Живина
Живина или перад, је категорија домаћих птица које људи држе у циљу скупљања јаја, или убијања због меса и/или пера. Најтипичнији примјери перади су чланови надреда Галлоансерае, посебно рода Галлиформес (који укључује кокоши, препелица|препелице и пуране) и породице Анатидае (у реду Ансериформес), још звани и "водена перад" (нпр. патке и гуске). Перад укључује и друге птице које се убија због меса, као на примјер голубове и остале дивље птице, као нпр. припаднике под-породице Пхасианинае (нпр. фазани). Израз се користи и за месо таквих птица.[1][2]
Примјери
[уреди | уреди извор]| Птица | Неприпитомљени предак | Припитомљавање | Убија се или користи за |
|---|---|---|---|
| Кокош | Дивља кокош | Југоисточна Азија | месо, перје, јаја, украс |
| Патка | Дивља патка/Мошусна патка | разна мјеста | месо, перје, јаја |
| Ему | Ему | разна мјеста, 20. стољеће | месо, памук, уље |
| Гуска | Ансер ансер/ Ансер цyгноидес | разна мјеста | месо, перје, јаја |
| Паун | Паун | разна мјеста | месо, перје, украс, крајолик |
| Лабуд | Грбави лабуд | разна мјеста | перје, јаја, крајолик |
| Ној | Ној | разна, 20. стољеће | месо, перје, кожа |
| Пуран | Дивљи пуран | Мексико | месо, перје |
| Припитомљена бисерка | Бисерка | Африка | месо, мицање напасти, "аларм" |
| Обични фазан | Обични фазан | Еуроазија | месо |
| Златни фазан | Златни фазан | Еуроазија | месо, углавном украсна |
| Нанду | Нанду | разна мјеста, 20. стољеће | месо, кожа, уље, јаја |
Дијелови перади
[уреди | уреди извор]
Најмеснатији дио птице су мишићи за лет на прсима, звани "прсно" месо (прса), а мишићи за ходање на првом и другом дијелу ноге, зову се "бут" и "батак".
Бијело месо има мање мијоглобина, који преноси кисик, од "црног" (тамног) меса, па је зато свијетлије. Црно месо је у мишићима који се више напрежу, па зато у себи имају више масноће. Зато се каже да је црно месо нездравије и укусније од бијелог. Птице које ријетко лете (пуран) или спорадично (кокош) имају прса од бијелог меса, а птице које често дуго лете (патке, гуске и голубице) имају прса од тамног меса. Препеличја прса су средње боје.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Поултрy”. Енцyцлопедиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница, Инц.. 2013-06-06.
- ↑ Цраwфорд, Р. D. (1990). Поултрy Бреединг анд Генетицс. Елсевиер. стр. 1. ИСБН 0-444-88557-9.
Повезано
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Информације о болестима перади Архивирано 2007-11-23 на Wаyбацк Мацхине-у
- ПоултрyЦаст подцаст
- ПоултрyХуб.орг је страница на принципу wики на којој људи дијеле информације о перади
- Водич о перади Архивирано 2010-10-22 на Wаyбацк Мацхине-у - од А до Ж и често постављана питања
- Wорлд Поултрy.нет – све што требате знати о перади
- ЦхицкенЦроссинг.Орг – Информације, дискусије, повезнице о кокошима и осталом перади
- Поултрy.ие – Ирска заједница Перадара и извор информација