Avesta

Treba napomenuti da je Avesta napisana izvornim jezikom Indo-Iranaca, tj. avestanskim jezikom, kako ga danas istoričari zovu. Naravno, mi ne znamo kako se zaista taj jezik zvao, ali je sigurno da je po Avesti kasnije dobio ime.

Kuriozitet je da su slova avestanskog jezika mnogo kasnijeg porekla nego sam jezik. Naime, slova su izvedena iz srednjepersijskog jezika ili pahlavija. Orgininalna avestijska slova do danas nisu pronađena.

Avesta nije jedinstveno delo, već skup više odvojenih celina, tj. zbornika. Sastoji se iz sledećih zbornika: Vendidad, Visperad, Horda-Avesta, Jasna i Jašt.

Jasna je treći po redu Avestin zbornik, u kome se nalaze molitve koje su izgovarane kod prinošenja žrtava i kultnih služenja u hramovima. Izvorne pesme Jasne nazivaju se gate, mada do danas nije jasno šta izraz gata znači. Po mišljenju jednih, reč je o muzičkom taktu, a po mišljenju drugih — samo o poetskom stvaralaštvu koje je moglo da bude pevano.

Jašt je četvrti po redu Avestin zbornik, u kome se nalaze himne (njih dvadeset i dve), koje su svaka za sebe posvećene po jednom od božanstava iz Zoroasterskog panteona. Preko ovih himni odavano je poštovanje svim božanskim bićima zaslužnim za dobru reč, delo i misao. U zborniku se nalazi i jedna pesma koja pripada srednjepersijskom jeziku, tj. pahlaviju, a koja ukazuje na tip rituala i poštovanje načela dobrog u poretku materijalne stvarnosti.

Horda-Avesta se uglavnom sastoji iz molitvi vrhovnom bogu Ahura Mazdi, ali i iz nekih legendarnih priča i mitova iz persijske pradomovine, a Vendidad i Visperad su religiozni zakoni i parsijske dogme.

Takođe, Avesta se sastoji i iz tzv. fragmenata, delova Aveste koji su nađeni tek kasnije, a u kojima se nalaze razne izreke i saveti za dobar život. Fragmenti se obično ne navode kao deo Aveste, već samo ponekad.