800
ИНСЕЕ код 33063
Wеб-страница www.бордеауx.фр

Бордеауx (окситански гасконски: Бордèу [бурˈðɛw]) је град на југозападу Француске, и главни град Регија Аквитаније и департмана Гиронде. Сама опћина има око 235 000 становника, док утјецајна зона града броји готово милијун становника. Градом пролази ријека Гаронне.

Град је у свијету најпознатији по својим виноградима, поготово од 18. стољећа, које се сматра златним добом града.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Античко доба

[уреди | уреди извор]
Антички Гласки амфитеатар (Палаис Галлиен)

Бордеауx су у 3. стољећу пне. основали припадници једног келтског народа, под називом Бурдигала. То је било једно галско племе у околици Боургеса. Прво је насеље основано на ушћу Девèзе, притоке Гаронне, близу Гиронде.

Град се налазио на трговачком путу између галских лука на Лоири и Римске Републике. Након римске окупације, Бурдигала се развила у најимућнији град у Галији. Бурдигала у 3. стољећу преузима од града Медиоланум Сантонум (Саинтес) наслов административног средишта провинције Аквитаније. Град се јако развио за вријеме северске династије (193.-235.). Године 276. Вандали нападају град и он се затвара у своје зидине. Град наставља свој развој још једно цијело стољеће (по описима неких кршћанских пјесника).

Период напретка Бурдигале прекидају разне инвазије: Вандали 409. године, Визиготи 414. године и Франци 498. године. У 10. стољећу град нападају и Нормани, чиме град тоне у дуго мрачно раздобље. Једини остатак атичког доба, Галски амфитеатар.

Средњи вијек

[уреди | уреди извор]

Тек се у 12. стољећу Бордеауxу враћа сјај. Након брака Елеоноре Аквитанске, бивше жене Луја VII., с Хенриком II., 1154. године, град прелази у енглеско власништво. У њихову власништву остаје идућа три стољећа, заједно с цијелом Аквитанијом, која под Енглезима постаје Гуyенне. Бордеауx повисује постојеће и добива нове зидине. Тијеком 13. стољећа, град опет постаје имућан за��ваљујући трговини вином с Енглеском. У то је вријеме изграђена катедрала Светог Андрије. Њезин надбискуп, Бертранд де Гот постао је папа Клемент V., 1305. године. Од 1362. до 1372. године, за вријеме владавине Црног Принца, Бордеауx је постао главни град суверене државе, али је касније Црни Принц одустао од своје намјере суверености Гуyенне.

Године 1453., након Кастиљонске битке, град поновно пада у француске руке и Стогодишњи рат завршава, али се грађанима не свиђа овај развој догађаја. У покушају преузимања надзора над градом, становници постају непријатељски расположени те краљ Карло VII. гради у Бордеауxу дворац Тромпетте и тврђаву Хâ. Престаје трговина вином с Енглеском и град запада у тешко стање. Године 1462., краљ Луј XI., враћа граду слободу, давши му парламент.

План Бордеауxа из 18. ст.

Ново доба

[уреди | уреди извор]

Године 1585., Монтаигне постаје градоначелник Бордеауxа. Град се смирује и налази нови извор прихода у трговини пастелама Гаронном.

Тијеком сукоба између француског племства и краља, грађани Бордеауxа оснивају Цоњуратион де л'Ормéе, странку противника монархије.

Тек 1653. године, када млади Луј XIV. оружјем покорава град, Бордеауx пристаје бити дио француског краљевства.

Бордеауx доживљава нови процват од средине 17. стољећа па до Револуције. Овај се напредак поновно остварује захваљујући луци. Град је трговао вином, али и шећером и робовима. Као и Нантес, град постаје богат захваљујући трговини робовима, које су слали у Америку. У град су се тад доселили многи надбискупи, интенданти и гувернери. Архитект Ницолас Портиер на мјесту је старих градских врата изградио величанствене славолуке: Врата Аквитаније (Порте д'Аqуитаине, Трг побједе), Врата Дијауx (Порте Дијауx, Трг Гамбетта / Улица Порте Дијауx), Валутна врата (Порте де ла Моннаие, Qуаи де ла Моннаие) и Бургундијска врата (Порте де Боургогне, Трг Бир-Хакеим). Град је добио и оперу, коју је изградио Вицтор Лоуис.

Архитект Луја XV., Анге-Јацqуес Габриел, на Тоурнyјев је захтјев створио Јавни врт (Јардин Публиц), велико градско зелено шеталиште. Овај је архитект такођер изградио и величанствени Трг Бурзе (Плаце де ла Боурсе). Град постаје важно еуропско средиште просвјетитељства, чији је претходник био Монтесqуиеу.

Бордеауx је пуно пропатио за вријеме Револуције, Конзулата и Првог царства. За вријеме та три периода, прекинута је градска прекоатлантска трговина. Град се тада мислио побунити, позивајући жирондинце, али је Јеан-Ламберт Таллиен тад успоставио владавину Терора.

Модерно доба

[уреди | уреди извор]

Падом Првог царства, град је први примио боурбонске принчеве. За Револуције уведено је обвезно школовање те је град у 19. стољећу имао три признате школе, заједничким називом Éцолес де Сантé Навале (Школе поморског здравља).

План Бордеауxа из 1840.

Године 1840., град опет постаје велика колонијална лука и поновно започиње трговина с Африком. Крајем стољећа, град се почиње индустријализирати те се отварају кемијске, металургијске и прехрамбене творнице те уљарије. У то вријеме филоксера напада винограде.

Дана 7. маја 1841. године отворена је прва жељезничка пруга између Бордеауxа и Ла Тесте. Први је колодвор у граду био Бордеауx-Сéгур на лијевој обали ријеке. Године 1852., отворена је пруга између Бордеауxа и Ангоулêмеа, чиме је омогућена жељезничка веза с Паризом. Влакови који су ишли за главни град су полазили с колодвора Бордеауx-Орлéанс на десној обали ријеке.

Године 1870., Лéон Гамбетта оснива владу у Тоурсу, која је касније премјештена у Бордеауx. Антоине Алфред Еугèне Цханзy се придружује влади у Бордеауxу, гдје заговара наставак отпора.

У годинама након Француско-пруског рата, три школе поморског здравља доживљавају интелектуални пад. Тек 1890. године школе оживљавају, оснивањем Éцоле ду Сервице де Сантé поур ла Марине. У граду је 5. студеног 1890. године основана Éцоле Принципале ду Сервице де Сантé де ла Марине ет дес Цолониес у старом азилу за странце. Школа је имала намјену образовања будућих лијечника и фармацеута.

Тијеком Првог свјетског рата, Паризу је пријетио продор њемачке војске те се влада привремено преселила у Бордеауx. У то вријеме, град дугује свој развој творницама оружја. Године 1917. године, улаком САД-а у рат, град постаје долазна точка њиховим војницима. У то вријеме у граду дјелује Ацтион Франçаисе и друге важне политичке скупине.

Други свјетски рат граду доноси нове невоље. Бордеауx 1940. године, по трећи пут у својој повијести постаје сједиште владе. У липњу 1940. године, у тренутку када француска влада потписује капитулацију, португалски конзул, Аристидес де Соуса Мендес, даје 30 000 виза избјеглицама пред њемачком војском. Град тада окупирају нацисти, уз помоћ домаћих декларираних колаборатора, као што су били градоначелник Адриен Марqует или префект Маурице Папон. Бордошка лука од тада има велику улогу у господарству Трећег Реицха, а изграђена је и подморничка лука. Градом су тада владали квислинзи Адриен Марqует и Марцел Дéат из неосоцијалистичке партије, која је пропагирала фашистичке идеје. Након што су напустили Пéригуеуx и Аген, 19. коловоза 1944. и Пау, 20. коловоза, Нијемци одлазе из Бордеауxа, 28. коловоза 1944.

Године 1947., Јацqуес Цхабан-Делмас, генерал из Покрета отпора, постаје градоначелник и почиње индустријализација града. Он остаје на мјесту градоначелника до 1995. године, кад га замјењује Алаин Јуппé. За вријеме његовог мандата, почиње обнова града, уређење четврти, као и конструкција трамваја. Године 2004., на његово мјесто долази Хугуес Мартин.

Земљопис

[уреди | уреди извор]

Бордеауx се налази близу обале Атлантика, на југозападу Француске.

Основни подаци

[уреди | уреди извор]

Градом протиче ријека Гаронне која је пловна до оцеана. Ту се налази посљедњи мост преко ријеке, Мост Аквитаније. Градска се агломеризација убрзано развија. У средишту града, у кварту Мериадецк размишља се о одвајању пјешачког од аутомобилског промета. У граду се може наћи класична, правилна архитектура, поготово у дворцима од плавог камена. Градом влада романска, жива атмосфера.

Геологија

[уреди | уреди извор]

Лијева обала Гаронне, гдје лежи већи дио града, састоји се од великих низина, које су често мочварне (као Бордеауx-Лац). Иако постоји неколико брјегова, просјечна висина десне обале прилично је ниска. Ове су низине већином начињене од наслага ријеке, испод којих је шљунак. Тло је врло танко и пропусно на воду, тако да је јако погодно за узгој винове лозе. Град се налази између Мéдоца (низводно) и Гравеса (узводно), који су геолошки врло слични.

Десна је страна ријеке различита, зато што се на том земљишту налази вапненачки плато. Надморска висина тамо прелази и 90 метара. На том подручју, око 20 километара налази се свјетски познати виногради, гдје се узгајају најскупља свјетска вина.

Градом влада оцеанска клима, чија је карактеристика слаба разлика између љетних и зимских температура. Зиме су благе, а љета топла. Падалине су честе тијеком цијеле године, с 820 мм кише годишње. Град има око 150 кишних дана. Љети су честе олује. У српњу 1883. године у 30 минута пао је највећи број падалина икад забиљежен у Француској.

Просјечна је температура у сијечњу 3,5 °Ц, а у коловозу 20°Ц. Просјечна је годишња температура 14,5 °Ц. Тијеком љета у просјеку 18 дана температура прелази 30 °Ц. Понекад температура знају бити и јако високе, нпр. 2003. године, измјерен је 41 °Ц. Те исте године, 12 дана је температура била виша од 35 °Ц. Бордеауx има око 2000 сунчаних дана годишње. Најхладније зиме биле су 1985. и 1987., а најсуше гудине 1988. и 1992. Велике суше владале су од 2002. до 2005. године, а изузетно сухе биле су 2003. и 2005.

Урбанизам

[уреди | уреди извор]
Карта Бордеауxа

Бордеауx је подијељен на 8 округа. Окрузи од 1 до 6 се налазе на лијевој страни ријеке. Седми одговара четврти Бастиде на десној страни ријеке. Осми округ одговара четврти Цаудéран. Ова управна подјела није повијесна па се становници радије идентифицирају с четвртима у којима живе.

Град се дијели на три дијела:

  • стари град Бордеауxа
  • старе четврти
  • вањске четврти (као Бордеауx-Лац или Цаудéран)

Типови зграда и активности врло су различити у та три дијела града.

Становништво

[уреди | уреди извор]

У граду живи 235 178 становника (према попису из 2007. године), а у градској агломерацији 803 115 (2006), па је ово је седма по величини агломерација у Француској, послије Париза, Лyона, Марсеиллеа, Лиллеа, Нице и Тоулоусеа. У ширем урбаном подручју (аире урбаине) живи 999 149 становника те је оно такођер седмо по величини у Француској. Након раздобља наглог опадања становништва (280 000 становника 1946., 208 159 становника 1982.) и великих радова обнове старих четврти, становништво града опет је почело расти. Бордошка опћина, која је у посљедњих 20 година добила 25 000 нових становника, и даље има велику стопу раста. Тренутачно је у фази студија о спајању опћина, као што је случај Лилле-Ломме или Цхербоург-Оцтевилле, како би број становника порастао изнад 300 000 те град тако постао велика еуропска метропола.

Према процјенама ИНСЕЕ-а за 2004. и 2005. године, Бордеауx броји око 126 046 домаћинстава и 139 707 стамбених боравишта. Од 229 900 Бордожана, 46% су мушког, а 54% женског спола. Брачни је статус грађана старијих од 15 година сљедећи: 54% неожењених, 32% у браку, 8% разведених и 6% удоваца или удовица. Просјечан је број људи по кућанству 1,8.

Становништво Бордеауxа између 1350. и 2005.
1350 1375 1420 1660 1750 1790 1801 1936 1946
30 000 10 000 20 000 40 000 60 000 111 000 91 000 258 000 280 000
1954 1962 1968 1975 1982 1990 1999 2002 2005*
284 494 278 000 266 000 223 000 208 159 210 336 215 363 218 948 229 900
Процјене прије 1801. ; пописи послије 1801.; * Процјена ИНСЕЕ-а, 1. српња 2005.

Господарство

[уреди | уреди извор]
Боце вина Бордеауx

Винокултура

[уреди | уреди извор]

Бордеауx је свјетска пријестолница вина. У близини Бордеауxа налазе се бројни виногради у којима се производи велики број престижних вина. Сва су ова вина у свијету позната као бордошка вина или једноставно "бордеауx". Око града налази се 14 000 произвођача вина, 117 514 хектара винограда, 400 продавача, с укупним приходом од 14,5 милијарди еура. Годишње се произведе око 700 милијуна боца вина.

Тло око Бордеауxа има два различита поријекла. На лијевој страни Гаронне и уздуж естуарија виногради су на више од 150 км. Ову је земљу нанијела ријека с Пиринеја и најпогоднија је за Цабернет саувигнон. С друге стране ријеке, земља је мало другачија и најпогоднија је за Мерлот.

У подручју се праве и црна и бијела вина, с тим да се црна обично називају бордеауx. Најчешћа црна вина која се производе су: Цабернет саувигнон, Мерлот, Цабернет франц, Петит Вердот, Малбец и у задње вријеме све мање и мање Цармéнèре. Најчешћа бијела вина су: Саувигнон бланц, Сéмиллон и Мусцаделле.

Бордошки виногради подјељени су на пет регија: Ентре-Деуx-Мерс, Либоурнаис, Боургеаис-Блаyаис, Гравес и Мéдоц. Најславнија су подручја Саинт-Éмилион, Пауиллац, Саинт-Естèпхе, Саутернес и Померол. Класификација бордошких вина је почела 1855.

Тренутачно се бордошко виноградарство налази у кризи, због међународног пада цијене и јефтиних произвођача из иноземства.

Индустрија

[уреди | уреди извор]

Бордеауx је такођер и велико индустријско средиште. Иако бордошка индустрија није имала превеликог успјеха задњих десетљећа (на десној обали ријеке), град се недавно оријентирао на нове технологије, посебно на аеронаутику. Аеронаутички сектор запашљава у граду око 20 000 особа. Подузећа која се баве овом индустријом су: Дассаулт, Сафран (стара Снецма) и Тхалес. На бордошкој периферији израђују се зракоплови Фалцон, кабине за Аирбус А380 и потисници за ракете Ариане. На периферији се такођер гради и ласер Мéгајоуле, који је кључан за француски нукулеарни програм и у којег је Министарство обране уложило двије милијарде еура.

У граду је још присутна петрокемијска и фармацеутска индустрија.

Терцијални сектор најдоминантнији је у граду, највише захваљујући трговачкој привлачности града и великог броја подузећа. Туризам постаје све важнији и важнији за град који садржи велику повијесну баштину. У околном подручју града, развија се сеоски туризам.

Аутономна бордошка лука

[уреди | уреди извор]

Градска лука важан је центар пословне активности града. Лука годишње прима око 1 600 пловила и кроз њу годишње прође око 9 милијуна тона добара. Кроз луку пролазе дијелови за зракоплове, на путу до Тоулоусеа.

Запосленост

[уреди | уреди извор]

Подјела радно активног становништва по секторима (1999., ИНСЕЕ):

  • Примарни сектор: 0,3%
  • Секундарни сектор: 10,7%
  • Терцијални сектор: 89%
  • Стопа незапослености: 12% (2004.)

У граду је око 20 000 незапосленог, радно способног становништва.

Подузећа

[уреди | уреди извор]

Неколико подузећа која имају своје средиште у Бордеауxу:

Градоначелници Бордеауxа

[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Попис градоначелника Бордеауxа

Посљедњи градоначелници:

Најважнији пројекти који чекају своју реализацију развој и побољшање јесу трамвајске мреже и повезивање града с другим већим градовима брзим влаковима.

Административне четврти

[уреди | уреди извор]

1995. године, управа града одлучила је град подијелити на 12 управних четврти да би могла успоставити вијећа четврти. Ова вијећа пружају бољу повезаност између њихових становника и вијећника, те с тиме и убрзано рјешавање лакалних проблема. Ових 12 четврти садржи више повијесних градских четврти.

Четврти Бордеауxа
Четврти Бордеауxа

Ових 12 четврти су :

  • Qуартиер ду Лац
  • Qуартиер де Бацалан
  • Qуартиер Гранд-Парц - Цхартронс - Паул Доумер
  • Qуартиер де ла Бастиде
  • Qуартиер Хôтел де Вилле - Qуинцонцес - Ст-Пиерре - Ст-Éлои
  • Qуартиер Ст-Сеурин - Фондаудèге
  • Qуартиер де Цаудéран
  • Qуартиер Ст-Аугустин - Qуинтин - Лоуцхеур - Тонду
  • Qуартиер Ст-Бруно - Ст-Вицтор - Мéриадецк
  • Qуартиер Цапуцинс - Вицтоире - Ст-Мицхел - Сте-Цроиx
  • Qуартиер Нансоутy - Ст-Генèс - Симиот - Барриèре де Тоулоусе
  • Qуартиер Ст-Јеан - Белциер - Царле Вернет - Алберт I. - Сацрé Цœур
Кантони Бордеауxа
Кантони Бордеауxа

1965. године, граду је припојена опћина Цаудéран, која сада чини осми градски кантон. Бордеауx је подијељен на 8 кантона :

  • 1. кантон броји 24 453 становника;
  • 2. кантон броји 23 855 становника;
  • 3. кантон броји 31 634 становника;
  • 4. кантон броји 30 994 становника;
  • 5. кантон броји 25 184 становника;
  • 6. кантон броји 27 302 становника;
  • 7. кантон броји 12 993 становника;
  • 8. кантон броји 38 948 становника.

Укупни број становника је 1999. године, био 215 363, по ИНСЕЕ-у-

Повијесне четврти Бордеауxа

[уреди | уреди извор]
Трамвајска станица у Мéриадецку, Бордеауx
  • Цаудéран
  • Вицтоире
  • Нансоутy
  • Саинт-Мицхел
  • Цапуцинс
  • Хотел де Вилле
  • Qуинцонцес
  • Фондаудèге
  • Цхартронс
  • Саинт-Јеан
  • Саинте-Цроиx
  • Белциер
  • Бастиде
  • Мéриадецк
  • Бордеауx Лац
  • Бацалан
  • Саинт Генèс
  • Ле Гранд Парц
  • Саинт-Пиерре
  • Саинт-Мицхел
  • Саинт-Аугустин
  • Ле Тонду

Бордеауx-Лац : Овдје се око 169 хектара воде налази изложбени простор, конгресна палача, цвјетни парк и бициклодром. Овдје се догађају бројне манифестације, као: међународни сајам, Винеxпо, бордошка бициклијада итд. Ове повијесне четврти данас се налазе унутар нових четврти, које су створене 1995.

Цесте и аутоцесте

[уреди | уреди извор]

Бордеауx је важан цестовни прометни чвор на обали Атлантика. Повезује Париз и сјеверну Еуропу са Атлантиком и Шпањолском. Град је повезан с Паризом, аутоцестом А10, с Пéригуеуxом и Цлермонт-Феррандом аутоцестом А89, с Тоулоусеом аутоцестом А62 и са Шпањолском аутоцестом А63. Бордеауx је опремљен обилазницом (Н230 и А630), на којој је често гужва за вријеме великих одмора. Тренутачно је у фази проучавања пројект још веће обилазнице.

02 -> Бордеауx-Бастиде

04 -> Бордеауx-Центре, Бордеауx-Норд, Бордеауx-Лац, Изложбени парк

04а -> Изложбени парк

04б -> Хотелски центар на језеру

05 -> Бордеауx-Фрет

09 -> Бордеауx-Цаудéран

21 -> Бордеауx-Центре, Колодвор Ст Јеан, M.I.Н. (Марцхé д'Интéрêт Натионал)

24 -> Бордеауx-Центре, Хаут-Флоирац, Бергерац, Трессес

Жељезнички пријевоз

[уреди | уреди извор]
Жељезнички мост Еиффел (или Саинт-Јеан) преко Гаронне, 1900. године

Жељезница се у Бордеауxу појавила 1841. године, када је отворена пруга између Бордеауxа и Ла Тесте (у власништву Цомпагние де цхемин де фер де Бордеауx à Ла Тесте) . Тада је отворен и први колодвор у граду Бордеауx-Сéгур. Овај је колодвор касније замијенила војарна, а налазио се у данашњој улици Пессац.

1852. године, отворена је пруга између Бордеауxа и Ангоулêмеа (у власништву Цомпагние ду Парис-Орлéанс), чиме је град повезан с Паризом. Влакови су полазили с колодвора Бордеауx-Орлéанс (Бордеауx-Бастиде, данас кино) на десној обали ријеке. 1853. године, Цомпагние дес цхеминс де фер ду Миди преузела је Цомпагние де цхемин де фер де Бордеауx à Ла Тесте. 1855. године, колодвор Бордеауx-Сéгур макнут је и замијењен колодвором Бордеауx-Саинт-Јеан.

Тако су у то вријеме постојала два колодвора на двије мреже, којима су управљале различите компаније. Оваква се ситуација објашњава чињеницом што није постојао жељезнички мост преко Гаронне. Путници из Париза који су ишли на југ Аквитаније, морали су сићи на колодвору Бордеауx Орлéанс, пријећи ријеку и поновно кренути влаком са колодвора Саинт-Јеан. Жељезнички мост између два колодвора 1860. године изградио је Густаве Еиффел. Колодвор Орлéанс остао је главни терминал Цомпагние ду Парис-Орлéанс (према Цлермонт-Ферранду, Лyону и Паризу). 1898. године, изграђен је данашњи колодвор Саинт-Јеан, како би задовољио већи број путника. Колодвор Орлéанс мало је по мало губио своју важност, да би се након спајања два подузећа (Парис-Орлéанс и Миди) 1934. и стварања СНЦФ-а, 1938. године, апсолутно затворио у корист колодвора Саинт-Јеан. Данас је колодвор Орлéанс кино.

Бордеауx је до данас остао важно жељезничко чвориште између Париза и Шпањолске. Главни бордошки колодвор (Саинт-Јеан) повезан је бројним ТГВ влаковима. Бордеауx је ТГВ-ом повезан са колодворима Париз-Монтпарнассе, Тоулоусе, Ирун, Даx, Хендаyе, Пау, итд. Бордеауx је такођер повезан са обичним влаковима и са ТЕР-ом са Нантесом, Пéригуеуxом, Арцацхоном, итд. Бордеауx такођер има и два колодвора за регионалне влакове, Бéнауге и колодвор Саинт-Лоуис.

Бордошка жељезничка мрежа тренутачно је засићена и припрема се градња новог моста преко Гаронне, паралелно с Еиффеловим мостом, да би се град припремио за долазак нове брзе линије ТГВ-а.

Бордеауx опслужује међународни аеродром Бордеауx-Мéригнац. Налази се у опћини Мéригнац и доступан је обилазницом на излазу 11б. Ова је зрачна лука 2004. године имала промет од 2 928 873 путника. Главне су одредишне везе Париз-Орлy, Лyон, Лондон-Гатwицк, Марсеилле, Ница и Страсбоург.

Јавни пријевоз

[уреди | уреди извор]
Бордошки трамвај

Бордеауx и његову агломеризацију (ЦУБ), опслужује пријевозничко подузеће ТБЦ (Трам ет Бус де ла ЦУБ). Овим подузећем управља Цоннеx Бордеауx из групе Цоннеx која по уговору управља мрежом. ТБЦ је замијенио ЦГФТЕ, 3. српња 2004. године, након реорганизације мреже и увођења линије Б Бордошког трамваја.

Мрежа се састоји од:

  • 3 трамвајске линије (А, Б и C)
  • 75 дневних аутобусних линија, које су све повезане са трамвајом (од 1 до 96)
  • 12 ноћних аутобусних линија (од С1 до С12)
  • једног електричног и једног ријечног схуттлеа на Гаронни.

Ова мрежа опслужује 27 опћина у урбаној заједници Бордеауxа, од 5 сати до 1 сат ујутро.

Град је прву трамвајску линију (А) добио 21. просинца 2003. Градоначелников уред и ЦУБ одлучили су се за трамвај, након напуштања пројекта градске лаке жељезнице. Пројект градње метроа најављен је 1993. године, али је напуштен због цијене пројекта ( 300 милијуна француских франака). Алаин Јуппé уз потпору опорбених социјалиста најавио је градњу трамваја. Линија C отворена је 24. травња 2004., а линија Б 15. свибња 2004. Све три линије требале би бити продужене 2007.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Свеучилишта

[уреди | уреди извор]

Бордошко свеучилиште захваљује свој настанак були папе Еугена IV., 7. липња 1441. Заслуга за то оснивање припада надбискупу Пеyу Берланду.

Бордошко свеучилиште укинуто је у Револуцији 1793. године, а 1808. поновно га је покренуо Наполеон.

Бордеауx има у просјеку око 70 000 студената на једном од највећих кампуса у Еуропи (235 ха) које се дијели на 4 опћине: Бордеауx, Таленце, Пессац ет Градигнан. Бордошко је свеучилиште подијељено на 4 дијела:

  • Университé Бордеауx 1 (знаност и технологија), 10 693 студената, 2002.
    • ИУТ Бордеауx 1 на свеучилишту Бордеауx 1.
  • Университé Вицтор Сегален Бордеауx 2 (друштвене знаности), 15 038 студената, 2002.
  • Университé Мицхел де Монтаигне Бордеауx 3 (умјетност, књижевност, језици и друштвене знаности), 14 785 студената, 2002.
    • ИУТ Мицхел де Монтаигне на свеучилишту Бордеауx III.
  • Университé Монтесqуиеу Бордеауx 4 (право, управа, економија и менаџмент), 12 556 студената, 2002.
    • ИУТ Бордеауx-Монтесqуиеу на свеучилишту Бордеауx IV.

Високе школе

[уреди | уреди извор]
  • Инжињерске школе (и слично)
Éцоле натионале супéриеуре д'артс ет мéтиерс (ЕНСАМ)
Éцоле д'ингéниеурс ен модéлисатион матхéматиqуе ет мéцаниqуе (МАТМЕЦА) (Инжињерска математичка и механичка школа)
Éцоле натионале супéриеуре д'éлецтрониqуе, информатиqуе, радиоцоммуницатионс де Бордеауx (ЕНСЕИРБ) (Висока школа за електронику, рачунарство и радиокомуникације)
Éцоле супéриеуре де тецхнологие дес биомолéцулес де Бордеауx (ЕСТББ) (Виша школа биомолекуларне технологије)
Éцоле натионале д'ингéниеурс дес травауx агрицолес де Бордеауx (ЕНИТА) (Национална инжењерска школа за агрикултуру)
Éцоле натионале супéриеуре де цхимие ет пхyсиqуе де Бордеауx (ЕНСЦПБ) (Национална виша школа за кемију и физику)
Институт дес сциенцес ет тецхниqуес дес алиментс де Бордеауx (ИСТАБ) (Институт прехрамбених знаности)
Институт де цогнитиqуе (ИдЦ)
Éцоле супéриеуре д'информатиqуе (еXиа : Група ЦЕСИ) (Виша информатичка школа)
Éцоле супéриеуре д'информатиqуе (СУПИНФО) (Виша информатичка школа)
Éцоле привéе дес сциенцес информатиqуес (ЕПСИ) (Школа за информатичке знаности)
Éцоле супéриеуре д’ингéниерие информатиqуе (ЕСИИ) (Виша инжењерска информатичка школа)
  • Трговачке школе
Кедге Бусинесс Сцхоол (Бордошка школа за менаџмент)
ЕБП Интернатионал (Бордошка школа за менаџмент)
Институт дес хаутес éтудес éцономиqуес ет цоммерциалес (ИНСЕЕЦ) (Институт високих економских и комерцијалних студија)
Éцоле де цоммерце еуропéенне (ЕЦЕ) (Група ИНСЕЕЦ) (Еуропска школа за трговину)
Институт университаире профессионналисé де цоммерце де Бордеауx
  • Друге високе школе
Сциенцес По Бордеауx (Институт политичких студија)
Éцоле натионале де ла магистратуре (ЕНМ)
Éцоле ду сервице де сантé дес армéес де Бордеауx (Морнаричка школа)
Éцоле д'арцхитецтуре ет де паyсаге де Бордеауx (Школа за архитектуру и крајолик)
Éцоле дес беауx-артс де Бордеауx (Школа лијепих умјетности)
Éцоле франçаисе дес аттацхéс де прессе ет дес профессионнелс де ла цоммуницатион (ЕФАП)
Цонсерватоире натионал дес артс ет мéтиерс д'Аqуитаине (ЦНАМ) (Национални конзерваториј умјетности и обрта Аквитаније)
Éцоле д'администратион дес аффаирес маритимес (Школа поморске управе)

Култура и баштина

[уреди | уреди извор]
Повијесно средиште Бордеауxа и Мјесечева лука
Свјетска баштинаУНЕСЦО
 Француска
Регистриран:2007. (31. засједање)
Врста:Културно добро
Мјерило:ии, ив
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Бордеауx је означен као "Француски град умјетности и повијести". Културно заштићени дио један је од највећих у Француској (150 ха), а већином га чини највећи архитектонски урбани комплекс у Еуропи из 18. ст., изграђен за вријеме Луја XV. Један је дио ове баштине УНЕСЦО прогласио Свјетском баштином 2007. год.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Споменик жирондинцима (Монумент ауx Гирондинс)
  • Велико казалиште (Гранд Тхéâтре)
  • Тоурнyева алеја (Аллéес де Тоурнy)
  • Петров мост (Понт де Пиерре)
  • Цоурс де л'Интенданце
  • Катедрала св. Андрије и торањ Пеy Берланд
  • Црква св. Крижа (Éглисе Саинте-Цроиx)
  • Базилика св. Михаела
  • Трг Цхапелета (Плаце ду Цхапелет)
  • Трг Парламента (Плаце ду Парлемент)
  • Палача Рохан (данашња вијећница)
  • Палача Галлиен, задњи споменик из галско-римског раздобља
  • Улица Саинте-Цатхерине
  • Врата Цаилхау
  • Врата Бургундије
  • Велико звоно (Ла Гроссе Цлоцхе)
  • Црква Саинт-Éлои
  • прочеља кејева на лијевој страни ријеке
  • Црква св. Петра
  • Петит хôтел Лаботтиèре
  • Бурза рада
  • Црква Саинт-Сеурин
  • Црква Наше Госпе
  • Бордошка синагога
  • Палача праве
  • Трг побједе
Гранд Тхéâтре
Црква св. Петра
Врата Цаилхау
Поглед на оранжерију у Јавном врту

Зелене површине

[уреди | уреди извор]
  • Јардин Публиц (Јавни врт) [1]
Створен је 1746. године, на иницијативу интенданта Тоурнyја (14 хектара отприлике). Тоурнy је, поводећи се за хуманистичким идејама, хтио грађанима створити угодан и здрав простор. Планове је израдио Јацqуес Анге Габриел. Врт је окружен жељезном оградом унутар које се налази мноштво споменика уживатељима вина (Фернанд Лафаргуе, Улyссе Гаyон, Алеxис Миллардет, Царле Вернет). Тоурнyјева жеља била је спојити град с предграђима Саинт-Сеурин и Цхартронс.
Доласком Револуције макнуто је цвијеће, а постављени су травњаци те су сачувана само велика стабла. Врт се користио за службене церемоније и за балове. 1856. године донесена је одлука о реновацији. Изграђена су два пјешачка моста, а Арманд и Гуиберт направили су енглески парк. Постављени су и нови кипови: Диане (Габиес), Јеунессе ет Цхимèре (Гранет), Маxиме Лаланне (бордошки аквафортист), Роса Бонхеур (сликарица животиња). Овдје се налази и природнословно-повијесни музеј.
  • Градоначелников врт [8]
  • Јардин де ла Бéцхаде [9]
  • Јардинс дес Дамес де ла Фои [10]
  • Јавни врт Винет
  • Јавни врт Јеан Буреау
Крстарица Цолберт
Дан мртвих (Wиллиам Боугуереау) - Музеј лијепих умјетности

Кинематографи

[уреди | уреди извор]

Што се тиче кина, Бордеауx је јако добро опремљен. На тргу Гамбетта могу се наћи кина УГЦ Цинéцитé и ле Франçаис. Ле петит Трианон Јеан Виго специјализиран је за арт ет ессаи (умјетност и покус), Утопиа, кино је са пет дворана које се налазе у старој капелици (четврт Саинт-Пиерре). Мултиплекси Мéга ЦГР и Мéгарама, налазе се на десној обали Гаронне, близу старог колодвора Орлéанс (повијесни споменик).

Познате особе

[уреди | уреди извор]

Рођени у Бордеауxу

[уреди | уреди извор]
Мицхел де Монтаигне
Францисцо Гоyа

Славни становници

[уреди | уреди извор]

Забратимљени и блиски градови

[уреди | уреди извор]
  • Забратимљени градови
Бристол (Уједињено Краљевство), од 1947.
Лима (Перу), од 1957.
Qуéбец (Канада), од 1962.
Мüнцхен (Њемачка), од 1964.
Лос Ангелес (САД), од 1968.
Порто (Португал), од 1978.
Фукуока (Јапан), од 1982.
Мадрид (Шпањолска), од 1984.
Ашдод (Израел), од 1984.
Цасабланца (Мароко), од 1988.
Wухан (Кина), од 1998.
  • Договори о сурадњи
Санкт Петерсбург (Русија), од 1992.
Краков (Пољска), од 1993.
Ниш (Србија), од2013.
  • ТВ7 Бордеауx локална је телевизија у Бордеауxу. Налази се у авенији Тхиерс и дио је групе Суд Оуест.
  • Суд Оуест локалне су дневне новине.

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Гуиде тоуристиqуе, хисториqуе ет арцхитецтурал де Бордеауx ет де ла Гиронде, О. Лароза, издавач Фéрет Филс, Бордеауx, 1988.
  • Хистоире де Бордеауx, Цамилле Јуллиан, 1895.
  • Хистоире де Бордеауx, C. Хигоунет, Приват, 2001.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
249.688266.662223.131208.159210.336215.363232,260[1]239.399

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]