6. пне.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Вјекови: | 2. вијек пне. - 1. вијек пне. - 1. вијек |
Деценије: | 30-е пне. 20-е пне. 10-е пне. - 0-е пне. - 0-е 10-е 20-е
|
Године: | 9. пне. 8. пне. 7. пне. - 6. пне. - 5. пне. 4 пне. 3 пне. |
Година 6. пне. била је редовна година која почиње у петак у јулијанском календару. У своје вријеме је била позната као Година конзулства Балба и Вета или, рјеђе, година 748. Аб урбе цондита. Ознака 6. пне. за ову годину се користи од раног средњег вијека, када је календарска ера Анно Домини у Европи постала главна метода за именовање година.
Грегоријански | 6. пне. |
Олимпијада | 193:2.–193:3. |
Аб урбе цондита | 748. |
Селеукидски | 306–307. |
Исламски | 646–645. БХ |
Хебрејски | 3755–3756. |
Бизантски | 5503–5504. |
Коптски | -289–-288. |
Ирански | -627–-626. БП |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 51–52. |
• Схака Самват | Н/D |
• Кали Yуга | 3096–3097. |
Кинески | 2631–2632. |
Холоценски календар | 9995. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Римски цар Аугуст шаље феретке (виверрае у тексту Плинија Старијег) на Балеарске отоке како би покушао обуздати превише намножене зечеве.
- Тиберије Клаудије Нерон је послан као изасланик у Арменију, а послије тога се враћа на Родос.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]- Супруга Бан, конкубина кинеског цара Цхенга, такођер позната као пјесникиња и научница (р. 48. пне.)
- Супруга Фенг Yуан (р. цца. 48. пне.)
- Лиу Xианг, кинески учењак који је уредио Схан Хаи Јинг и саставио Лиенü зхуан, познат и као отац Лиу Xина (р. 77. пне.)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Спеарс, Том (4.12. 2005.). „Стар оф Wондер”. Оттаwа Цитизен: стр. А7. "Мицхаел Молнар је прије десет година објавио како је Бетхлехемска звијезда у ствари била двоструко помрачење Јупитера у ријеткој астрономској коњукцији која се збила у сазвјежду Овна на дан 20. марта 6. пне. и опет на дан 17. априла 6. пне. . ... Г. вјерује како су римски астролози могли протумачити двоструко помрачење као знак рођења божанског краља у Јудеји." Међутим, астрономски софтвер као Стеллариум показује да 20. марта окултација Јупитера од Мјесеца није могла бити виђена из Рима, односно да је Мјесец пролазио крај планете без да ју је уаклонио. Надаље, догађај од 17. априла је започео када је Јупитер био 38 степени изнад хоризонта, односно у 14 сати, тј. на дневном свјетлу, па је тешко вјеровати да је и он могао бити виђен.