Теннессее

Планински масив Апалачи доминира источним дијелом државе, а ријека Миссиссиппи означава западну границу државе. Држава Теннессее има 6,214,888 становника, по том критерију је 17 америчка држава, и површину од 42169 км² по том критерију је 36 држава.^[1] Теннессе граничи са осам савезних држава: Кентуцкy и Виргиниа су на сјеверу; Сјеверна Каролина на истоку; Георгиа, Алабама и Миссиссиппи на југу, те Аркансас и Миссоури на западу. Клима је умјерено континентална, а на југу прелази у субтропску. Годишња количина падалина је 1 000 мм. Главни водоток је ријека Теннессее с притокама и умјетним језерима, као лијеви приток Охија у сливу Миссиссиппија.

Главни град Теннессија и други по величини град у држави је Насхвилле, са 626,144.^[2] највећи град је Мемпхис са 670,902 становника.^[3]

Теннессее је административно подјељен на 95 округа, и то су;
Андерсон | Бедфорд | Бентон | Бледсое | Блоунт | Брадлеy | Цампбелл | Цаннон | Царролл | Цартер | Цхеатхам | Цхестер | Цлаиборне | Цлаy | Цоцке | Цоффее | Цроцкетт | Цумберланд | Давидсон | Децатур | ДеКалб | Дицксон | Дyер | Фаyетте | Фентресс | Франклин | Гибсон | Гилес | Граингер | Греене | Грундy | Хамблен | Хамилтон | Ханцоцк | Хардеман | Хардин | Хаwкинс | Хаywоод | Хендерсон | Хенрy | Хицкман | Хоустон | Хумпхреyс | Јацксон | Јефферсон | Јохнсон | Кноx | Лаке | Лаудердале | Лаwренце | Леwис | Линцолн | Лоудон | Мацон | Мадисон | Марион | Марсхалл | Маурy | МцМинн | МцНаирy | Меигс | Монрое | Монтгомерy | Мооре | Морган | Обион | Овертон | Перрy | Пицкетт | Полк | Путнам | Рхеа | Роане | Робертсон | Рутхерфорд | Сцотт | Сеqуатцхие | Севиер | Схелбy | Смитх | Стеwарт | Сулливан | Сумнер | Типтон | Троусдале | Уницои | Унион | Ван Бурен | Wаррен | Wасхингтон | Wаyне | Wеаклеy | Wхите | Wиллиамсон | Wилсон

Теннессее настањују индијанска племена од прије 11.000 година. Први европљанин који је истраживао Теннессее био је Шпањолац Хернандо де Сото између 1539. -1543. године. Данашња држава Теннессее била је средином 18. вијека дио Сјеверне Каролине, а касније дио Југозападног Територија. Дуго времена, ово подручје је важило за дивљи запад - крај у којем нема закона, јер влада Сјеверне Царолине није могла да успоставити одрживу законодавну и судску власт, због некотролираног усељавања становника из граничних држава и индијанских ратова против њихове узурпације земље. Између 1785. - 1790. године било је покушаја да се тај териториј прогласи савезном америчком државом, али су пропали. Теннессее је примљен у Унију као 16 држава чланица 1. јуна 1796. Између 1838. - 1839. године, око 17.000 Цхерокее индијанаца који су преостали на територији Теннессија протјерани су на запад Аркансаса. Овај чин је познат и као Траил оф Теарс (Марш суза). На почетку 19. вијека, Теннессее је био држава из које су долазиле најпиторескније фигуре америчке хисторије; Давy Цроцкетт, Андреw Јацксон и Сам Хоустон. Теннессее је био посљедња држава која је напустила Унију и придружила се Конфедерацији пред почетак Америчког грађанског рата 1861, и прва држава која је поновно примљена у Унију након завршетка рата 1866.^[4]

Теннессее је дао више добровољаца у Армију Конфедерације од било које друге државе, али исто тако и највише војника за Армију Уније од свих држава Југа. ^[4] При крају 19. вијека Теннессее је био држава најтврдокорнијих расиста, у њој је основан Ку Клуx Клан у граду Пуласки 1866., у Мемпхису је убијен Мартин Лутхер Кинг 1968. Током 20. вијека, Теннессее се поступно претворио из аграрне земље у високо развијену државу у којој је прорадила државна корпорација из програма Неw Деал Управа долине Теннесееја (Теннессее Валлеy Аутхоритy) и у којој је 1940е, отпочео програм истраживања нуклеарне физије на полигону Оак Ридге у оквиру Пројекта Менхетн и развоја прве атомске бомбе.
Теннессее је колијевка роцк анд ролл и раног блуеса, у дискографској кући из Мемпхиса - Сун Рецордс, своје прве радове током 1950-их снимили су музичари попут; Елвис Преслеyа, Јохннy Цасха, Царл Перкинса, Јеррy Лее Леwиса, Роy Орбисона и Цхарлие Рицха.^[5]

Индијанци: Цхерокее, Каскинампо, Схаwнее и Тали. Од припадника других домородачких племена на територију Теннессееја долазили су и: Цатаwба, Цхиаха, Цхицкасаw, Тускегее, Yуцхи и можда Офогоула.

Реални бруто домаћи производ по становнику Теннессееја 2006. године био је 33.825 $ (државни просјек: 37.899 $), по становнику, тако да је Теннессее по том критерију био на 31. мјесту)^[6]. Данашњи Теннессе је индустријско - пољопривредна земља. Има развијену металургију; црну и обојену (алуминиј), стројоградњу, кемијску индустрију; гуме, текстили, прехрамбену индустрију и др.

У Теннессееју превладавају посједи средње величине (за америчке прилике) - просјечне величине: 56 ха. Развијена је земљорадња узгој: памука, духана, соје, кукуруза и других култура.

• Стате Говернмент Wебсите (en)
• Теннессее Енцyцлопедиа оф Хисторy анд Цултуре (en)