Пуертоллано
Пуертоллано
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 38°41′Н 4°7′W / 38.683°Н 4.117°W | |
| Држава | 
|
| Аутономна покрајина | Кастиља-Ла Манцха |
| Провинција | Циудад Реал |
| Власт | |
| - Алцалде | Маyте Фернáндез Молина |
| Површина | |
| - Укупна | 227 км²[1] |
| Висина | 708[1] |
| Становништво (2018.) | |
| - Град | 47,881[1] |
| - Густоћа | 211.2 стан / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ) |
| Поштански број | 13500 |
| Карта | |
  Пуертоллано Позиција Пуертоллана у Шпањолској | |
Пуертоллано је град и опћина од 47,881 становника[1] на југу Шпањолске у Аутономној покрајини Кастиља-Ла Манцха (Провинција Циудад Реал).
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Пуертоллано се налази на југозападу Провинције Циудад Реал у долини ријеке Алцудиа, удаљен четрдесетак км југозападно од свог административног центра Циудад Реала.
Пуертоллано је по броју становника други у својој провинцији али је први по индустријској производњи, и то захваљујући петрохемији и нафтној индустрији које дјелују у граду од 1965.[2]
Главна артерија града је булевар Сан Грегорио, саграђен у 19. вијеку, који амблематично осликава урбани развој Пуертолланоа, који се одвијао паралелно с развојем рударства и индустрије.[2]
Град се налази на прузи ТГВ-а Мадрид-Севилла и на траси Андалузијског аутопута.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Пуертоллано је израстао у 13. вијеку, кад је након реконквисте Кастиља поновно насељавана.[2]
Град је током 14. вијека просперирао захваљујући пољопривреди и сточарству то је прекинуто 1348. епидемијом куге која је пустошила Европу и Шпањолску, и била нарочито жестока у Пуертоллану. Преживјело је само 13 становника, који су се за своје спасење молили Дјевици Марији и жртвовали тринаест крава.[2]
Од 1873. почиње искапање угљена, што је резултирало снажним порастом становништва. Град је велику експанзију имао између 1900. и 1960. испочетка због рударства а касније петрокемије.[2]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Највећа знаменитост је црква Госпе од Узнесења из 16. вијека, ренесаног екстеријера и готичког ентеријера, коју је скупштина Кастиље-Ла Манцхе прогласила културним добром. Након ње слиједи црква Госпе од Милости саграђена 1489. у знак захвалности након пошасти куге, па тробродна црква Соледад из 14. вијека.[2]
