Сгт. Пеппер'с Лонелy Хеартс Цлуб Банд
Сгт. Пеппер'с Лонелy Хеартс Цлуб Банд | ||||
---|---|---|---|---|
— Битлси | ||||
Датум издања | 4. јун 1967. | |||
Снимање | децембар 1966 – мај 1967. | |||
Жанр | рок музика, психоделични рок | |||
Језици | енглески | |||
Издавач | Капитол, Парлофон, ЕМИ | |||
Продукција | Џорџ Мартин | |||
Битлси — кронологија | ||||
|
Сгт. Пепер`с Лонелy Хеартс Цлуб Банд је осми албум британске рок-групе Битлси. Сниман је са паузама од краја 1966. до средине 1967. године и објављен 14. јуна 1967. године. Продуцент је био Џорџ Мартин, а студијски инжењер Геоф Емерик. Овај албум, уједно, има и најславнији омот у историји рокенрола.
Почетак психоделичне ере
[уреди | уреди извор]Након одустајања од рок-турнеја августа 1966. године, популарност „Битлса“ почела је нагло да опада, а медији су почели да шпекулишу да је група идејно „пресушила“ под налетом нове генерације рок-уметника, пре свега жанровски опредељени за психоделични рок, врсту рок енд рола која настаје под утицајем халуциногених дрога, пре свега ЛСД-а .
„Битлси“ су још од раније користили ове дроге, међутим утицај истих на њихову музику није био претерано изражен (изузев на неколицину песама са албума Револвер, међу којима је и прва психоделична песма ове групе-Томорроw Невер Кноwс). Крајем 1966. године, на наговор менаџера Брајан Епштајна, „Битлси“ објављују сингл “Страwберрy Фиелдс Форевер/Пеннy Лане”, који је заузео друго место на топ-листама и након читавог низа година, то је окарактерисано као неуспех. Међутим, након овога, група није неколико месеци ни излазила из студија.
Студијски рад
[уреди | уреди извор]Уз дозволу продуцента Џорџ Мартина да и у студију користе извесне количине дроге, „Битлси“, по први пут предвођени Полом Макартнијем, јер је дотадашњи фронтмен, Џон Ленон био у депресији због породичних проблема. Макартни је био аутор већине песама на албуму (па и насловне песме), међутим и Ленон је значајно допринео овом пројекту песмама као што су “Беинг фор Бенефитс оф Мр. Ките” и „А Даy ин тхе Лифе”, чији је део снимио и Макартни за сопствену песму, међутим Мартин га је придодао Леноновој. Све песме овог двојца су касније, по ранијем договору, обележене традиционално- Ленон/Макартни, међутим сваки аутор је главни вокал у својој песми, изузев у случају песме “Wитх а Литтле Хелп оф Мy Фриендс”, коју је отпевао бубњар, Ринго Стар. Што се тиче студијске технике, коришћена је дотадашња машина за снимање са 4 канала, АДТ (Ауто Доубле-Трацкинг) машина за удвајање нечијег гласа. У наредном периоду, ова машина ће бити све популарнија, како у групи буде расла индивидуалност чланова, који ће желети да сами сниме већи део или чак и целе своје песме.
Омот
[уреди | уреди извор]Према различитим изворима, и омот је био Макартнијева идеја. „Битлси“, у гардијским униформама, са дувачким инструментима, по први пут са брковима и брадом саставни је део свих верзија овог албума. Међутим у америчком издању, на томе се све и завршава, јер се иза групе налази само жути зид. У британском (европском) издању, иза „Битлса“ се налази гомила људи, значајних у тадашњем и прошлом времену- међу њима су Алберт Ајнштајн, Карл Маркс, Оскар Вајлд, Мерилин Монро,... па чак и сами „Битлси“ са изгледом од пре овог албума. „Битлси“ су жељели да и Адолф Хитлер, Махатма Гандхи и Исус буду на омоту, међутим, приједлог је био неуспјешан, а у случају Исуса сматрало се да би то могло изазвати контроверзе међу бројним кршћанима, с обзиром на Ленонов интервју дат једном британском часопису објављеном марта 1966., у којем је, у свом ироничном стилу, изјавио да су Битлси "популарнији од Исуса" као и "да ће хришћанство нестати", што је (извучено из контекста и објављено у САД након пет мјесеци) изазвало бурне реакције током њихове посљедње америчке турнеје августа те године - превасходно у изразито конзервативним срединама, тј. у савезним државама на југу - праћене масовним бојкотима концерата, пријетњама смрћу од стране Ку Клуx Клана, чак и ритуалним спаљивањем на ломачама Ленонових књига, те плоча и фотографија "чувене четворке".
Испод чланова групе је цветни декор са натписом “Тхе Беатлес”. Овакав албум, био је мамац за многе теоретичаре завере, па је ово уједно и један од најмистериознијих омота свих времена, понајвише зато што је један од првих „доказа“ да је Пол Макартни мртав. Неки од навода за ту тезу укључују да, док су преостала три Битла тродимензионални, Пол изгледа као обични картон, као и то да се поред цветног декора с натписом “Тхе Беатлес” налази други цветни декор који приказује бас, те да је кип Шиве усмерен према Полу.
Фундаменталистички кршћани су приметили да се на омоту албума (друга особа први ред, с изразитом ћелом) налази Алеистер Цроwлеy што је изазвало њихово незадовољство пошто се Цроwлеy бавио окултизмом те их је навело на идеју да су „Битлси“ били сотонисти.
Коначни концепт
[уреди | уреди извор]Цео албум везује једна тема, што је био својеврсни преседан и тиме су „Битлси“ постали творци тзв. „концепт-албума“. Главни јунак дотичне приче је извесни Били Ширс (кога, захваљујући чињеници да му је позајмио глас у песми “Wитх а Литтле Хелп оф Мy Фриендс”, тумачи Ринго Стар), који након помпезног наступа оркестра „Клуба Усамљених Срца Наредника Пепера“ скромно најављује наступ више „усамљених срца“, тврдећи да му је након напорног дана довољна „мала помоћ пријатеља“. Потом, у наредним песмама, „Битлси“ коментаришу разне егзистенцијалне проблеме- од нормалног радног дана (“Гоод Морнинг, Гоод Морнинг”) до старости (“Wхен I`м 64”). Међу познатијим пјесмама је “Луцy ин тхе Скy Wитх Диамонд” која маштовито говори о дјевојчици Луцy у земљи маште. Албум затвара нешто измењена (“реприсе”) верзија прве песме, која се надовезује на последњу, „бис“ песму- “А Даy ин тхе Лифе”. Цео албум прате студијски придодате овације публике и аплаузи.
Након објављивања
[уреди | уреди извор]Албум је доживео велики успех и многи га и данас сматрају најуспешнијим ЛП-ом групе. Позитивну критику је добио чак и од критичара класичне музике, када су Ленон и Макартни упоређени са Шостаковичем и проглашени највећим композиторима у периоду после Бетовена. Група се заветовала да више неће користити наркотике, јер је свој нови унутрашњи мир пронашла у новом духовном, индијском вођи, Махареши-Маш Јогију, који је творац трансцеденталне медитације. Извесно је, међутим, да су дрогу сви чланови наставили да користе.