Jump to content

Васил Кричевский

From Vikipediya
Васил Кричевский

Кричевский 1928-йилда
Таваллуди 12-январ 1873-йил
Ворожба, Харков губернаторлиги, Россия империяси (ҳозирги Украина)
Вафоти 15-ноябр 1952-йил(1952-11-15)
(79 ёшда)
Каракас, Венесуэла
Фуқаролиги Россия Империяси, Украиниан Пеопле'с Републиc, СССР ва Венесуэла
Таълими Темир йўл мактаби, Харков, Россия империяси
Миллати украин
Турмуш ўртоғи Евгения Шербакивская

Васил Григорович Кричевский (украинча: Василь Григорович Кричевський; 1873-йил 12-январ – 1952-йил 15-ноябр) украиналик рассом, меъмор, санъацҳунос, график рассом, кино санъати бўйича маслаҳатчи, педагог ҳамда амалий ва декоратив санъат устаси. 1918-йилги Украина герби, давлат муҳрлари, банкноталари дизайнери[1] Украиналик рассом Федир Кричевскийнинг укаси[2].

Биографияси

[edit | edit source]

Василий Кричевский Лебедин яқинидаги Ворожба қишлоғида туғилган. Оилада саккиз фарзанд бўлиб, у тўнғич эди. Отаси Григорий Якимович Кричевский яҳудий миллатига мансуб округ штат шифокори бўлиб, православ-насронийликни қабул қилган ва украиналик Прасковия Григоривнага уйланган.

Кричевский ўрта маълумотга эга бўлган, лекин украин фолклор ва санъат тарихига чуқур қизиқиш билдирган. Биринчи жаҳон уруши йилларида Украина Давлат Бадиий Академиясининг асосчилари ва ректорларидан бири бўлган[3]. 1920-йилларда Киев пластик санъат институтида, Киев архитектура институтида дарс берган. Талабалар орасида – Иосиф Каракис Кричевскийдан „Тураржой ва жамоат биноларининг интерери“ ҳамда расм чизиш техникасини ўрганган[4][5]. Кейин Одесса рассомлик мактабида дарс берган ва 1941-йилгача Киев давлат рассомлик институтининг архитектура бўлимида фаолият юритган.

1943-йилда Кричевский Лвовга кўчиб ўтади ва бу ерда Украинанинг янги рассомлик мактабига ректор этиб тайинланади, ушбу мактаб кейинчалик Лвов Миллий Бадиий Академиясига айланади. Иккинчи жаҳон урушидан кейин у 1948-йилда Жанубий Америкага кўчиб кетишдан олдин қисқа муддат Парижда яшаган[6]. 1952-йил 15-ноябрда Венесуэла пойтахти Каракасда вафот этган.

Ижоди

[edit | edit source]

Кричевский биринчи марта 1903-йилда Полтава Земство биносини (ҳозирги Полтава ўлкашунослик музейи) қуриш бўйича архитектура танловида ғолиб бўлгач, жамоатчилик эътирофига сазовор бўлган. Унинг бино дизайни Украина халқ меъморчилиги анъаналарига асосланган эди[7].

Рассом сифатида жами 3000 га яқин расм, чизма, безак нақшлари, китоб муқовалари яратган[6]. Ижодига франсуз импрессионизми таъсир кўрсатган[8].

Президент Михаил Хрушчевскийнинг илтимосига биноан Кричевский Украина Халқ Республикасининг давлат герби ва муҳрлари[9] ҳамда республика банкноталари дизайнини яратган. Кричевский украин халқ амалий санъатининг коллексионери ва талабаси бўлиб, оддий одамлар орасида бундай ҳунармандчиликни тарғиб қилган.

1907-йилдан 1910-йилгача Кричевский 15 дан ортиқ спектакл ва опералар, шу жумладан Михаил Старицкийнинг Богдан Хмелницкий ва Бедрих Сметананинг „Алмаштирилган келин“ каби спектакллари ва либосларини яратган. 1917-йилдан 1918-йилгача Украина миллий театрида ишлаган[6].

Кричевский 1960-йилда собиқ Полтава губернаторлиги маъмурияти биносини реконструкция қилган яна бир украиналик архитектор Петро Костирко билан бирга бир нечта лойиҳаларда ишлаган. Унинг баъзи асарлари чет элда мавжуд, энг катта асарлар тўплами Ню Ёркдаги Украина музейидадир.

Галлерея

[edit | edit source]

Манбалар

[edit | edit source]
  1. „Энтрй Дисплай Wеб Паге“.
  2. Крйчевскй, Васйл Ҳ. Энcйcлопедиа оф Украине
  3. Билокин, Серҳии (1993). "Украиниан Стате Аcадемй оф Арц". Энcйcлопедиа оф Украине. http://www.encyclopediaofukraine.com/pages/U/K/UkrainianStateAcademyofArts.htm. <!--->
  4. Юнаков 2016, с. 53.
  5. И︠У︡наков, Олег; Юнаков, Олег. Аркҳитектор Иосиф Каракис : зҳизнʹ, творчество и судʹба, Первоэ изданиэ, Нʹи︠у︡-Ĭорк, 2016. ИСБН 978-1-68082-000-3. ОCЛC 985974453. 
  6. 6,0 6,1 Ҳордйнскй, Свиатослав; Вадйм Павловскй (1989). "Васйл Крйчевскй". Энcйcлопедиа оф Украине. http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\K\R\KrychevskyVasylH.htm. <!--->
  7. Ҳамм, Мичаэл Ф.. Киэв: А Портраит, 1800-1917. Принcетон Университй Пресс, 1993 — 114-бет. ИСБН 0-691-02585-1. 
  8. Зҳуковскй, Аркадии (1993). "Тридент". Энcйcлопедиа оф Украине. http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=/pages/t/r/trident.htm. <!--->
  9. Ҳордйнскй, Свиатослав. "Импрессионалисм". Энcйcлопедиа оф Украине. http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\I\M\Impressionism.htm. <!--->

Адабиётлар

[edit | edit source]

Қўшимча адабиётлар

[edit | edit source]

Ҳаволалар

[edit | edit source]