Апије Клаудије Цеко
Апије Клаудије Цеко (лат. Аппиус Цлаудиус Цаецус) био је римски државник у доба средње Римске Републике. Вршио је дужност цензора 312. ст. е. те конзула 307. ст. е. Године 296. ст. е. поново је био конзул, а год. 295. ст. е. обављао је дужност претора. Током ове две године предводио је римску војску у борбама у Етрурији, Кампанији и Самнију. Године 280. ст. е., када је већ био стар и слеп (одатле му и надимак Цаецус = слеп), одржао је у сенату ватрени говор против склапања мира с епирским краљем Пиром понуђеног Римљанима након њиховог пораза код Хераклеје исте године. Тај говор први је споменик римскога говорништва, и био је познат још Цицерону, премда можда не у аутентичној верзији. Према античким сведочанствима, Апије је саставио и збирку стихованих изрека (Сентентиае), које су пружале практичне савете о мудром и моралном животу. Међу њима је наводно била и изрека Фабер ест суае qуисqуе фортунае (= Свако је ковач своје среће).
Апије је прва личност у римској књижевности која се истиче својом индивидуалношћу, а и прва личност у римској историји уопште за коју постоје поуздани историјски подаци а не само назнаке историјске истине прекривене вековном митографијом. Као цензор 312. ст. е. дао је саградити по њему назван Апијев пут (виа Аппиа), који је водио од Рима до Капуе и чији остаци постоје и данас. На том је путу основао и трговиште названо Форум Аппии. На његову је иницијативу исте године изграђен и први акведукт у Риму, такође по њему назван Аqуае Аппиае. Такође је у списак сенатора уврстио и имућније људе из нижих друштвених слојева, међу њима чак и неке синове ослобођеникâ. Апије је вероватно био један од оних који су подржали демократску акцију едила Гнеја Флавија који је 304. ст. е. изложио на Форуму стални календар с данима током којих су се могли обављати правни послови (диес фасти) и тако правни систем учинио доступнијим сеоском и градском плебсу.
