Устав Југославије 1931.

Главни чланак: Шестојануарска диктатура

Краљевина Југославија је проглашена за уставну и наследну (не више и парламентарну) монархију.

Краљ је проглашен доминантним чиниоцем у организацији и раду свих власти. Краљу су дата широка овлашћења шефа државе, право да именује један број чланова горњег дома и овлашћења везана за сазивање, распуштање и заседања народног представништва. Краљу је практично дато овлашћење трећег, арбитражног дома у народном представништву, јер је у случају неслагања два дома поводом неког законског предлога краљ могао стати уз један од њих и прихватити/одбацити предлог.

Именовања чиновника и војних старешина вршио је краљ, а пресуде су изрицане у његово име. Поврх свега у случају ванредног стања имао је право на ванредне мере и практично уставом потпуно невезану власт, уз накнадно подношење аката на усвајање парламенту (чл. 116, тзв. "мали устав").

Народно представништво је било дводомно, сачињено од Сената и Народне скупштине. Краљ је имао далеко највећи утицај на избор чланова Сената (бирао је половину чланова). Народна скупштина бирала се општим, једнаким и непосредним правом гласа, али је изборни закон предвидео јавно гласање што је пружало огромне могућности за притиске и манипулацију. Поред других бирачких цензуса, жене нису имале бирачко право. Задржан је систем промене устава из Видовданског устава.

Законодавна иницијатива посланика, као и њихов имунитет били су значајно сужени. Законски предлог је могао поднети сваки народни посланик или сенатор ако га писмено потпомогне једна петина чланова Сената односно Народне скупштине.

Министарски савет био је именован од стране краља и само њему одговоран, а министарска одговорност према народном представништву у кривичним питањима такође је била сужена. Министарски савет вршио је пре свега управну власт, без неких ширих политичко-законодавних иницијатива.

Прокламована грађанска права била су нешто сужена у односу на Видовдански устав.

Задржана је територијална подела земље на бановине из периода Шестојануарске диктатуре.

Циљ доношења устава је био да се концентрисањем власти код краља и ограничавањем парламентаризма смири политички живот и подстакне национално јединство. Резултати нису били задовољавајући, а хронична политичко-национална нестабилност остала је обележје живота у Краљевини.

Промене устава извршене су два пута, оба пута неуставно. Једна је била доношење Уредбе о Бановини Хрватској, а друга преузимање власти од стране малолетног краља Петра II Карађорђевића.

Текст устава Краљевине Југославије 1931: хттп://дигитална.нб.рс/wб/НБС/Тематске_колекције/Српски_устави/РА-устав-1931#паге/0/моде/1уп/Српски^{[мртав линк]}