Владислав I.

Владислав I. Јагеловић Włадyсłаw III Јагиеłłо Wарнеńцзyк I. Улáсзлó
Реx Полониае
Владавина	1434 – 1444
Крунидба	Wаwелска катедрала, 25. јула 1434
Претходник	Włадyсłаw II Јагиеłłо
Насљедник	Казимиерз IV Јагиеллоńцзyк Пољски интеррегнум (1444–1447)
Велевојвода Литве
Владавина	1434 – 1444
Претходник	Włадyсłаw II Јагиеłłо
Насљедник	Казимиерз IV Јагиеллоńцзyк
Реx Хунгарорум и Реx Цроаторум
Владавина	1440 – 1444
Крунидба	Висегрáд, 15. маја 1440.
Претходник	Албрецхт II. вон Хабсбург
Насљедник	Ладислаус V. вон Хабсбург
Супруга	(нема)
Дјеца	(нема)
Династија	Јагеловићи
Отац	Włадyсłаw II Јагиеłłо
Мајка	Софија Алшанишка
Рођење	(1424-10-31)31. 10. 1424. Краков, (Краљевина Пољска)
Смрт	10. 11. 1444. (доб: 20) Варна (Османско Царство)
Покоп	(не постоји)
Вјера	католицизам

Владислав I. Јагеловић (Краков, 1424 – Варна, 1444) био је Краљ Пољске од 1434. и Угарско-хрватски Краљ од 1440., до своје смрти у Битци код Варне.

На пољском је познат као Włадyсłаw III Wарнеńцзyк, на чешком и словачком као Владислав I., на бугарском као Владислав Варненчик (Владислав Варненчик), на литавском као Владисловас III, а на мађарском као I. Улáсзлó.
Његов краљевски наслов је био:

• Краљевски наслов на латинском: Wладислаус Деи гратиа Полониае, Хунгариае, Цроатиае етц. реx нецнон террарум Црацоуиае, Сандомириае, Сyрадиае, Ланцициае, Цуyауиае, Литхуаниае принцепс супремус, Помераниае, Руссиаеqуе доминус те херес етц.
• Хрватски пријевод: Владислав милошћу Божјом краљ Пољске, Угарске, Хрватске итд., те земаља Кракова, Сандомиерза, Сирадза, Łęцзyце, Куyавије, велики војвода Литве, господар и насљедник Помераније и Рутеније.

Владислав се родио као прворођенац Владислава II., пољскога краља из дома Јагеловића. На пријестоље је дошао у десетој години, те је окружен скупином савјетника коју је предводио кардинал Збигниеw Олеśницки, који је настојао задржати свој положај на двору. Ипак, млади краљ и његова амбициозна мајка Софија Алшанишка, били су свјесни да имају и противнике. Унаточ споразумима што их је Владислав Јагеловић склопио с пољским великашима како би осигурао насљедство својим синовима, опорба је хтјела на пољско пријестоље довести Фридрика II. Бранденбуршког, који се био заручио Хедвигом, Владиславовом кћерком из другога брака. Завјера је прекинута принцезином смрћу, а кружиле су гласине да ју је отровала Софија Алшанишка.

Владавина младога краља од самог је почетка била тешка. Већ је његову крунидбу прекинуо непријатељски расположен племић Спyтко од Мелсзтyна. Уобичајене почасти грађана сљедећега дана изостале су због сукоба свјетовних и цкрвених власти. Ни касније Владиславов утјецај није био велик због моћи коју је имао кардинал Олеśницки. Краљев се положај није поправило ни након сазива сабора у Пиотркówу 1438., који је четрнаестгодишњега краља прогласио пунољетним.

Такво се стање наставило све до 1440. кад је Владиславу понуђена угарска-хрватска круна. Њезино прихваћање доносило је и бројне проблеме повезане с османском опасношћу. С друге стране, удовица посљедњега хрватско-угарског краља, Алберта II. Хабсбурговца, Елизабета, настојала је задржати круну за своје још нерођено дијете. Владислав је ипак прихватио круну, што је довело до двогодишњег грађанског рата с Елизабетом. Притом му је значајну подршку пружио папа Еуген IV., у замјену за помоћ око организирања крижарскога похода против Турака (в. Битка код Варне).

Слиједио је двогодишњи рат против Османскога Царства, након што је Владислав прихватио тумачење да десетогодишње примирје с Турцима из 1443. није важеће, будући да се Турцима као невјерницима није могло вјеровати на ријеч. Унаточ значајној војној премоћи, у Битки код Варне 10. студеног 1444. краљ је убијен у сукобу с Јањичарима који су штитили султана.

Владислав није имао дјеце и није се женио. У Пољској га је 1447., након трогодишњега интеррегнума, наслиједио нејгов млађи брат Казимир IV Јагеловић. У Хрватској и Угарској наслиједио га је његов бивши супарник Ладислав V. Посмртни.

У Варни постоји улица названа по краљу Владиславу, те симболични кенотаф у част Валадислава.

• Јагеловићи

Владислав I. на Wикимедијиној остави