Ново Брдо
Ново Брдо / Ново Брдо
Новобëрда | |
|---|---|
 Остаци средњовековне утврде Ново Брдо | |
  Ново Брдо / Ново Брдо | |
| Координате: 42°36′36″Н 21°26′15″Е / 42.61000°Н 21.43750°Е | |
| Држава |  Косово |
| Округ | Приштина |
| Опћина | Ново Брдо |
| Управа | |
| • Начелник (в.д.) | Саша Милошевић (СЛ) |
| Надморска висина | 1124 m |
| Становништво (2011.) | |
| • Укупно | 183 |
| Временска зона | УТЦ+1 (ЦЕТ) |
| • Љети (ДСТ) | УТЦ+2 (ЦЕСТ) |
| Поштански број | 16000 |
| Регистарска ознака | 01 |
Ново Брдо (албански:Новобëрда; ћирилица: Ново Брдо), село на Косову и средиште истоимене опћине Ново Брдо. Међу албанским становништвом на Косову, Новобëрда је позната под називом Артана.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље се налази на Великој Планини северно од Гњилана, између изворишта Прилепнице и Новобрдске реке и Криве реке, левих притока Биначке Мораве.
Хисторија
[уреди | уреди извор] | Овом чланку или једном његовом дијелу недостају извори. Молимо вас да помогнете Wикипедији и додате одговарајуће изворе у чланак. |
Ново Брдо је била средњовековна утврда и рударско насеље. Новим Брдом називао се и предео у поречју споменутих двеју река с околним планинским подручјем. Око рушевина Новог Брда многобројни су остаци старога рударства и рударских насеља. Зидине унутрашњег и спољашњег насеља добро су очуване; запремају простор 224x80 м. Са свих страна Новог Брда, осим југозападне, има много темеља од кућа великог подграђа или вароши, са развалинама више цркава, од којих се она изнад Бостана зове Шашка (Саска).
Подграђе око Прилепнице бранили су градови Призренац и Прилепац. Подграђе се спуштало и до Криве Реке, која се онда звала Тополница. Ново Брдо је била варош разбијенога типа, рударско насеље, подграђе Новог Брда, где је био трг (мерцатум), и где се живело по закону насеља Новог Брда. Трговачке везе Новог Брда прелазиле су границе Балкана, особито на западу, преко Јадрана, до у Италије и даље (в. Новобрдско-копаоничко рударско подручје).
Ново Брдо је постало првих година владаве краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Нyеу-бергхе), а по њима се звало и Сашко Место. Ново Брдо се први пут помиње 1326, већ као познато рударско и трговачко средиште, где су Дубровчани водили трговину и држали царину. Саски валтурци (рупници, рудари) били су главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свога напреднога рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одавде у 14 и 15 веку позивали у Италију и Шпанију.
Други сматрају, да је тврђава много старија. Већ у антици је била Новобëрда позната по рудницима злата, сребра, олова и железа. Стручњаци држе, да је било утврђење саграђено као византијска испостава у IX. веку, да би надзирао злате руднике, који се налазе око града; сав стари новац из Дубровника су добивали на овом подручју. Утврђење, које је саграђено на врху брда, има преглед над долином и путевима, који воде у друге руднике. [1]
Новобрдски рудници били су у XV веку нарочито познати по производњи гламског сребра (аргентум де глама).Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата. Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра, како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит. Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и до 5 до 6 тона сребра. Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433. године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годишње 200 000 дуката прихода из овог богатог рудника.
Турци су први пут опсели Ново Брдо 1412. године али без успеха. Цела Србија 1439. пада у турске руке али се тврди новобрдски град бранио све до 1441. када се предао султану. У новообновљеној Србији град је пострадао већ 1444. када је поробљен и попаљен. Сво ово време рударска производња није прекидана јер су од ње имале користи све стране. Коначни пад под турску власт наступио је 1.јуна 1455. године. Овај догађај описао је житељ Новог Брда Константин Михаиловић из Островице.
Од 1999. се међу албанским становништвом увријежио назив Артана.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година | Поп. | ±% |
|---|---|---|
| 1948. | 232 | — |
| 1953. | 243 | +4.7% |
| 1961. | 237 | −2.5% |
| 1971. | 294 | +24.1% |
| 1981. | 292 | −0.7% |
| 1991. | 463 | +58.6% |
| 2011. | 183 | −60.5% |
| Извори:[2] | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Ново Брдо Фортресс”. Геоцацхинг. Приступљено 10. новембар 2020.
- ↑ Попис становништва на Косову 1948-2011
