Ларс вон Триер
| Ларс вон Триер | |
|---|---|
 D. W. Гриффитх године 1916 | |
| Биографске информације | |
| Рођење | Ларс Триер 30. 4. 1956. |
| Супружник | Цæцилиа Холбек (1987–1995) Бенте Фрøге (1997–) |
| Професионалне информације | |
| Занимање | редатељ, сценарист |
| Опус | |
| Дјелатни период | 1977. − |
| Знаменита дјела | |
Ларс фон Трир (у оригиналу Ларс вон Триер) рођен је као Ларс Трир, 30. априла 1956. у Копенхагену, Данска) је дански филмски режисер који је један од оснивача колектива Догме 95.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ларс фон Трир је завршио Данску филмску школу 1983. Филмови које је направио током школовања, Nocture и Image of Liberation (Бефриелсесбилледер) су добили награду најбољег филма на Минхенском филмском фестивалу 1984.. Исту награду је добио и 1991. за Европу, који је такође добио награду жирија на Канском филмском фестивалу али и на другим фестивалима.
Фон Трир је режирао за телевизију филм Медеа (1988) која је добила награду Јованка Орлеанка у Француској, а Краљевство (Ригет, 1994.) и Краљевство II (Ригет II, 1997.), су снимљени у данској државној болници. Мини серија се зове "Ригет" , што је сленг за болницу којој је име "Ригсхоспиталет" (буквално Краљевска болница). Трећи дио серијала је заустављен због смрти једног од главних глумаца, Швеђанина Ернст-Хуго Јäрегåрда. Тринаест епизода америчке верзије је снимљено, које је базирано на Краљевству, а које је написао Стивен Кинг, под називом Степхен Кинг'с Кингдом Хоспитал, је слабо прошло међу гледаоцима током 2004.
Бреакинг тхе Wавес (1996.) је добио главну награду у Кану. У филму је глумила Емили Вотсон, која је била номинована за награду Оскар за најбољу глумицу.
Ларс фон Трир је у Кану презентовао други пројекат Догме 95 филма, Идиоти (Идиотерне, 1998.). Као режисер и идејни творац концепта Догме 95, привукао је међународну пажњу и инспирисао многе режисере свијета.
2000. је фон Трир имао премијеру мјузикла Данцер ин тхе Дарк у којој главну улогу тумачи исландска пјевачица Бјöрк. Филм је добио Златну палму (Палме д'Ор) на Канском филмском фестивалу.
2005. године је завршио Мандерлаy, други филм његове америчке трилогије. У првом филму те трилогије, Догвилле, је глумила Никол Кидман. Неки критичари су сматрали да је филм храбар и моћан, док су га други окарактерисали претенциозним и наклоњеним.
Његов сљедећи пројекат Догме филм Тхе Босс оф ит Алл је комедија из 2007 године.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Фон Трер је додао "фон" свом имену након што су га другови прозвали "фон Трир".
- Велика инспирација му је био Царл Тхеодор Дреyер и његова адаптација Еурипидове драме Медеја.
- Као многи други аутори, Фон Трир користи често исту групу глумаца у својим филмовима. Неки од њих су Јеан-Марц Барр, Удо Киер и Стеллан Скарсгåрд.
- У интервјуу 2003. са Тхе Аге [1], вон Триер тврди да више не гледа филмове, јер је његов хард диск пун. У мјесто тога, игра видео игре. Он такођер подржава/користи прозак и порнографију.
Страхови
[уреди | уреди извор]Фон Трер пати од више фобија, као нпр. страх од летења. Једном је рекао "у основи, бојим се свега у животу, осим прављења филмова". Већина његових филмова је снимљена у Данској или Шведској, што значи да никада није био у САД-у, иако се радња у неким филмовима дешава тамо. Када год је његов био номинован у Кану, он би се возио у ауту из Данске до Француске и назад.
Филмографија
[уреди | уреди извор]- Тхе Орцхид Гарденер / Орцхидéгартнерен, (1977)
- Ментхе - ла биенхеуреусе, (1979)
- Ноцтурне, (1980)
- Тхе Ласт Детаил / Ден сидсте детаље, (1981)
- Имаге оф релиеф / Бефриелсесбилледер, (1982)
- Тхе Елемент оф Цриме / Форбрyделсенс елемент, (1984)
- Епидемиц, (1987)
- Медеа, (1988)
- Еуропа, (1991)
- Краљевство / Ригет (ТВ), (1994)
- Бреакинг тхе Wавес, (1996)
- Краљевство II / Ригет II (ТВ), (1997)
- Тхе Идиотс / Идиотерне, (1998)
- D-Даг - Лисе, (2000)
- Данцер ин тхе Дарк, (2000)
- Догвилле, (2003)
- Тхе Фиве Обструцтионс / Де Фем бенспæнд, (2003) режирао са Јøрген Летхом
- Мандерлаy, (2005)
- Тхе Босс оф Ит Алл / Директøрен фор дет хеле, (2006)
- Антицхрист, (2009)
- Меланцхолиа, (2011)
- Нyмпхоманиац, (2013)
Повезано
[уреди | уреди извор]Библиографија
[уреди | уреди извор]- Ларс вон Триер библиографија (преко УЦ Беркелеy)
