Stres (medicina)
Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.
Hans Seli (Hans Selye) je 1936. postavio teoriju prema kojoj do bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom raznih spoljašnjih i unutrašljih činilaca. Zbirni naziv za bilo koji od tih činilaca je stresor (stressor). Oni ispoljavaju agresivno dejstvo na organizam - stresorno dejstvo, a odgovor organizma se naziva stres-reakcijom.
Pri poremećaju ravnoteže organizma odbrambeni sistemi reaguju prema vrsti stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvek na isti način. Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup simptoma te se naziva i opšti adaptacioni sindrom ili Selijev sindrom.
Prodorom ove teorije u medije, stres dobija kolokvijalno značenje i često se laički tumači.
- faza alarma — šoka — kada se organizam suočava sa štetnim faktorom
- faza rezistencije - kada organizam pruža otpor štetnom faktoru pokušavajući da uspostavi ravnotežu
- faza iscrpljenosti - kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i "prepušta" mu se
Ukoliko je čovek kontinuirano izložen stresu ili ukoliko je njemu često izložen dolazi do poremećaja u funkcionisanju organizma što uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti kao što je hipertenzija .
Dugo se verovalo da je uzor čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu bolest adaptacije, međutim, danas se zna da 90% izaziva bakterija Helicobacter Pylori. Iako stres može doprineti nastanku, on nije etiološki faktor.
Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni. Tako, to mogu biti fizički faktori:
- hladnoća,
- toplota,
- buka,
- vibracije,
- otrovi ili
- psihološki faktori: velika odgovornost, poremećeni međuljudski odnosi...
Prema Primarijus Dr Snežani Kuzmanović, Spec. neuropsihijatrije, treba:
- Identifikovati i izbegavati stresne situacije kad god je to moguće
- Ne potiskivati emocije – plakati, prepričati šta se desilo
- Energiju i potiskivanu agresiju, prazniti kroz kontrolisanu fizičku aktivnost, šetnjama u prirodi, izuzetno potražiti pomoć stručne osobe
- Odvojiti dovoljno vremena za san i odmor
- Spavati kvalitetno i dobro – pravilan ritam spavanja, u isto vreme, ne uzimati razbuđujuća sredstva – kafa, čaj
- Baviti se stvarima koje nisu obavezne, pronaći hobi i razonodu
- Planirati i organizovati obaveze, napraviti redosled
- Ne dozvoliti nagomilavanje aktivnosti „što možeš danas ne ostavljaj za sutra“
- Carlson, N.R. & Heth, C.D. (2007). Psychology the science of behaviour. 4th ed. Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Education, Inc., 527.
- Petersen, C.; Maier, S.F.; Seligman, M.E.P. (1995). Learned Helplessness: A Theory for the Age of Personal Control. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504467-3
- Seligman, M.E.P. (1975). Helplessness: On Depression, Development, and Death. San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 0-7167-2328-X
- Seligman, M.E.P. (1990). Learned Optimism. New York: Knopf. (Reissue edition, 1998, Free Press, ISBN 0-671-01911-2).
- Holmes, T.H. and Rahe, R.H. (1967). The social readjustments rating scales. Journal of Psychosomatic Research 11:213–218.
- The American Institute of Stress Arhivirano 2006-11-07 na Wayback Machine-u
- University of Massachusetts Medical School Stress Reduction Program Arhivirano 2009-04-24 na Wayback Machine-u
- "Research on Work-Related Stress", European Agency for Safety and Health at Work (EU-OSHA)
- "Working on Stress", European Agency for Safety and Health at Work (EU-OSHA)