Бретонци

Бретонци (брет. Бретонед) је назив за келтску етничку групу која живи у француској регији Бретањи.

Бретонци, на што сугерира и име, потјечу од бритских насељеника који су се од 4. до 6. вијека н.е. населили на Бретању с оближњег отока Британије. Сличност бретонског језика с корнволским и нешто мање с велшким језиком, сугерира да су преци Бретонаца живјели у југозападним крајевима Британије.

Претпоставља се да су древни Бретонци због релативне изолираности у односу на остале дијелове тадашње Галије били далеко мање пријемчљивији на романску и германску асимилацију у успоредби с домородачким келтским племенима. Због тога су, приликом стварања француске нације успјели очувати свој културни и језични идентитет. Томе је допринијело и постојање независног војводства Бретање, које је играло важну улогу у стогодишњем рату.

Уз бретонски језик, у источним дијеловима Бретање се развио и дијалект Галло као мјешавина француског и бретонског језика.

Уз етничко поријекло, Бретонце је од остатка Француске дијелила и снажна приврженост Католичкој цркви, која је посебно до изражаја дошла за вријеме француске револуције, којој су се Бретонци жестоко одупирали као присташе краља. Касније француске свјетовне владе су на то реагирале настојањем да се затре бретонски национални идентитет, али је та политика крајем 20. вијека поступно ублажена у склопу трендова регионализма, исто као што је и бретонски национализам поступно изгубио на значају.