Бакалауреат

Бакалауреат (лат. баццалауреус; енг. бацхелор'с дегрее); универзитетски првоступник (баццалауреус) односно универзитетска првоступница (баццалауреа), је академски ступањ који се (углавном у англосаксонским земљама) стјече након четири године школовања на високошколској установи.

Према хрватском високошколском суставу, бакалауреат би одговарао дипломи према старом суставу студирања, а према новом суставу студирања у складу с Болоњском декларацијом, то је академски ступањ првоступника који се стјече након три или четири године студирања прикупљањем одређеног броја ЕЦТС бодова, након којег слиједи академски ступањ магистерија струке (који одговара дипломи према старом суставу студирања.)

Кратица назива је унив. бацц. уз назнаку струке (на примјер: унив. бацц. арх., унив. бацц. оец., унив. бацц. иур. и слично) и ставља се иза имена и презимена особе.^[1]

Постоји више сустава подјела бакалауреата; основни чине двије категорије:

• БА (Бацхелор оф Артс) - бакалауреат из друштвених и хуманистичких знаности те
• БСц (Бацхелор оф Сциенце) - бакалауреат из природних знаности.