Сан Пиетро ин Винцоли
Сан Пиетро ин Винцоли (сх. Свети Петар у оковима ) је католичка црква и базилика у Риму, позната по Мицхелангеловој статуи Мојсија, дијелу гроба папе Јулија II.
Повијест
[уреди | уреди извор]Позната и као Басилица Еудоxиана, саграђена је прво на старим остацима [1] између 432. и 440. да би се у њој смјестиле реликвије окова којима је Свети Петар био окован у Јерузалему, познатим из епизоде Ослобођење Светог Петра. Царица Лициниа Еудоxиа (супруга цара Валентинијана III.), добила је окове на поклон од своје мајке Аелие Еудоцие супруге бизантског цара Теодозија II., које је показала папи Лаву I.. Аелиа Еудоциа је добила ове окове као поклон од Иувеналиса, јерузалемског бискупа. Према легенди, када их је Лав упоредио са оковима којима је Свети Петар био окован у римском Мамертине затвору, двоји су се окови чудесно спојили.[2] Окови се чувају у реликвијару испод главног олтара базилике. Базилика коју посв��ћује 439. папа Сиксто III., пролази кроз неколико рестаурација, између осталих Хадријан I. а и једне у 11. стољећу. Између 1471. и 1503. године, године које је изабран папа Јулије II, рођак папе Сикста IV., кардинал Делла Ровере прави значајније измјене у изгледу базилике. Портик базилике који је додан 1475. приписује се Бацциу Понтеллију док се саградња клаустара (149.3-1503.) приписује Гиулиану да Сангаллу. Каснији радови направљени су почетком 18. стољећа под водством Францесцом Фонтаном а слиједи и обнова 1875. године. Титулус "С. Петри ад винцула" додјељен је 20. студеног, 2010. Доналду Wуерлу. Претходник му је био кардинал Пíо Лагхи, који је умро 11. сијечња 2009. године.
Двојица папа изабрана су у овој цркви : папа Иван II, 533. и папа Гргур VII., 1073. године. Црква је саграђена на брежуљку Цолле Оппио недалеко Цавоур станице подземне жељезнице недалеко Цолоссеума. Уз Базилику је зграда техничког свеучилишта Ла Сапиенза.
.jpg)
Унутрашњост
[уреди | уреди извор]У унутрашњости је брод са два пролаза и три апсиде раздвојене античким дорским ступовима.
Статуа Мојсија завршена је 1515., и требала је бити оригинално једна од 47 слободностојећих статуа за гробницу папе Јулија II. али постаје централна статуа одмах уз папин гроб. Мојсије је исклесан с роговима а разлог за то је погрешно превођење са хебрејског гдје се "сноп свјетла" и " рогови" слично изговарају. У то вријеме, ова врста иконографског симболизма је била нормална при клесању сакралних објеката, јер је било лакше приказати рогове него зраке свјетла.
Други умјетнички радови укључују Гуерцинова платна Светог Аугустина и Свете Маргарете, споменик кардиналу Гироламу Агуццхију којег је дизајнирао Доменицхино и који је такођер нацртао фреску у сакристији базилике; Ослобођење Светог Петра (1604.).
Слика иза олтара у првој капели на лијевој страни коју је нацртао Цристофоро Ронцалли је "Скидање с крижа". За гробницу кардинала Николе Кузанског из 1464., са њеним рељефом "кардинал Никола пред Светим Петром", заслужан је Андреа Брегно.
Сликар и кипар Антонио Поллаиуоло сахрањен је лијево од улаза. Овај кипар, подријетлом из Фиренце, додао је фигуре Ромула и Рема на капитолијску вучицу.[3] Археолози су 1876. открили гробницу за коју се вјеровало да садржи остатке макабејских мученика, описаних у Другој књизи о Макабејцима 7-41.[4] Тешко је повјеровато да су ово остаци жидовских мученика који су жртвовали своје животе у Јерузалему. Њихов спомен да је истог дана када и спомен дан чуда спајања двају окова, 1. коловоза сваке године.
Трећи олтар у лијевом пролазу садржи мозаик светог Себастијана из 7. стољећа. Овај мозаик се поистовјећује са избијањем куге у Павији, граду смјештеном у сјеверној Италији. Куга се могла зауставити једино ако би се олтар Светог Себастјана саградио у цркви С. Пиетро ин Винцоли у том граду. Овај прича прихваћеба је у Риму и одатле долази и олтар.
Гроб Јулија Кловића
[уреди | уреди извор]У цркви је покопан хрватски умјетник Јулије Кловић који слови као најзначајнији минијатурист онога доба. На надгробном споменику уклесано је Ивлио Цловио де Цроатиа.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Статуа Мицхелангеловог Мојсија у базилици -
Реликвијар са оковима Светог Петра -
Фреске Гиацома Цоппиа из (1577.) -
Мозаик Светог Себастијана
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Ископавања од 1956. до 1959. године показују да су постојали старији остаци истих димензија, који су подигнути на римским темељима из различитих периода, а најстарији период је био још из времена Републике (Тоуринг Цлуб Италиано, Рома е динторни, Милан, 1965.:337-39).
- ↑ На овај начин су се окови спојили
- ↑ "Скулптура" . Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф Цлассицал Арт анд Арцхитецтуре. Ед. Јохн Б. Хаттендорф. Оxфорд Университy Пресс, 2007.
- ↑ Таyлор Марсхалл, Тхе Цруцифиед Рабби: Јудаисм анд тхе Оригинс оф тхе Цатхолиц Цхристианитy, Саинт Јохн Пресс, 2009. ИСБН 978-0-578-03834-6 170 Унесени ИСБН није важећи.. страница
- Федерицо Гиззи, Ле цхиесе медиевали ди Рома, Неwтон Цомптон/Роме, 1998.
