Тукани

Тукани су незграпне птице величине од 29 цм и 130 г код врсте Птероглоссус инсцриптус до 63 цм и 680 г код токо тукана. Имају упадљив велики кљун који је код мужјака обично дужи. Иако изгледа тежак, врло је лаган јер танка рожната превлака прекрива шупљу унутрашњост кљуна, у којој су испреплетене бројне потпорне палице.^[1] Понекада се кљун сломи, али неке птице успјевају дуго преживјети, па чак и када им је сломљен велик дио кљуна.

Тукани се хране углавном воћем, али такођер и кукцима и неким краљежњацима;^[2] неке врсте и активно лове гуштере, змије, птиће и птичија јаја.^[3] Током пљачкања гнијезда велики кљун престраши родитеље птића и они не нападају тукана; у напад крећу тек када тукан одлети и покаже своја незаштићена леђа. Кљун туканима омогућава и да буду доминантни у односу на друге птице које се хране воћем. Имају дуг језик и назубљен кљун и често су им голи дијелови коже на лицима јарко обојени. Неке врсте блиједих очију имају тамне шаре испред и иза црне зјенице, те због тога изгледа као да имају водоравни прорез.

Перје тукана је шарено и постоје разне комбинације: црна са црвеном, жутом и бијелом, црна и зелена са жутом црвеном и кестењастом бојом итд. Не показују изражен сполни диморфизам, осим код врста рода Селенидера и неких арасарија.

Оглашавају се неглазбеним крештањем, гроктањем и сличним звуковима, али неколицина их изводи глазбено цвиљење и кликтање.

Сви се тукани гнијезде у дупљама дрвећа, а неке врсте преузимају напуштена гнијезда дјетлића или барбета или их понекада отјерају и прошире рупу. Просторија за гнијездо је необложена и ту женка снесе 1-5 бијелих јаја која инкубирају оба родитеља 15-18 дана. Птићи су потпуно голи без имало перја. Након излијегања младунци остају у гнијезду сљедећих 40 до 60 дана, а хране их оба родитеља.

Тукани настањују Јужну Америку од Мексика до сјеверне Аргентине. Станишта су им прашуме и саване. Ријетко их се виђа изнад 3650 м надморске висине.