Османска банка
Османска банка Османлı Банкасı | |
Тип | Централна банка |
---|---|
Основана | 1856. |
Сједиште | Галата Истанбул |
Производи | финанцијске услуге, османска лира |
Османска банка (турски: Osmanlı Bankası) основана је 1856. године у Галати у пословном делу Истанбула као заједнички подухват представника британских интереса, Парибас-а из Француске и власти Османског Царства. Деловала је у различитим форматима до 2001. године.
Почетни капитал банке састојао се од 135,000 акција, од којих је 80,000 купила британска, 50,000 француска група док је 5,000 акција било у власништву Османског Царства. У перидоу од 1863. до 1924. године деловала је као Империјална османска банка. Уживала је привилегије државне банке, и функционисала је као централна банка.
У јуну 1996. године Османска банка је продана Доğуş Гроуп-и, једноме од три највећа приватна конгломерата у Турској. 2001. банка је престала постојати као посебна банка и ушла је у састав Гаранти банке.
Историја
[уреди | уреди извор]4. фебруара 1863. године, седам година по оснивању, акционари су одлучили да реформишу банку у Империјалну османску банку. Султан Абдул Азиз, који је желео да поправи економску ситуацију у царству које се након Кримског рата нашло у финансијској кризи, одмах је поступио у складу са намером акционара и ратифицирао нови уговор.
Уз реформу и поновно издавање валуте, оснивање Османске банке била је једна од главних финансијских промена у епохи Танзимата. Због улоге у држању финанцијских резерви, улоге посредника у мониторингу Османског јавног дуга и улоге банке издаваоца османског новца банка је у пракси играла улогу централне банке царства.
18. фебруара 1875. године банка је стекла право да контролише државни буџет, порезне расходе и приходе, да проводи реформу и контролу над оскудним и неорганизованим финансијским околностима у земљи. Исте је године нова повеља банке ратификована тако да је она и службено постала централна банка, а загарантовано јој је и право на издавање новца на 20 година као и улога државне резерве.
Након поправка кредитног рејтинга и финансијске ситуације у земљи око 1886. банка је стекла важнију улогу у кредитирању индустрије. Банка је наставила да финанцира царство пружајући му неколико кредита и након завршетка Балканских ратова и постала је део Администрације за османски јавни дуг и у томе контексту стекла права на монопол да дуван.
У контексту деловања Османске банке као инвестиционе банке, већина пројеката била је фокусирана на развој железничке мреже у царству. Кредитиране су пруге између Бејрута и Дамаска, као и наставци према Хомсу, Хами и Алепу. Финансиране су �� пруге на релацијама Цариград-Солун, İзмир-Кастамону (1892) као и Багдадска железница (1903).