Пречноусте

Еласмобранцхии (морски пси и ражовке)
Велика бијела псина, Царцхародон царцхариас
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Кољено:	Цхордата
Разред:	Цхондрицхтхyес
Подразред:	Еласмобранцхии Бонапарте, 1838.

Пречноусте (лат. Еласмобранцхии односно Еуселахии^[1]) су хрскавичњаче у које се убрајају још само сувремени морски пси и ражовке с више од 930 рецентних врста. Поред њих, постоји још и читав них изумрлих такса, од којих је једна (Xенацантхиформес) била слатководна.

Многе од данас живућих врста воде поријекло још од раздобља креде или раније ^[2]

Од сестринског таксона химера разликују се са својих 5-7 шкржних отвора без крутог шкржног поклопца (отвори се меким, кожним поклопцима отварају према ван независно један од другог) и чељусти у којима се зуби непрекидно обнављају.

Врсте у овом подразреду немају рибљи мјехур, а леђна "пераја" им је крута. Њихове леђне пераје као и код китова нису једнаке грађе као пераје других риба. То су накупине масног ткива, а обликом се значајно разликују од врсте до врсте, тако да се често неку врсту може распознати по њеном облику^[3]. Сличност грађе овог дијела тијела код китова који су сисавци и ове скупине риба приписује се паралелном развоју у истим увјетима^[4].

Унутрашњи рубови трбушних пераја мужјака грађени су тако да обликују жљеб за провођење сперме. Већином коте живе младунце (ововивипарност), но не показују скрб за подмладак, осим што неке врсте ради коћења долазе на подручја (у којима иначе не обитавају) гдје ће околиш пружити одређену сигурност младима.

Настањују сва мора на Земљи, но пуно су чешћи у топлим и тропским морима.

У Азији се пераје морских паса сматра посластицом. Изловљеним живим рибама режу се "пераје", да би их се поново, овако тешко осакаћене но још увијек живе, вратило натраг у море^[5]. Поред тога што је ова пракса изнимно сурова, велик број врста доведен је због овог излова у стање озбиљне угрожености.

Остали пројекти

	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Пречноусте
	Wикиврсте имају податке о: Пречноусте