Wилхелм Реицх

Вилхелм Рајх (Wилхелм Реицх) био је аустријски, касније амерички, психијатар, психоаналитичар и критичар друштва. Родио се 24. марта 1897. у месту Добрјаничи (Добрзаница, Добряничі), тада у Аустро-Угарској, данас у Украјини, а умро 3. новембра 1957. у Луизбургу у Пенсилванији (САД).

Биографија

Вилхелм Рајх је потицао из јеврејске породице која није била блиска јеврејској традицији. Студирао је на Универзитету у Бечу код Сигмунда Фројда. Касније је радио као психијатар у Берлину и био члан Комунистичке партије Немачке. Тих година објавио је књиге „Сексуална револуција“ и „Масовна психологија фашизма“. У овој другој је тврдио да је фашизам последица сексуалне репресије, а и да је комунизам својеврсни „црвени фашизам“. Због тога је избачен из комунистичке партије, а ову књигу су касније забранили нацисти.

Када је Хитлер дошао на власт морао је да побегне из Немачке. Преко Скандинавије је 1939. стигао у САД. После низа чланака о оргону и својим политичким ставовима, Америчка агенција за храну и лекове је почела да истражује његово деловање. Суд је 1954. наредио спаљивање свих књига и докумената који су помињали оргонску енергију. Због игнорисања наредбе суда да прекине продају акумулатора оргона осуђен је на две године затвора 1956. Умро је у затвору новембра 1957.

Научни рад

Познат је по својим доприносима сексологији и психоаналитичкој терапији, свом доприносу сексуалној еманципацији и контроверзним истраживањима енергије оргона. Тврдио је да ова енергија испуњава атмосферу и сва жива бића. Многи савременици су у њему видели контроверзну личност, па и чудака.

У својој књизи посвећеној С. Фројду, „Функција оргазма“ (Дие функтион оф Оргасмус) из 1927, био је први научник који је оспорио примат мушке сексуалне функције у стварности као и у свом симболизму.

За време живота у Ослу (1934-1937) проучавао је микроскопске организме протозое. Сматрао је да сложеним физичко-хемијским процесом може да од њих издвоји бионе (најпримитивнији стадијум живота) и да учини енергију оргона видљивом. Тврдио је да се једноћелијски организми деле на оне који разлажу организме (Т бацили) и на оне који промовишу стварање новог живота. Одавде је дошао до закључка да је недостатак енергије оргона узрокује ширење Т бацила у ткивима и појаву болести типа рака.

Током 1940-их Рајх је израдио низ акумулатора оргона у којима би се акумулирао оргон из атмосфере. Енергија скупљена у акумулаторима би се онда користила за лечење болести. Њене ефекте је тестирао на људима и животињама, али није дошао до јасне потврде своје теорије болести као одсуства оргона. Пројектовао је и апарат за стварање облака којим би се енергија оргона каналисала у атмосферу и тако стварала облаке и кишу.

Енергију оргона је називао „првобитна космичка енергија“, тврдио је да је плаве боје и да од ње зависи време, боја неба, гравитација, емоције и сексуалност. По њему, то је једина енергија у природи која има негативну ентропију и која је одговорна за уређење материје.

Вилхелм Рајх је 1940. и 1941. био у контакту са Албертом Ајнштајном и убедио га да тестира акумулатор оргона. Акумулатор који је начинио за овај експеримент састојао се од Фарадејевог кавеза споља изолованог дрветом и папиром. Ајнштајн се сложио да би повећање температуре без извора топлоте била револуционарна новост у физици и негација закона термодинамике. Лично је извршио неколико експеримената у своме подруму, али није установио температурне разлике које би подупрле Рајхове претпоставке.

У каријери психолога и психијатра оријентисао се на структуру карактера личности, пре него на индивидуалне неуротске симптоме. Промовисао је адолесцентну сексуалност, употребу контрацепције, абортус и женску економску независност. Сматрао је да је оргазмичка потенција најважнији критеријум за психофизичко здравље.

Дела (избор)

Функција оргазма (Дие Функтион дес Оргасмус, 1927)
Дијалектички материјализам и психоанализа (Диалектисцхер Материалисмус унд Псyцхоаналyсе, 1929)
Пад сексуалног морала (Дер Еинбруцх дер Сеxуалморал, 1932)
Масовна психологија фашизма (Дие Массенпсyцхологие дес Фасцхисмус, 1933)
Сексуална револуција (Дие Сеxуалитäт им Културкампф 1936, Дие сеxуелле Револутион 1966)
Бион (Бионе, 1938)
Биопатологија рака (Тхе Цанцер Биопатхy, 1948)
Слушај, мали човече! (Листен, Литтле Ман!, 1948)
Етер, Бог и ђаво (Етхер, Год, анд Девил, 1949)
ОРАНУР експеримент - први извештај (Тхе ОРАНУР Еxперимент – Фирст Репорт, 1951)
Људи у невољи (Пеопле ин Троубле, 1953)
Контакт са свемиром, ОРАНУР експеримент - други извештај (Цонтацт wитх Спаце, Тхе ОРАНУР Еxперимент – Сецонд Репорт, 1957)

У популарној култури

Реицхов живот и дјело су постали инспирација бројним умјетницима. Од њих је можда најпознатији WР: Мистерије организма, култни југославенски филм Душана Макавејева из 1971. који је годинама био забрањен. Године 1985. је Реицхово хапшење, односно његов опис из визуре његовог сина Петера, послужило британској пјевачици Кате Бусх за пјесму Цлоудбустинг, те истоимени видео-спот у коме Реицха глуми Доналд Сутхерланд.

Спољашње везе