Хавајска морска медвједица
| Хавајска морска медвједица | |
|---|---|
| |
| Статус заштите | |
 Статус заштите: Критично (ИУЦН 3.1) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Царнивора |
| Подред: | Пиннипедиа |
| Породица: | Пхоцидае |
| Род: | Монацхус |
| Врста: | M. сцхауинсланди |
| Двојни назив | |
| Монацхус сцхауинсланди (Матсцхие, 1905.) | |
| |
| Распрострањеност хавајске морске медвједице | |
Хавајска морска медвједица (лат. Монацхус сцхауинсланди) је критично угрожена врста перајара, али и један од најугроженијих сисаваца на свијету, која је ендемична и живи само на Хавајском оточју, гдје је и једина врста туљана, те западно од њега у морском подручју Папахāнаумокуāкеа[1]. Припада породици правих туљана (Пхоцидае), те је једна од само двије врсте из рода Монацхус („монаха”[2]) којему припада и средоземна медвједица[3].
Хавајски назив за ову животињу је ʻИлио-холо-и-ка-уауа („пас који трчи кроз воду”).
Мала популација од око 1.100 јединки је јако угрожена људским дјеловањем, ограниченим генетичким материјалом и болестима. Због тога је предметом активне биолошке заштите која подразумијева пресељења јединки, бригу у заточеништву, чишћење хабитата и образовање јавности о овој врсти[4]
Опис
[уреди | уреди извор]Величином је врло сличан обичном туљану од којега се разликује свјетлијим крзном и бијелим стомаком, те виткијом линијом. Тежина им може бити све до 270 кг, при чему су женке нешто мање и лакше. Глава им је округла и плошна с великим црним очима на кратком и дебелом врату. Вретенасто тијело с дебелим поткожним слојем масти је прилагођено за живот у води. Предњи удови су прилагођени за кретање у води, јер су прсти повезани пливаћом кожицом, а нокти су закржљали. Стражњи удови су потиснути уз тијело и служе при пливању као репне пераје. Хавајска медвједица храни се рибама, раковима и мекушцима које хвата оштрим зубима. Око устију има дугачке осјетилне длаке. Вид им је слабо развијен, али имају добро развије слух и њух. Претежито је ноћна животиња. Приликом зарона затвара носне и ушне отворе, а под водом може издржати неколико минута.
На копно излази ради одмора и парења, када зна провести и до 10 дана у приобалним водама у подручју пустих и не насељених отока.
Хавајска медвједица се коти са око 100 цм дужине, а кад одрасту, могу досећи дужину око 2,4 метра. Младунци се коте у прољеће, а мајке их доје до старости од око 6 тједана, до када значајно нарасту до 90 кг. Сполно зрели постају у доби од четири године, а очекивани животни вијек им је од 25 до 30 година, уколико не постану плијеном многим грабежљивцима (углавном морски пас тигар и галапагошки морски пас). Скотна женка хавајске медвједице за коћење и подизање младунца тражи отворене плаже и не напушта младунче тијеком цијелих 6 тједана дојења, чак нити како би јела. Након тога трајно напушта младунче које се почиње само бринути о себи.
Извори и биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ Хавајска морска медвједица на монацхус-гуардиан.орг. 2006. (en) Преузето 4. листопада 2012.
- ↑ Род је добио назив због самотног начина живота ових животиња.
- ↑ Хаwаииан Монк Сеал (Монацхус сцхауинсланди) на НОАА Фисхериес Оффице оф Протецтед Ресоурцес (en) Преузето 4. листопада 2012.
- ↑ Ј. Сцхултз, Ј. Бакер, Р. Тоонен и Б. Боwен, Ранге-Wиде Генетиц Цоннецтивитy оф тхе Хаwаииан Монк Сеал анд Имплицатионс фор Транслоцатион, 2011., Цонсерватион Биологy 1., 25: 124.–132. дои:10.1111/ј.1523-1739.2010.01615.x. ПМИД 21166713
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Остали пројекти
 | У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Хавајска морска медвједица |
 | Wикиврсте имају податке о: Хавајска морска медвједица |