Тунис (град)

За остале употребе, в. Тунис (разврставање).

Тунис تونس
Тунис
Координате: 36°48′Н 10°11′Е / 36.800°Н 10.183°Е / 36.800; 10.183
Држава	Тунис
Вилајет	Тунис
Власт
- Градоначелник	Сеифаллах Ласрам
Површина
- Укупна	212.63 км²
Становништво (2008.)
- Град	728 453 [1]
Временска зона	Западноафричко вријеме УТЦ+1 (УТЦ+1)
Службене странице www.цоммуне-тунис
Карта
Тунис цласс=нотпагеимаге| Град Тунис на карти Туниса

Тунис (арап. تونس [ Тūнис]) је главни и највећи град државе Тунис од 728 453 становника^[1] (по попису из 2008.)

Град је смјештен на језеру Тунис, и повезан је са Туниским заљевом, каналом дугим 11 км. који излази код луке Ла Гоулетте.^[2]

Антички град Картага је била смјештена преко пута данашњег центра модерног Туниса. Под владарским династијама Алмохада и Хафсида, од 12. до 16. вијек, Тунис је био израстао у један од највећих и најбогатијих градова исламског свијета.

Тунис постаје главни град државе Тунис за вријеме династије Хафсида, и бива водећим центром трговине с Европом. Турци заузимају град 1534. Послије 1591. турски гувернери (Бегови) добивају привидну независност, а град се развија као центар трговине и пиратства.

Енглески адмирал Роберт Блаке послан је у Средоземље у априлу 1655. да убере накнаду од земаља чији су бродови нападали енглеске бродове. Једино је тунишки бег одбио платити накнаду, што је резултирало с тим да је 15 Блакеових бродова напало Бегово складиште у Порто Фарини (Гхар ел Мелх), уништивши 9 алжирских бродова и 2 обалне батерије, и то је био први случај у хисторији битака на мору да су обалне батерије биле заузете без искрцавања т��упа.

Француска је заузела град и земљу и владала њоме као колонијом од 1881. до 1956. За вријеме Другог свјетског рата, Тунис је био заузет од страна сила Осовине, и то од новембра 1942. до маја 1943. и био је њихова задња база у Африци. Сједиште Арапске лиге је било у Тунису од 1979. до 1990. За то вријеме сједиште је било бомбардовано, године 1982. од стране Израелских зрачних снага. Преко 70 особа је погинуло за вријееме тих напада.

Рушевине античке Картаге налазе се, сјевероисточно од центра града. Хисторијски оријентални центар града - Медина налази се УНЕСЦО-вој листи мјеста свјетске баштине у Африци од 1979. Медина Тунис има око 700 хисторијских грађевина, укључујући палаче, џамије, маузолеје, медресе и фонтане, које датирају још од периода Алмохада и Хафсида.

Најзначајнија је производња текстила, тепиха и маслиновог уља. Туризам је важан извор градских прихода. Задњих неколико година град и држава Тунис стичу статус важног туристичког центра, а убрзаном развоју туризма погодује политика владе која омогућава лако долажење до кредита приватним предузетницима који желе улагати у туристичке послове, као и приступачне цијене те гостољубивост домаћина.

У граду је још смјештен и универзитет те Тунис-Цартхаге аеродром.

Тунис (град) на Wикимедијиној остави

• Цоммуне Тунис (fr)