Nikola Jankovic's Reviews > Julian

Čitajući Gibonovo Opadanje i propast Rimskog carstva, privukao me Julijan II, o kom zapravo nisam znao skoro ništa. Pošto je bio car jedva tri godine, a avgust jedva godinu i po dana, nije ni to čudno - čudnije je što je eto uspeo da ostavi takav utisak - Gibon o njemu piše na barem dvadesetak strana.

Vidalov istorijski roman, napisan iz ugla tri naratora kroz pisma i Julijanove 'lične zapise', temelji na gomili dokumenata koji su ostali od - možda je on car od kog nam je ostalo i najviše pisama, ličnih zapisa, razmišljanja... Poznat kao 'Julijan Filozof', a među hrišćanima kasnije kao 'Julijan Otpadnik', poslužio je za jedan od najboljih istorijskih romana koje sam pročitao. Verovatno je Julijanova, pomalo romantična, želja da se zaštiti stara religija i hramovi pred naletom agresivnog hrišćanstva, ali i da se sačuva filozofska škola stare Grčke, ima veze s mojom, Gibonovom i Vidalovom opčinjenošću ovim mladićem.

Na Julijanovu i moju žalost, manje od pola veka nakon smrti njegovog strica Konstantina, hrišćanstvo se proširilo Mediteranom sa nekih 5% stanovništva na više od 50%. Povratka nije bilo, čak i da je Julijan vladao decenijama, teško bi obrnuo ovaj trend. Ali, ostaje ono 'šta ako', koje nam kaže da bi se mogla malo bolje očuvati ostavština antike, koja je u tom periodu bespoštedno uništavana.

Julijanov život je više nego zanimljiv, a ovo je odličan roman, lepo i jednostavno ispričan, ali koristeći i Julijanove filozofske poglede (koji su pretpostavljam, uzeti iz njegove lične prepiske?) Marko Aurelije - car filozof? Nakon ovoga, nisam siguran da bih baš njega tako nazvao.