1793

**1793. po kalendarima**
Gregorijanski	1793. (MDCCXCIII)
Ab urbe condita	2546.
Islamski	1207–1208.
Iranski	1171–1172.
Hebrejski	5553–5554.
Bizantski	7301–7302.
Koptski	1509–1510.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1848–1849.
• Shaka Samvat	1715–1716.
• Kali Yuga	4894–4895.
	Kineski
• Kontinualno	4429–4430.
• 60 godina	Yin Voda Vo(l); (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11793.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija:	1760-e 1770-e 1780-e – 1790-e – 1800-e 1810-e 1820-e
Godine:	1790 1791 1792 – 1793 – 1794 1795 1796

Ovo je članak o godini 1793.

Godina 1793 (MDCCXCIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru.

1793:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

9. 1. - Jean-Pierre Blanchard demonstrirao let balonom u Americi.
13. 1. - Francuski diplomata Nicolas-Jean Hugou de Bassville linčovan u Rimu.
januar - Topal Ahmed-paša, koji je jesenas porazio janičare, postavljen na čelo Beogradskog pašaluka - surov, lukav i gramziv, ostaje samo pola godine^[1].
16. 1. - Burmanski kralj Bodawpaya povratio Tenasserimsku obalu (Tanintharyi) od Sijamaca.

Pogubljenje Louisa XVI.

21. 1. - Francuska revolucija: Francuski kralj Louis XVI, odn. građanin Louis Capet, nakon što je osuđen zbog izdaje, pogubljen na giljotini.
23. 1. - Kraljevina Pruska i Rusko Carstvo potpisuju sporazum temeljem koga će se provesti Druga podjela Poljske, odnosno obje države anektirati dijelove Poljsko-Litvanske Unije.
28. 1. - Grof od Provanse se proglašava za regenta maloletnog "Luja XVII".
31. 1. - Grofovija Nica anektirana Francuskoj (do 1814).

Februar/Veljača

1. 2. - Rat Prve koalicije: Francuska objavljuje rat Velikoj Britaniji i Nizozemskoj.
14. 2. - Irski parlament dao pravo glasa katolicima na parlamentarnim i lokalnim izborima.
15 - 26. 2. - Neuspešna francuska ekspedicija na Sardiniji, odlučujuće poraženi kod La Maddalene 22-25. februara. Debakl će dovesti do raskida između kapetana Napoleona Bonaparte i korzikanskog lidera Pasquale Paolija. Na Sardiniji raste pokret za autonomiju od Pijemonta.
16. 2. - Francuski general Charles François Dumouriez prelazi holandsku granicu, Breda zauzeta 24-og.
24. 2. - Proglašena regrutacija (la levée en masse) u Francuskoj, poziva se 300.000 ljudi pod oružje.
24. 2. - Monako priključen Francuskoj pod imenom Fort d'Hercule (do 1814), nakon što je knez Honoré III vladao 59 godina (završiće život u zatvoru 1795).
februar-mart - Napadi na radnje i neredi za hranu u Parizu.

Mart/Ožujak

1. 3. - Bitka kod Aldenhovena je austrijska pobeda nad Francuzima na tromeđi Nemačke, Holandije i Belgije, Francuzi dva dana kasnije napuštaju opsadu Maastrichta.
11. 3. - Izbija velika Pobuna u Vandeji protiv francuske republikanske vlasti, provocirana novačenjem i antiklerikalizmom. Seljaci masakrirali oko 200 ljudi u Machecoulu.
7. 3. - Francuska objavila rat Španiji - Pirinejski rat traje do 1795.
10. 3. - U Francuskoj ustanovljen Vanredni krivični tribunal, kasniji Revolucionarni tribunal, tužilac je Antoine Fouquier-Tinville, zvani "Snabdevač giljotine".
18. 3. - Bitka kod Neerwindena: Austrijanci porazili francuskog generala Dumourieza u Belgiji, francuske trupe se napustile zemlju prvih dana aprila.
18. 3. - Lokalni jakobinci proglasili Republiku Mainz, krajem meseca Konvent odobrio pristupanje Francuskoj republici.
21. 3. - U svim komunama Francuske osnovani revolucionarni komiteti nadzora (Comité de surveillance révolutionnaire) nad osumnjičenim neprijateljima nacije.
23. 3. - Bourbonu, francuskom otoku u Indijskom oceanu, promjenjeno ime u Réunion ("Sastanak", po sastanku marsejskih i pariskih revolucionara prošlog kolovoza).
23. 3. - Bazel (Raurakijska republika) priključen Francuskoj kao departman Mont-Terrible.
25. 3. - V. Britanija i Rusija zaključile konvencije o trgovini i defanzivnom savezu protiv Francuske; sledećeg meseca, ruska carica Katarina II izdaje edikt kojim prekida trgovačke odnose sa Francuskom^[2].
27. 3. - Johann Amadeus Franz von Thugut je novi austrijski državni kancelar (ministar inostranih poslova, do 1801), nakon što je Philipp von Cobenzl morao dati ostavku zbog Druge podele Poljske.

April/Travanj

5. 4. - Gen. Charles François Dumouriez prebegao Austrijancima, što baca senku na njegove saveznike Žirondince. Jakobinci preuzimaju kontrolu nad vojskom preko predstavnika na misiji (Représentant en mission).
6. 4. - Francuska revolucija: U Francuskoj osnovan Komitet javnog spasa (Comité de salut public) kao naslednik Komiteta opšte odbrane iz januara, na čelu je Georges Danton.
13. 4. - Jean-Paul Marat uhapšen po inicijativi Žirondinaca, Revolucionarni tribunal ga oslobađa 11 dana kasnije.
17. 4. - Španska vojska ulazi u Francusku u istočnim Pirinejima, napreduju do jula.
22. 4. - George Washington proglasio neutralnost u ratu između Francuske i V. Britanije.
proleće - Braća Kiš, odn. Privilegovano ugarsko kraljevsko brodarsko društvo, započinje gradnju kanala između Dunava i Tise u Bačkoj - Francov kanal, danas Veliki bački kanal, završen je 1802^[3].

Maj/Svibanj

4. 5. - U Francuskoj ograničena cena žita (Loi du maximum).
8. 5. - Charter Act obnavlja povelju Britanske istočnoindijske kompanije za još 20 godina.
maj - Francuski gusarski brod Luja Mareja uhvaćen u blizini Boke Kotorske?^[4]
18. 5. - Žirondinci osnovali Komisiju Dvanaestorice, biće uhapšeni Hébert i dr.
18. 5. - Umro duranijski afganski vladar Timur Shah Durrani, nasleđuje ga sin Zaman Shah (do 1800).
23. 5. - Bitka kod Famarsa: pobeda Koalicije na severu Francuske.

Jun/Juni/Lipanj

Druga Podjela Poljske

31. 5. i 2. 6. - Dani 31. maja i 2. juna - pobuna sankilota izaziva pad Žirondinaca; Jakobinci preuzimaju diktatorsku vlast, uhapšen 31 žirondinski poslanik. U unutrašnjosti Francuske počinju federalističke pobune, za federalizaciju, protiv centralizacije vlasti u Komitetima - ugušene su do decembra.
jun, početkom - Hadži Mustafa-paša Šinikoglu stiže u Beograd kao kapidži-baša da bi istražio žalbe protiv Ahmed-paše i uveo nove uredbe, između ostalog Srbi imaju pravo da tuže Turke koji im čine nasilje.
10. 6. - Pasquale Paoli se osamostaljuje na Korzici pod britanskim okriljem. Porodica Bonaparta istog dana beži u Francusku, nakon što im je prošlog meseca zapaljena kuća.
10. 6. - U Parizu osnovan Nacionalni muzej prirodne istorije (kraljevski vrt postojao od 1635).
17. 6. - Otvoren Grodnenski sejm, poslednji Sejm (sabor) Poljsko-litvanske zajednice - uz ruski mito i prinudu odobrena Druga podela Poljske, ukinut ustav iz 1791, sklopljen "večni savez" sa Rusijom (zasedanja traju do novembra).
19. 6. - Macartneyeva misija stiže u Kinu.
20. 6. - U Parizu pogubljeno 12 članova zavereničkog Bretonskog udruženja.
24. 6. - Ratifikovan Francuski ustav 1793. (Ustav godine I), kasnije potvrđen referendumom, suspendovan već u oktobru.
29. 6. - Bitka za Nantes: poraženi vandejski kontrarevolucionari.

sredinom godine - U mletačkom Splitu se sudi skupini Juraja Antuna Matutinovića koja ima revolucionarne ideje, ali i kritikuje odluku u poskupljenju živežnih namirnica.
sredinom godine - Na Brandenburška vrata postavljena Kvadriga.

Jul/Juli/Srpanj

Maraova smrt

3. 7. - Mali Louis XVII oduzet od majke.
9. 7. - U Gornjoj Kanadi (dan. Ontario) donesen Akt protiv ropstva, kojim je zabranjen uvoz robova i propisano oslobođenje sa navršenih 25 godina.
13. 7. - Jean-Paul Marat ubijen od žirondinke Charlotte Corday (giljotinirana posle četiri dana).
jul - Hadži Mustafa je novi beogradski paša - pristalica sultanovih reformi, obziran prema Srbima.^[5]
17. 7. - Francuzi odbili Špance od Perpignana po cenu velikih gubitaka.
20. 7. - Alexander Mackenzie stigao na obalu Tihog okeana, u mestu Bella Coola, British Columbia - prvi prelazak preko kontinenta severno od Meksika. Za 48 dana se mimoišao sa Georgom Vancouverom koji s mora istražuje obale Britanske Kolumbije, pa sve do Aljaske.
23. 7. - Tromesečna Opsada Mainza se okončava francuskom predajom (pad Majnčke republike).
27. 7. - Maximilien Robespierre ulazi u Komitet javnog spasa.
28. 7. - Konvent proskribovao 21 žirondinca kao izdajnike i neprijatelje zemlje.
jul, krajem - Janičari na čelu s Kara-Hasanom zauzeli Požarevac^[6].
30. 7. - U Lisabonu otvoren operski dom Teatro Nacional de São Carlos, zamena za Ópera do Tejo, razorenu 1755).

Avgust/August/Kolovoz

1 - 2. 8. - Okršaj tursko-srpske vojske sa janičarima kod Kolara - pobunjenici se povukli. Hadži Mustafa-paša obznanio Srbima dva fermana: potvrđeni organi vlasti, seoski knezovi i knežinski oborknezovi, Turci ne smeju ulaziti u sela.
6 - 8. 8. - Prva profanacija francuskih kraljevskih grobova u Bazilici Saint-Denis - ostaci kraljeva i kraljica bačeni u masovne grobnice i preliveni krečom, uzeti dragoceni metali.
8. 8. - Konvent zabranio francuske Kraljevske akademije.
10. 8. - Otvoren muzej Louvre. U Parizu se održava Praznik jedinstva i nedeljivosti.^[7].
12. 8. - Janjevski svećenik Matija Mazarek u pismu prefektu Kongregacije kaže da svaku litaniju završava rečima Libera nos, Domine, ab Albanensibus! ("Oslobodi nas, Gospode, od Albanaca")^[8].
23. 8. - Francuska uvodi opću regrutaciju - Levée en masse.
24. 8. - Francuski Komitet javne sigurnosti zabranio deoničarska društva.
26. 8. (15. 8. po j.k., Velika Gospojina) - Hadži Mustafa-paša i portin komesar Azis-efendija sazvali narodni zbor sa uglednim Srbima - određene dažbine, uredbe o održavanju reda, poziv Srbima da se odazivaju na odbranu od janičara, izgleda i pravo na obnovu i gradnju crkava^[9].
27. 8. - Guverner John Graves Simcoe osnovao u Gornjoj Kanadi grad York - od 1834. Toronto.
28. 8. - Toulon pao u ruke Koalicije i rojalista, što vodi opsadi.
29. 8. - Léger-Félicité Sonthonax, civilni komesar u koloniji Saint-Domingue objavljuje oslobođenje robova u severnoj provinciji, uz ograničenja (Konvent ratifikovao sledećeg februara) - na ostrvu je Haićanska revolucija, prete Britanci i Španci.

Septembar/Rujan

3. 9. - Komitet javne bezbednosti zatvorio Comédie-Française i uhapsio glumce nakon izvođenja predstave po romanu "Pamela" (ponovo radi od 1799).
5. 9. - Francuska revolucija: smatra se da ovoga dana započinje Teror u kome je za deset meseci stradalo nekoliko desetina hiljada osumnjičenih neprijatelja revolucije.
8. 9. - Bitka kod Hondschootea je francuska pobeda nad Koalicijom.
14. 9. - Britanski poslanik Macartney primljen kod kineskog cara Qianlonga - uspeo je da izbegne kowtow, padanje ničice. Qianlong poručuje da "nebeska imperija ima svega u obilju" i da nema potrebe za trgovinom sa barbarima.
14. 9. - Bitka kod Pirmasensa: Prusi potukli Francuze u Nemačkoj.
17. 9. - Donesen Zakon o osumnjičenima (Loi des suspects), zakonski osnov Terora.
17. 9. - Pirinejski rat: bitka kod Peyrestortesa je francuska pobeda nad Špancima.
18. 9. - 18. 12. - Opsada Tulona.
19. 9. - Britanci sa Jamajke se iskrcavaju na Haiti, u dogovoru sa rojalistima.
29. 9. - Zakonom uveden Generalni maksimum za cene u Francuskoj.
septembar-oktobar - Vrhunac epidemije žute groznice u Philadelphiji, 5.000 mrtvih, 20.000 izbeglih.

Oktobar/Listopad

5. 10. - Racija na Đenovu: Britanci zauzeli francusku fregatu Modeste u neutralnoj Đenovi, sedam dana kasnije i Impérieuse kod La Spezie. Đenova prekida diplomatske odnose sa Britanijom, austrijska pojačanja za Toulon se ne mogu ukrcati.
6. 10. (15 Vendémiaire an II) - Uveden francuski revolucionarni kalendar, s početkom 22. septembra 1792 (uobličen u novembru).
7. 10. - Predstavnik na misiji Philippe Rühl uništio u bazilici Saint-Remi Svetu ampulu koja je od 12. stoleća sadržavala ulje za pomazanje francuskih kraljeva.
9. 10. - Pobuna Liona protiv Konventa okončana zauzećem grada - ime mu promenjeno u Ville-Affranchie ("Oslobođeni grad").
10. 10. - Suspendovan francuski ustav od 24. juna, proglašena revolucionarna vlada do povratka mira.
13. 10. - Prva bitka kod Wissembourga: Wurmser potisnuo Francuze prema Strasbouru.
13 - 25. 10. - Skrnavljenje kraljevskih grobnica u bazilici St. Denis. (→ fr)
16. 10. - Francuska revolucija: Pogubljena Marija Antoaneta.
16. 10. - Francuska pobeda kod Wattigniesa nad austro-holandskom koalicijom, čime je okončana i opsada Maubeugea.
17. 10. - Bitka kod Choleta: republikanci potukli vandejske pobunjenike, njihov ranjeni komandant Louis d'Elbée zarobljen, a smrtno ranjeni Charles de Bonchamps se istakao naredbom da se poštede zarobljeni republikanci.
21. 10. - Stavljeni van zakona svi francuski sveštenici nelojalni novom poretku, kao i svi koji ih štite. (→ Dehristijanizacija).
25. 10. - Britanci na Zapadnoj Novoj Gvineji osnovali Fort Coronation, u oblasti nazvanoj New Albion, kod mesta Manokwari, ali odlaze već posle dve godine.
31. 10. (10 Brumaire an II) - Teror: giljotinirano 29 žirondinskih poslanika na čelu sa Jacques Pierre Brissotom. Sledećeg meseca stradali i Olympe de Gouges, Madame Roland, Philippe d'Orléans, Jean Sylvain Bailly...

Novembar/Studeni

8. 11. (18 Brumaire an II)- Luvr, dvorac francuskih kraljeva u Parizu i jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja na svijetu, otvoren kao muzej od strane francuske revolucionarne vlade.
10. 11. (20 Brumaire an II) - U Notrdamu proslavljena "Boginja razuma".
17. 11. (27 Brumaire an II) - Počinju Nantska davljenja (Noyades de Nantes) - do februara ubijeno nekoliko hiljada osumnjičenih rojalista u Nantu.
29. 11. - Mahmut-paša Bušatlija porazio sultanovu vojsku pod Skadrom^[10].
28 - 30. 11. (10 Frimaire an II) - Bitka kod Kaiserslauterna: prusko-saksonske snage odolele francuskim napadima.

Decembar/Prosinac

4. 12. (14 Frimaire an II) - Zakon od 14. frimera - privremeni ustavni poredak, vlast centralizovana u Komitetu javnog spasa.
5. 12. (15 Frimaire an II) - Prvi broj Desmoulins-ovog Le Vieux Cordelier-a.
13. 12. (23 Frimaire an II) - Bitka kod Le Mansa je velika pobeda nad vandejskim pobunjenicima.
19. 12. (29 Frimaire an II) - Republikanske trupe ušle u Tulon, zahvaljujući komandantu artiljerije Napoleonu Bonaparti - unapređen u brigadnog generala.
23. 12. (3 Nivôse an II) - Pobuna u Vandeji: Bitka kod Savenaya u kojoj republikanska vojska nanosi odlučujući poraz pobunjenicima - slede krvave represalije i politika spaljene zemlje.
26 - 29. 12. (9 Nivôse an II) - Druga bitka kod Wissembourga: Ošovi Francuzi potisnuli koalicione snage preko Rajne.

Kroz godinu

Samoborsko vlastelinstvo oduzelo rudarima sve zemlje koje im je dalo na uživanje.
Popravljen krov pravoslavne crkve u Sarajevu, izgorio u velikom požaru 1788.
Smrću Josipa Ivana, izumrla hrvatska plemićka obitelj Ratkaj, dvorac Veliki Tabor pripada državi.
Dominique-Jean Larrey uspješno primjenio "leteće ambulante" na bojištu.
Kovnica novca SAD započinje rad, bakarni polucent se kuje do 1857.
Eli Whitney napravio cotton gin, mašinu za odvajanje vlakana pamuka od semenja - povećana proizvodnja pamuka zahteva robovski rad na Jugu.
Johann Christoph Friedrich GutsMuths objavio Gymnastik für die Jugend, prvi sistematski udžbenik gimnastike.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1793.

2. 3. - Sam Houston, predsednik Republike Teksas († 1863)
23. 3. - Vicko Andrić, arhitekt († 1866)
apr. - Thomas Addison, lekar († 1860)
19. 4. - Ferdinand I, austrijski car, ugarsko-hrvatski kralj itd. († 1875)
11. 6. - Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac itd. († 1857)
22. 6. - Tokugawa Ieyoshi, japanski šogun († 1853)
29. 7. - Ján Kollár, slovački pisac († 1852)
10. 9. - Georgije Magarašević, književnik († 1830)
27. 9. - Jevrem Nenadović, Jakovljev sin, državni savetnik († 1867)
3. 11. - Stephen F. Austin, osnivač Teksasa († 1836)
23. 12. - Dost Mohammad Khan, vladar Afganistana († 1863)
Đorđe Protić, predsednik srpske vlade († 1857)
Cvetko Rajović, predsednik srpske vlade († 1873)
Neofit Rilski, bugarski monah, preporoditelj († 1881)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1793.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

1. 1. - Francesco Guardi, venecijanski slikar (* 1712)
20. 1. - Louis-Michel Lepeletier de Saint-Fargeau, revolucionar (* 1760)
21. 1. - Louis Capet, bivši kralj Francuske (* 1754)
6. 2. - Carlo Goldoni, talijanski komediograf i reformator komedije (* 1707.)
4. 3. - Louis-Jean-Marie de Bourbon, vojvoda od Penthièvra (* 1725)
15. 4. - Ignacije Szentmartony, hrvatski isusovac, znanstvenik (* 1718)
29. 4. - John Michell, filozof prirode (* 1724)
18. 5. - Timur Shah Durrani, afganski vladar (* 1748)

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

5. 7. - Aleksander Roslin, švedski slikar. (*1718).
13. 7. - Jean-Paul Marat, francuski revolucionar (* 1743.)
14. 7. - Jacques Cathelineau, kontrarevolucionarni general (* 1759)
17. 7. - Charlotte Corday, atentatorka na Marat (* 1768)
20. 7. - Antoine Bruny d'Entrecasteaux, francuski pomorac, istraživač (* 1737)
22. 8. - Louis de Noailles, maršal Francuske (* 1713)
28. 8. - Adam-Philippe de Custine, francuski general (* 1742)
20. 9. - Fletcher Christian, pobunjenik sa Bountyja (* 1764)
8. 10. - John Hancock, američki trgovac i državnik (* 1737)
9. 10. - Joseph-Marie Amiot, jezuitski misionar u Kini (* 1718)
16. 10. - Marija Antoaneta, bivša francuska kraljica (* 1755)
18. 10. - Charles de Bonchamps, lider vandejskih pobunjenika (* 1760)
31. 10. - Jacques Pierre Brissot, francuski revolucionar (* 1754)
3. 11. - Olympe de Gouges, spisateljica, feministkinja (* 1748)
6. 11. - Louis-Philippe d'Orléans, francuski plemić revolucionar (* 1747)
8. 11. - Madame Roland, francuska revolucionarka (* 1754)
12. 11. - Jean Sylvain Bailly, francuski astronom i revolucionar (* 1736)
17. 11. - Jean-Nicolas Houchard, francuski general (* 1739)
20. 11. - Teodor Ilić Češljar, slikar, ikonopisac (* 1746)
29. 11. - Antoine Barnave, francuski revolucionar (* 1761)
5. 12. - Jean-Paul Rabaut Saint-Étienne, francuski političar (* 1743)
7. 12. - Joseph Bara, dečak heroj revolucije (* 1779)
8. 12. - Madame du Barry, ljubavnica Luja XV (* 1743)
8. 12. - Étienne Clavière, francuski bankar, političar (* 1735)
31. 12. - Armand Louis de Gontaut, francuski general (* 1747)

Joanikije III Karadža, bivši pećki i vaseljenski patrijarh (* 1700)

Reference

↑ Istorija s. n. IV-1, 404
↑ Herbert H. Kaplan (1995). Russian Overseas Commerce with Great Britain During the Reign of Catherine II. American Philosophical Society. str. 161–. ISBN 978-0-87169-218-4.
↑ Kanalska mreža u Vojvodini: Jožef i Gabor Kiš Arhivirano 2021-04-23 na Wayback Machine-u. becejski-mozaik.co.rs 06 januar 2017
↑ Hrabak, Bohumil. Herceg-Novi u doba propasti Mletačke republike i Napoleonovih ratova. rastko.rs
↑ Ćorović, Vladimir. Istorija srpskog naroda - Začeci ustanka u Srbiji. rastko.rs
↑ Istorija s. n. IV-1, 405
↑ James H. Billington (31 December 2011). Fire in the Minds of Men: Origins of the Revolutionary Faith. Transaction Publishers. str. 49–. ISBN 978-1-4128-1401-0.
↑ Bogdanović, Knjiga o Kosovu - IV ŠIRENJE ALBANACA PO JUGOSLOVENSKIM ZEMAMA U XVII I XVIII VEKU^{[mrtav link]}. rastko.rs
↑ Istorija s. n. IV-1, 406
↑ Mitropolija crnogorska za vrijeme mitropolita Petrovića, rastko.rs

Literatura

Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)

[1] Istorija s. n. IV-1, 404

[Kaplan1995-2] Herbert H. Kaplan (1995). Russian Overseas Commerce with Great Britain During the Reign of Catherine II. American Philosophical Society. str. 161–. ISBN 978-0-87169-218-4.

[3] Kanalska mreža u Vojvodini: Jožef i Gabor Kiš Arhivirano 2021-04-23 na Wayback Machine-u. becejski-mozaik.co.rs 06 januar 2017

[4] Hrabak, Bohumil. Herceg-Novi u doba propasti Mletačke republike i Napoleonovih ratova. rastko.rs

[Ćorovićzuus-5] Ćorović, Vladimir. Istorija srpskog naroda - Začeci ustanka u Srbiji. rastko.rs

[6] Istorija s. n. IV-1, 405

[Billington2011-7] James H. Billington (31 December 2011). Fire in the Minds of Men: Origins of the Revolutionary Faith. Transaction Publishers. str. 49–. ISBN 978-1-4128-1401-0.

[8] Bogdanović, Knjiga o Kosovu - IV ŠIRENJE ALBANACA PO JUGOSLOVENSKIM ZEMAMA U XVII I XVIII VEKU^{[mrtav link]}. rastko.rs

[9] Istorija s. n. IV-1, 406

[10] Mitropolija crnogorska za vrijeme mitropolita Petrovića, rastko.rs

[1]