Vakcina
Vakcina (prema lat. vaccinus: kravlji), cjepivo (ijek.) ili cepivo (ek.), oslabljene specifične antigene supstance koje sadrže žive oslabljene-atenuisane, mrtve-inaktivisane uzročnike bolesti i njihove toksine. NJima se postiže veštački aktivan imunitet.[1]
Podela vakcina
Prema broju antigena koje sadrže vakcine se dele na:
- monovakcine-koje sadrže jedan antigen (npr. vakcina protiv tuberkuloze-BCG)
- kombinovane-koje sadrže više antigena (npr. DTP vakcina protiv difterije, tetanusa i pertusisa).
Prema biološkoj formi dele se na:
- žive bakterijske (npr. BCG vakcina protiv tuberkuloze)
- mrtve bakterijske (vakcine protiv trbušnog tifusa, kolere, pertusisa, paratifusa)
- žive virusne[2] (MMR vakcina protiv morbila, mumpsa i rubeole, zatim Sejbinova vakcina protiv dečje paralize, vakcina protiv gripa)
- mrtve virusne (vakcina protiv gripa, poliomijelitisa, Salkova vakcina)
- vakcine na bazi anatoksina-vakcine gde je izmenjen toksin (izgubio toksično dejstvo, a zadržao antigeno svojstvo) npr. DT vakcina protiv difterije i tetanusa
- vakcine dobijene genetičkim inženjeringom (vakcina protiv hepatitisa B)
Reference
- ↑ J.K. Sinha & S. Bhattacharya (Google Book Preview). A Text Book of Immunology. Academic Publishers. str. 318. ISBN 978-81-89781-09-5. Pristupljeno 2014-01-09.
- ↑ Sutter RW, Cochi SL, Melnick JL (1999). „Live attenuated polio vaccines”. u: Plotkin SA, Orenstein WA (eds.). Vaccines. Philadelphia: W. B. Saunders. str. 364–408.
