Блацк Саббатх

Као један од првих бендова који су истински дефинирали хеавy метал, Блацк Саббатх се с правом сматрају дједом тог музичког правца. Са својим мрачним композицијама које су звучале као да извиру из самог пакла, Саббатх је успио дигнути на ноге критичаре и родитеље док је у исто вријеме надахнуо цијелу генерацију музичара са својим тешким роцк гитарама и примјесом блуеса. Чланови Блацк Саббатха одрасли су у истој четврти радничког града Астона код Бирмингхама у Енглеској, но њихови односи у дјетињству су били све само не пријатељски. Младог Јохна Осбоурнеа, познатијег под именом Оззy Осбоурне, често је тероризирао локални насилник Тонy Иомми, док је Терренце "Геезер" Бутлер био друштвени отпадник с изнимним интересом за црну магију и култове.

Одрастајући, развили су заједничку љубав према глазби. У почетку су свирали у ривалским бендовима но након њиховог брзог распада ускоро су почели, заједно с бубњарем Билл Wардом, свирати заједно. 1967.године основали су Полка Тулк с Осбоурнеом као главним вокалом, Иоммием на гитари, Бутлером на басу, Wардом на бубњевима, Јиммy Пхиллипсом на ритам гитари и саксофонистом Ацкером. Пхиллипс и Ацкер су убрзо избачени из бенда, а преостали квартет се преименовао у Еартх Блуес Цомпанy, скративши недуго потом име у Еартх. Свирајући жешћи блуес роцк по неколицини локалних клубова успјели су придобити малу скупину обожаватеља. Двије године касније,1969., Иомми напушта Еартх како би свирао с Јетхро Туллом, но само неколико мјесеци касније враћа се у свој стари бенд с потпуно новом замисли. Заинтригиран популарношћу хорор филмова, точније феноменом да људи плаћају како би били престрашени, Иомми је одлучио покушати створити застрашујућу музику. Гоњени Бутлеровим интересом за црну магију, бенд је саставио неколико мрачних пјесама, међу којима су биле Wицкед Wорлд и Блацк Саббатх, а одмах потом су се преименовали према филму Бориса Карлоффа из 1935. у Блацк Саббатх. Чудним преокретом судбине, догађај који је скоро упропастио обећавајућу каријеру бенда знатно је придонио његовом јединственом звуку.

Прије снимања свог првог албума насловљеног "Блацк Саббатх" 1970. године, Иомми је остао без врхова прстију десне шаке након незгоде у творници у којој је радио. Схвативши да је преболно свирати тако гитару, Иомми је направио малене пластичне калупе и причврстио их на осакаћене прсте. Уз то је морао и наштимати гитару на ниже тонове како би жице биле лабавије и због тога лакше за трзати. Резултат свега је био дубок, тежак звук који је заједно с његовим блузерским риффовима савршено описивао атмосферу коју су стварале ријечи пјесама. Већину тих ријечи написао је Бутлер усредоточивши се првенствено на теме попут природе зла, сотоне, чаробњаштва и рата, иако Саббатхи никад нису били сотонисти. Блацк Саббатх је издан 1970. године и дебитирао је на британским љествицама на ироничном 13. мјесту. Само годину дана касније издан је његов сљедбеник под називом Параноид. Необична комбинација Осбоурнеовог завијајућег вокала, Иоммиеве гитаре, Бутлеровог тешког баса и Wардовог психотичног бубњања одвела је албум до великог комерцијалног успјеха захваљујући поготово класичним хеавy метал хитовима попут Wар Пигс и Ирон Ман, но њихови стихови навукли су гњев разних конзервативних организација као и већине родитеља. Њихов раскалашен начин живота, који је првенствено укључивао уживање у алкохолу и дрогама, само је помогао у стварању негативне слике бенда који је полагано постајао најгора ноћна мора милијуна родитеља диљем свијета. Касније те године издали су албум Мастер Оф Реалитy, још један успјешан производ с којег се истицала химна посвећена марихуани под називом Сwеет Леаф, као и хитови Инто Тхе Воид и Цхилдрен Оф Тхе Граве. Посртање пред свакојаким пороцима имало је утјецаја на њихову глазбу. Вол. 4 који је издан 1972. године, био је најслабији албум дотад с неколико успјешних складби, али и доста потпуних промашаја. У пјесмама више нису величали предности канабиса већ су прешли на описивање кокаинског лудила (Сноwблинд) које је полако преузимало све чланове Саббатха. Суочени с растућим тензијама унутар бенда и проблемима с менаџерима, Осбоурне, Иомми, Бутлер и Wард вратили су се 1973. на љествице с врло добрим петим албумом, Саббатх Блоодy Саббатх који је био њихово задње успјешно дјело. Саботаге (1975.) је само послужио као најава пропадања Саббатхове иновативности, док је Тецхницал Ецстасy (1976.) био неуспјешан излет у воде електронике и синитисајзера. Међусобне напетости обиљежиле су стварање њиховог осмог албума кад су приватни проблеми постали важнији од писања пјесама. Годину дана након Тецхницал Ецстасy Оззy напушта бенд и на његово мјесто долази бивши пјевач Савоy Броwна, Даве Wалкер, но само на кратко. Оззy се враћа 1978. како би снимио Невер Саy Дие!, али наредне године заувијек напушта Саббатх како би започео успјешну соло каријеру. Будућност Блацк Саббатха није била тако свијетла. Унајмивши бившег главног вокала Раинбоwа, Ронние Јамес Дио, бенд је направио обећавајући повратак с Хеавен Анд Хелл албумом (1980.), но након што се Дио опростио с бендом двије године касније његово мјесто су преузимали бројни пјевачи попут Иан Гиллана (Дееп Пурпле), Глен Хугхеса и Тонy Мартина. С изласком албума Севентх Стар (1986.), Бутлер и Билл Wард су напустили Блацк Саббатх док је Иомми, као једини преостали члан оригиналне поставе, наставио издавати албуме све до средине 90-тих. Осбоурне, Иомми и Бутлер нашли су се 1997. поновно заједно на позорници на Оззyјевој Оззфест турнеји с бубњарем Фаитх Но Мореа, Мике Бродином који је попунио Wардово мјесто. У просинцу 1997., Wард се вратио за бубњеве на концерту одржаном у њиховом родном граду Бирмингхаму, што је било прво окупљање оригиналне поставе у задњих 20 година. Годину дана касније изашао је Реунион, ливе албум снимљен приликом тог концерта након чега је стара четворка одрадила турнеју по цијеломе свијету. На тој су турнеји имали причувног бубњара, Виннyа Аппицеа, који је требао ускочити уколико се Wарду нешто догоди. Он се, наиме, тијеком година толико уништио алкохолом, да је имао чак 2 инфаркта, па је постојала озбиљна опасност да се то опет понови. На срећу, ништа му се није догодило.

• 1975. - Wе Солд Оур Соул фор Роцк 'н' Ролл
• 1996. - Ундер Wхеелс оф Цонфусион
• 1996. - Тхе Саббатх Стонес
• 2002. - Сyмптом оф тхе Универсе: Тхе Оригинал Блацк Саббатх 1970-1978
• 2004. - Блацк Боx: Тхе Цомплете Оригинал Блацк Саббатх (1970-1978)
• 2006. - Греатест Хитс 1970-1978
• 2007. - Тхе Дио Yеарс

• Тонy Иомми, службене странице
• Блацк Саббатх инфо