Октобарска револуција

Овом чланку или једном његовом дијелу недостају извори. Молимо вас да помогнете Wикипедији и додате одговарајуће изворе у чланак.

Октобарска револуција
Сегмент Руска револуција
Владимир Лењин, вођа руске Октобарске револуције.
Датум 1917. - 8.11. 1917. Локација Санкт Петерсбург, Руска Република Исход Побједа бољшевика
Сукобљене стране
Бољшевици	Руска Република
Команданти и вође
Владимир Лењин Лав Троцки Павел Дијбенко	Александар Керенски
Снаге
30.000 - 40.000 војника	500 - 1.000 добровољаца 1.000 жена
Жртве и губици
неколико рањеника	сви дезертирали

Октобарска или Листопадска револуција, назив је који се користи за другу фазу руске револуције, након које је у Русији године 1917. установљена прва социјалистичка држава. Револуцију су водили бољшевици на челу с Владимиром Иљичом Лењином, те је њоме срушена руска Привремена влада, установљена након Фебруарске револуције којом је укинута Руска Империја.^[1]

Супротно популарном мишљењу како Фебруарска и Октобарска револуција настају као посљедица Првог Свјетског Рата службени документи Руског Царства нам говоре другачију причу. Након гушења револуције 1905. године под притиском државне репресије долази до само краткотрајног смиривања ситуације која се убрзо почиње погоршавати по владајућу елиту. Тијеком 1910. године Русију потресају само 222 штрајка и од тога је било 8 политичких. Већ 1913. године број штрајкова је 2404 и од њих полиција као политичке оцјењује њих 1034, а само у првом дијелу 1914. године (до коловоза) имамо 3534 штрајка од којих је 2565 поличких. Све у свему Русија се у тренутку избијања рата налази у предреволуционарном раздобљу, али чак нити цар тога није свјестан јер му полиција у извјештају из 1913. године јавља да се број немира смањује и како нема опасности од револуције пошто се сви проблеми могу рјешити без помоћи војске.

Главни чланак: Фебруарска револуција

Дана 8. ожујка 1917. год. (23. вељаче по старом календару – Фебруарска револуција) немири се претварају у побуну. Почело је рушење царског апсолутизма и полуфеудалног система у Русији. У сљедећа два дана постало је јасно да је ријеч о грађанској револуцији. Цар распушта Думу, али је дио посланика формирао Привремени извршни одбор. 12. ожујка војска отказује послушност и прелази на страну побуњеника. Револуционари заузимају Адмиралитет, Зимски дворац (Ермитаж), Петровпавловску тврђаву и ухићују посљедње чланове царске владе. Извршни одбор прогласио се привременом владом, а истовремено се формирао Петроградски совјет од 250 чланова који је такођер желио дјеловати као влада, па је у Русији тако почело раздобље двовлашћа. 14. ожујка Привремена влада добија подршку у односу на Совјет. Владавину је цар повјерио брату Михајлу, али је и он абдицирао, што су учинили и остали чланови царске обитељи. Тако је послије 4 стољећа завршено царско раздобље у повијести Русије. Привремена влада имала је власт, с Александром Фјодоровичем Керенским као најутјецајнијим чланом, али је стање све више ишло на руку радикалним бољшевицима.

Привремена влада није успела ријешити економску кризу у Русији. Бољшевици су своју прилику видјели у захтјеву да Русија одмах иступи из рата. Улице Петрограда 2. и 3. свибња поново су биле поприште немира, који су захватили и Москву.

17. српња у Петрограду је након погубљења царске обитељи на улицама било неколико стотина тисућа људи. Долазило је до сукоба између демонстраната и владиних одреда. Немирима се придружују и бољшевици, а социјалист Керенски с фронта довлачи вјерне јединице и прелази у протунапад.

На свом четвртом конгресу бољшевици доносе одлуку о оружаном сукобу. Рујна 1917. год. њихов вођа, Владимир Иљич Уљанов Лењин разрађује план устанка и методе освајања власти. »Црвени комесари« даноноћно ургирају за прекид рата и потписивање сепаратног мира с Њемачком. Већи дио војске био је под бољшевичком влашћу. Најактивнији револуционар био је Лав Троцки. Ипак, дио вођа Бољшевика (Камењев и Зинојев) није био за устанак, али је коначну одлуку ипак донио Лењин.

7. студеног (25. листопада по старом календару – октобарска револуција) почела је побуна. Тада је био заказан »други сверуски конгрес совјета«. Наоружани устаници крећу у акцију још у зору и заузимају најважније дијелове Петрограда. Отпора није било, па је град већ ујутро био у рукама бољшевика, Влада је још увијек држала Зимски доврац. Керенски је узалуд покушавао пријећи у протунапад јер јединице нису извршавале његова наређења.  »Крстарица Аурора« одбија испловити и усмјерава топове према Зимском дворцу. Одлично припремљени устанак донио је брзу побједу, практично без једног пуцња. Тако је почела повијест комунизма у свјетској цивилизацији.

8. студеног 1917. год. Конгрес Совјета прихватио је да се до Уставотворне скупштине оснује привремена влада »радника и сељака«, под називом «Совјет народних комесара» (Совнарком), који је био састављен искључиво од бољшевика. Предсједник је био Лењин, комесар вањских послова Троцки, а унутрашњих Алексеј Иванович Риков. Створен је и посебан одбор за питање националности чији је предсједник био Стаљин, будући црвени император. Програм ове владе био је утемељен на Декретима о миру и земљи.

Главни чланци: Руски грађански рат и Руски избори (1917)

Након што у јулском пучу Александар Керенски умишљени "руски Наполеон" преузима власт он најављује изборе у блиској будућности и почиње вршити припреме за њих. Пошто су припреме за изборе били у поодмаклој фази, а бољшевици су вјеровали у изборну побједу они их допуштају и на изборима бивају поражени пошто апсолутну већину осваја странка социјалистичких револуционара (СР). На жалост по побједнике ови избори долазе у доба када се странка већ била распала на двије фракције:пробољшевичку и прокапиталистичку, тако да се с једне стране појавио тај проблем с друге стране Лењин је користио све трикове да не сиђе с власти, а с треће стране почео је руски грађански рат што је створило изванредну ситуацију у држави.

У складу с већ ранијим многим унутрашњим проблемима и почетком грађанског рата Бољшевици у складу с народним жељама закључују 15.12.1917. територијално скупу плаћено примирје с централним силама.

• Први свјетски рат
• Совјетски Савез
• Југословени у Октобарској револуцији

Октобарска револуција на Wикимедијиној остави

• Два октобра Архивирано 2015-02-20 на Wаyбацк Мацхине-у
• Бољшевичка „Октобарска револуција“ Архивирано 2015-02-20 на Wаyбацк Мацхине-у
• Марксистичка литература
• Марxистс.орг/српсхрва
• Тхе Оцтобер Револутион Арцхиве
• Лет Хисторy Јудге Руссиа’с Револутионс, цомментарy бy Роy Медведев, Пројецт Сyндицате, 2007
• Оцтобер Револутион анд Логиц оф Хисторy Архивирано 2011-04-29 на Wаyбацк Мацхине-у

1. ↑ Хисторy.цом Едиторс. „Руссиан Револутион”.