Мандатна Мезопотамија

Британски мандат над Мезопотамијом (ar) الانتداب البريطاني على بلاد ما بين النهرين Ал-Антидаб Ал-Британиy 'Ала Ал-'Ираq ←   1920. – 1932.   → Застава Британски мандат над Мезопотамијом Главни град Багдад Језик/ци арапски, курдски, арменски, перзијски Религија ислам Влада монархија краљ  - 1921. – 1932. Фаисал I Хисторија најновије доба; међуратни период  - Сп. у Сан Рему 26. 4. 1920.  - Сп. у Сèвресу 10. 8. 1920.  - крунидба Фаисала I 23. 8. 1921.  - независност 3. 10. 1932. Површина  - 1932. 438.317 км² (169.235 ми² ) Становништво  - 1932. (процјена) 3.449.000       Густоћа 7,9 /км²  (20,4 /ми² )

Британски мандат над Мезопотамијом (ар: الانتداب البريطاني على العراق) је било по члану 22. Друштва народа, мандатно подручје класе А, подручје бившег Османског царства, основано након завршетка Првог свјетског рата, 1920. под управом Велике Британије, основано одлуком Друштва народа, на основу Споразума Сyкес-Пицот. Овим је споразумом управа над подручјем данашњег Ирака додијељено Великој Британији, а потврђено је споразумом у Сан Рему 25. априла 1920. Француска је добила управу над другом зоном која је обухватала подручја данашње Сирије и Либанона.

Цивилна управа додијељена је британском високом комесару Перцyју Цоxу и његовом заступнику Арнолду Wилсону. Након убиства једног британског официра у Наџафу и немира који су услиједили усљед репресалија Британаца, хиљаде Асираца су због терора Турака спас нашли бијегом у Ирак. Највећи проблем је био незадовољство ирачких националиста, који нису признавали британску управу, те су тврдили да је формирање подручја заправо, други вид колонијалне окупације.

Оснивањем Ирака 1918-19. године, дошло је до немира у подручју под управом Британаца. У Наџафу је основана организација Јамиyат ан Нахда ал Исламиyа (Лига исламског буђења). Ал Јамиyа ал Wатаниyа ал Исламиyа (Муслиманска национална лига) је мобилизирала народ у том подручју на побуну против нове власти. У фебруару 1919. у Багдаду су шиитски трговци, сунитски просвјетници и службеници, шиитски и сунитски вјерски службеници, заједно са ирачким официрима су основали организацију Харас ал Истиqлал (Чувари независности). Група Истиqлал је имала своје чланове у градовима Кербела, Наџаф, Кут и Хила.

Устанак против Британаца, организирали су имам из Кербеле Ширази и његов син Мирза Мухамад Риза. Објављивањем фетве, позвао је муслимане у побуну, наводећи да по исламском праву није дозвољено трпити влас немуслимана, те је позвао је на џихад против Британаца. У јулу 1920. је почела побуна у Мосулу, те се проширила на југ у долину Еуфрата. Јужна племена, због високе тежње према политичкој аутономији, брзо су прихватила позив и прикључили се побуни, мада нису заједно дјеловали, што је и смањило учинак у борби. У наредна три мјесеца у Ираку је владала анархија, све до гушења побуне од стране британског ваздухопловства.

Ирачка побуна против Британаца из 1920. (Атх Тхаwра ал Ираqиyyа ал Кубра) је била прекретница у модерној хисторији Ирака, јер су први пут сунити и шиити, припадници разних племена и грађанска класа борили се за заједничку идеју. Згог тога се ова побуна сматра завршетком старих сукоба, те основу за стварање националне државе и самосталног Ирака.

На конференцији у Каиру 1921. Британци су донијели основице политичке структуре Ирака, која ће трајати све до 14-јулске револуције из 1958. године. За првог ирачког краља из хашемитске династије постављен је Фејсал I, син Хусеина ибн Алија, бившег шарифа Мекке. Установљена је и ирачка војска. Одржавањем плебисцита, за потврду избора краља, Британци су поставили особу, која ће у свим политичким и вјерским структурама наћи подршку, а бити довољно лојалан Британцима. На плебисциту се изјаснило 96 % за Фејсала. Цивилну управу је имао високи комесар УК за Ирак, а први је изабран Перцy Зацхариах Цоx.

Спровођење одлука каирске конференције, настављено је Британско-ирачким уговором из 1922. године, којим се продужава британска управа над Ираком. Услијед притиска протубританских вјерских службеника и ирачких националиста, Фејсал I је покушавао договорима, скратити трајање управе. Знајући да је ирачка монархија овисна од подршке Британаца, а жељећи избјећи судбину и распад монархије као у Сирији, Фејсал I је водио прилагодљиву политику са Британцима. Двадесетогодишњи уговор, потписан у октобру 1922. одређивао је да ирачки краљ поштива британске савјете, који се тичу британских интереса, те да се слиједи наметнута финанцијска политика, све док је Ирак у дефициту у платној биланци са Уједињеним Краљевством. Уговор обавезује Ирак, да су британски службеници заступљени у свих 18 министрарстава, као инспектори или контролори. Каснији финанцијски договор, одредио је да Ирак плаћа британске политичаре у половичном износу, а Британци се обавезују на војну помоћ, те подржавају пријем Ирака у Друштво народа. Уговор је везао привредно и политички за Велику Британију, те је Ирак остао овисан од стране помоћи.

Дана 1. октобра 1922. године британско ваздухопловство је основало РАФ Ираq Цомманд, команду која је имала контролу над свим британским снагама у Ираку.^[1] Одлука на каирској конференцији о оснивању ирачке армије, била је важна за стабилност Ирака, у ком друге структуре нису функционисале. Армија је добила на значају и утицају, док је политички систем Ирака, био погођен привредним и политичким кризама. Армија је била подијељена на високе официре, претежно сунитског поријекла, који су служили још у османлијској војсци и нижих официра шиитског поријекла.

• 1920-23. Сир Перцy Зацхариах Цоx
• 1923-28. Сир Хенрy Роберт Цонwаy Доббс
• 1928-29. Сир Гилберт Фалкингхам Цлаyтон
• 1929-32. Сир Францис Хенрy Хумпхрyс

Прије распада Османлијског царства, концесију за кориштење нафтних поља у вилајету Мосул имала је од стране Британаца контролирана, турска нафтна компанија Туркисх Петролеум Цомпанy (ТПЦ). Након Споразума Сyкес-Пицот 1916. године, подручје је потпало под француску управу. Споразумом Лонг-Беренгер из 1919. Француска се повукла из тог подручја, а за узврат је добила 25 % учешћа у компанији ТПЦ. Нови преговори о концесији између британске и ирачке стране почели су 1923. године. Препрека у преговорима је био захтјев Ирака о 20-процентном удјелу у нафтној компанији, исто толико колико је био турски удјел, а утврђен по одредбама Споразума у Сан Рему. На крају преговора ирачки су трговци, упркос противљењу националистичких кругова, пристали на наставак концесије. Због тежњи Турске за подручје Мосула, очекивана је одлука Друштва народа, јер је било јасно да нафтом богато подручје без британске помоћи, неће остати у Ираку. У марту 1925. године договорена је концесија на 75 година, без права Ирака, коју је добила ТПЦ (данас ИПЦ).

Потписивањем Британско-ирачког споразума и рјешењем Мосулског питања, ирачка је политика добила на новој динамици. Порастом стандарда и промјеном социјалних структура, стварала се нова класа састављена од сунитских и шиитских земљопосједникам који су конкурисали градским структурама, официрима и новој бирокрацији, створеној од ирачке управе. Како су те структуре биле постављене од стране Британаца или у случају армије, састављене од бивших османлијских официра, сукоб тих двију класа био је неизбјежан, а влади у Багдаду је недостајао легитимитет већине, поготово због недостатка демократске традиције у Ираку. Упркос доношењу Устава, бирању скупштине, ирачка политика је била расподјељена између групација и чланова важнијих кланова. Недостатак ширих политичких институција, као и јачање националистичких структура, спријечиле су даљи демократски развој.

Британско-ирачки споразум из 1930. године предвидио је уску сурадњу двију земаља у свим питањима вањске политике, те војну помоћ у случају рата. Ирак је гарантирао Британцима кориштење војних база у близини Басре и код Ал Хабанијаха, те право на пролаз војних трупа. Споразум је потписан на рок од 25 година и ступио је на снагу пријемом Краљевине Ирака у Друштво народа 3. октобра 1932.

Главни чланак: Краљевина Ирак

Проглашењем назависности 3. октобра 1932. године, престала је британска управа над овим подручјем. Краљевина Ирак је под водством хашемитске династије постојала све до ирачке револуције 1958. године.

• Баркер, А. Ј.: Тхе Фирст Ираq Wар, 1914-1918: Бритаин'с Месопотамиан Цампаигн (Неw Yорк: Енигма Боокс, 2009). ИСБН 978-1-929631-86-5
• Јацобсен, Марк: Онлy бy тхе Сwорд': Бритисх Цоунтер‐инсургенцy ин Ираq, објављено у Смалл Wарс анд Инсургенциес 2, Нр. 2 (1991): 323–63
• Виноградов, Амал: Тхе 1920 Револт ин Ираq Рецонсидеред: Тхе Роле оф Трибес ин Натионал Политицс, објављено у Интернатионал Јоурнал оф Миддле Еаст Студиес 3, Нр. 2 (1972): 123–39